RAZVOJ KNJIGE
Nastanak čitanja je, bez sumnje, isto toliko složen i
tajanstven fenomen kao i nastanak same knjige. Da bi dospela do današnjeg
oblika knjiga je prošla kroz mnoge faze.
1. Prve su knjige bile glinene ploče
Književnost Vavilona i Mesopotamije bila je vrlo
bogata. Iz tog perioda pronađeni su mnogi epovi, legende, mitovi, himne
bogovima, psalmi, bajke, basne, poslovice i pripovetke. Epa o Gilgamešu
nastao je oko 17. veka pre nove ere, a neki njegovi dijelovi i mnogo ranije. Ep
je napisan na vavilonskom jeziku i sastoji se od 12 ploča (pevanja). Za razliku
od junaka iz grčke mitologije, junak iz Epa o Gilgamešu bio je istorijska
ličnost, kralj koji je vladao sumerskim gradom-državom Urukom oko 27. p.n.e. Ep
je bio zaboravljen. Engleski putnik, 1839. je iskopao više od 25.000 glinenih
ploča iz ruševina Ninive. Ime Gilgameš znači “otac –junak” ili “stari
čovjek-junak”.
Klinasto
pismo predstavlja najstarije pismo na srednjem istoku koje se aktivno koristilo
za pisanje u nekoliko jezika preko tri milenijuma u periodu pre nove ere.
Posebnom alatkom utiskivalo se u vlažnu glinu i tako se dobijao karakterističan
potez. Oblik poteza je bio oštar, uslovljen alatkom, a i vlažnom
glinom u koju je bilo jako teško utiskivati kružne
(oble) poteze.
Kada su antičke civilizacije izumile pismo, koristili su gotovo sve na čemu se moglo pisati kao podlogu: kamene, glinene, drvene ili metalne ploče.
3. Otkriće pergamneta omogućilo je pojavu svitaka – namotana na dva kalema
Pergament, štavljna koža, koristi se u Evropi sve do
sredine 15. veka u Evropi, većina srednjovekovnim rukopisnih knjiga napisana je
na pergamentu.
Dakle, preci knjige su
svici od pergamenta kod Egipćana, od kojih je najstariji sačuvani primjerak
star preko 5000 godina. Grci i Rimljani preuzeli su svitke i koristili ih sve
do 1. veka, kada su se pojavile prve knjige u današnjem smislu riječi, tzv. kodeksi. Te su se knjige sastojale iz
više komada pergamenta jednake veličine, koji su savijani na sredini i spajani
kožnom kopčom.
Papir je izgrađivan je od biljke papirus. Papirus oko 2000. godine pre nove ere pronašli Egipćani. Današnji naziv “papir”,
potiče od latinske reči “papyrus” i grčke reči “papuros”. Papirus je u Egiptu
korišćen za skoro sve – mumije su bile uvijane u njega, pisalo se po njemu,
jedan deo je čak služio za ishranu, od njega su se pravili laki čamci i dr.
Papirus je biljka slična trski, naraste u visinu do 3
metra. Rimski istoričar Plinije ostavio je zapis o tome kako se proizvodi papirus.
Stabljike biljke papirus cepane su u vrpce, koje su zatim ređane jedna pored
druge, a preko njih su, pod pravim uglom slagane druge vrpce. Takvi slojevi
papirusa potom su lepljeni blatnom vodom Nila ili
lepilom od pšeničnog brašna. Listovi koji su dobijeni na taj način, posle toga
su udarani čekićem ili su prostirani na sunce da se osuše. Papirus je neko vreme bio jedan od glavnih
izvoznih proizvoda Egipta. Na primer, svi diplomatski dokumenti ispisivani su
na papirusu sve dok ga nije istisnuo pergament. Svaki komad papirusa obeležavan
je posebnim pečatom kako bi se time potvrdila njegova vrednost.
