Школе ‒ сведоци епохе

Прва београдска реалка била је смештена у згради садашњег Педагошког музеја. – Миријевска осмолетка подигнута 1851. године од новца становника овог насеља.

Развој и историју српског школства кроз епохе верно чува Педагошки музеј. У галерији овог здања у Узун Мирковој улици у току је изложба „Старе школске зграде у Београду”. Поставку чини богата документарна грађа о двадесетак најстаријих и најлепших школа у престоници. Својеврсна лична карта ових образовних установа представљена је на великим паноима. Захваљујући тим подацима, публика се може подсетити када је нека установа основана, на којој адреси, по чијем идејном пројекту је изграђена... Ту је и низ других корисних података који употпуњују „биографију” школа, а оне су сведоци једног времена и многе су део културне баштине, уписане као споменици културе. Неке од њих су мењале име, расле, развијале се или се повезивале са другим образовним или културним установама.

Тако је стара Основна школа „Љуба Ненадовић”, која је изграђена 1840. године, као заштићени споменик културе адаптирана и претворена у Завичајни музеј Жаркова. Пажњу привлачи и прича о ОШ „Бранко Радичевић” на Топчидерском брду, која је међу воћњацима и виноградима од 1933–1936. године саграђена према пројекту архитекте Десанке Шанке Манојловић. Носила је име чувеног песника од свог оснивања до 1972. године када је пресељена на Нови Београд. Прва београдска реалка, која је грађена у европском духу и у стилу класицизма, била је смештена у згради садашњег Педагошког музеја. Миријевска основна школа подигнута је 1851. године од новца становника овог насеља. Посетиоци могу да се упознају са историјатом школе на Савинцу, која се од оснивања 1852. до 1862. године звала Школа на Врачару. На паноима је представљена и ОШ „Матија Бан” на Бановом брду, затим основна школа која је изграђена 1893. године на Дорћолу према пројекту Милана Капетановића у стилу академизма и која је представљала узор за касније школе у Србији.

Од 1927. године ова школа била је позната као Српска краљевска основна школа, урађена строго по тадашњим правилима за градњу, која су подразумевала модерне и хигијенске аршине. У овој згради касније је основана ОШ „Јанко Веселиновић”, а данас је у њој Техничка школа за обраду дрвета.

У шетњи кроз изложбени простор посетиоци могу да виде и записе о Великој школи, Ректорату Универзитета у Београду, ОШ „Краљ Петар”, ОШ „Војислав Илић”, Земунској гимназији, Трећој београдској гимназији...

Пажњу привлаче и тестови који упућују на то како је према мерилима тадашњег времена требало да се уређује простор школског објекта. Тако је препоручено да свака школска зграда треба да има довољно пространо двориште како би деца одморе проводила на свежем ваздуху. „Врло је корисно по здравље ученика да у дворишту има пуно зеленила, које ће обезбедити хладовину за децу док су ван школске зграде. Школа по могућству не треба да је издвојена од осталих околних кућа и да је са свих страна окружена школским двориштем због продирања светлости. Пожељно је да места становања ученика не буду удаљена више од два километра од школе да би се избегло замарање ученика, а самим тим и слабљење њихове пажње за време наставе.”

У делу где се спомиње локација школе пише да „школска зграда не би требало да се налази у близини прометних места, као што су железничке станице, пијаце или фабрике, јер би то могло негативно да утиче на хигијенско одржавање просторија, тако и на наставу”. А да се водило рачуна и о земљишту на коме се гради школа, потврђују речи да „земљиште не сме да буде влажно нити да се налази у некој ували у коју би се могла сливати вода са околног земљишта, а није добро ни превише суво, оцедито земљиште. Треба градити, по могућству, на нешто узвишенијем терену”.

– Представљене су и макете школских зграда, кутак учионице, а у витринама се могу видети уџбеници из различитих предмета који датирају из 19. века, као и фотографије, што употпуњује причу о овој образовној поставци, која је осмишљена поводом Дана учитеља – каже Слободан Вуксановић, директор Педагошког музеја, установе која ће свој дан обележити 24. новембра.

Он подсећа да велико интересовање за изложбу показују ђаци, јер их занима како су некада изгледале учионице, какву опрему су имали, и како су ученици усвајали градиво, с обзиром на то да њима данас у том подухвату помажу и модерне технологије. Међу посетиоцима су и просветни радници, родитељи са децом, баке и деде, који признају да их шетња кроз овај амбијент враћа у најлепше животно доба, а радо свраћају и туристи.

Александра Куртеш

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/583863/Skole-svedoci-epohe