Rimljani koji su papirus doneli u rimsko
carstvo i nazivali ga “plagula”. Takav jedan list ponovo je potapan ili vlažen,
zatim posipan mlevenom pšenicom i ravnan čekićem da bi se na kraju sušio na
suncu. Dobro osušen, bio je spreman za pisanje.
4. Povezivanjem više svitaka u jednu celinu nastao je KODEKS – knjiga sa stranicama, knjiga sa sadržajem. Rimski izum, nastaje u 1. veku, učvršćuje se u III veku
Prednosti kodeksa su višestruke: može se prenositi,
piše se sa obe strane, četiri margine za beleške i komentare, prazan papir za
komenatar, ozančena imena autora, tekst se mogao organizovati u poglavlja.
Nezgapan svitak je nalik kompjuterskom ekranu, kao da smo se vratili na drevni
oblik knjige, koji otkriva samo jedan deo knjige, samo za trenutak, dok ga
odmotava odozgo nadole. Kodeks je omogućavao da se pređe na drugu stranicu,
vrati na prethodnu i tako sačuva osečanje celine, imao je pravougaoni oblik.
NOVUS LIBR nova knjiga: čitanje postaje veoma slobodna
aktivnost – nalazimo čitaoca u osami koji sa čita, čitalo se u povrtaku iz
lova, novi čitalac više nije obavezan da čita zbog svog poziva (činovnik, vojni
starteg, nastavnik u školi (sada već postoji slobodan čitalac koji to čita jer
mu se to hoće, zbog navike, društvenog prestiža, nastaju privatne biblioteke).
5. U 14. veku u Evropi pergament je zamjenjen papirom,
koji je bio mnogo jeftiniji i jednostavniji za proizvodnju
Knjige štampane u prvom periodu evropskog štamparstva
(do 1500. god.) nazivaju se inkunabule.
Nakon prelaska sa pisanja rukom na štamparski proces, koji se stalno
poboljšavao, ova se tehnika proširila po cijeloj Evropi, te je počela masovna
proizvodnja knjiga, što je bio jedan od glavnih uzročnika Reformacije i kasnijeg Prosvjetiteljstva.
Znanje je tako u Evropi prestalo pripadati privilegovanima, postalo je svakome
pristupačno i javno dobro.
............
Јохан Гутенберг
Немачки металски радник сматра се проналазачем технике штампања металним помичним словима. Идеја те технике је била већ дуже позната али до тада није била усавршена у тој мери. Познати су и наводи да је та техника већ раније била реализована у Кини, Кореји и Јапану. Најстарија још очувана штампана књига датира из 868. године. Године 1041. у Кини се појављују и први примерци штампаних књига техником металних покретних слова и као проналазач се наводи извесни Би Шенг. Гутенбергова заслуга, као оца модерног штампарства, састоји се у усавршавању појединачних покретних слова, легура олова, антимона и калаја у техници високе штампе али и тадашњи проналазак штампарске пресе. Пошто је тачан датум његовог рођења непознат, Гутенбергово удружење је да би 1900. године славило његову 500.-годишњицу рођења, "прогласило" 1400.-ту као ту годину. Са адвокатом и трговцем Јоханом Фистом (нем. Johannes Fust) уз његову масивну финансијску помоћ оснива штампарију, у којој примењује нову технологију штампе књига. Позната је Гутенбергова Библија која је штампана између 1448. и 1457. у 180 примерака, од којих су 49 још очувани. Библије које је штампао биле завршене 1455. године.
Krajem XV veka štampanje knjiga uzima maha ali pisanje
kaligrafija neće zamreti. XVI vek je vek štampane reči, ali neće istisnuti
pisanje knjiga, kao što CD-rom
nije istisnuo kodeks. Knjiga postaje džepna. U 21. veku pojavile su se neke novine, kao što su
elektronske knjige i audioknjige, koje se mogu kupiti preko interneta. Ovaj
način distribucije postavlja novi izazov u definisanju pojma knjige
jer po pravilu knjiga nemora postojati u štampanom obliku.
Коментари
Постави коментар