Постови

Nikolas Martin: Veštačka inteligencija u učionici - Strah od zaglupljivanja

Слика
Istraživanja prilično jasno pokazuju: ako mladi ne koriste veštačku inteligenciju na pravi način, uspeh u školi im naglo opada. Za nastavnike je to ogroman izazov. Jakob ima 15 godina, ide u deveti razred gimnazije, a on i njegovi školski drugovi već dve i po godine koriste veštačku inteligenciju . „Danas sam imao pismeni iz francuskog, pa sam juče zamolio ChatGPT da mi ponovo objasni mnoge teme“, kaže on za DW. „Mnogi iz mog razreda koriste veštačku inteligenciju da im uradi domaće zadatke. Oni koji imaju dobre ocene uglavnom to ne rade.“ Matematika, nemački, engleski, hemija ili fizika – dovoljan je jedan klik i tu su rešenje ili postupak kojim se do njega dolazi. U nauci se to naziva kognitivno izmeštanje . Razmišljanje se prebacuje na neki drugi uređaj, bilo da je to digitron, cedulja sa beleškama ili program poput ChatGPT-ja. „Više uopšte ne umeju sami da razmišljaju“ To postaje problem za mozak tek kada veštačka inteligencija potpuno preuzme rešavanje zadatka . Cedulja sa beleška...
Постави коментар
Прикажи све

Škola i dalje reprodukuje društvene nejednakosti

Слика
  V eliki protestni pokret srednjoškolaca, koji je počeo u septembru, ogolio je loše materijalne uslove i nejednakosti koje pogađaju srednje škole. Pobuna je uspela da pokrene čitavu jednu generaciju, od stručnih škola do opštih smerova, širom Francuske, uključujući i prekomorske teritorije. Time je pitanje školskih nejednakosti ponovo dospelo u središte političke rasprave i pozvalo na novo čitanje velikog klasika Pjera Burdijea i Žan-Kloda Paserona, Reprodukcija , objavljenog 1970. u izdanju Éditions de Minuit (vidi srpsko izdanje, Fabrika knjiga, 2014). Još sredinom šezdesetih dvojica sociologa sprovela su niz istraživanja čiji su rezultati pokazali snagu nejednakosti u obrazovanju i mehanizme kojima školske ocene sve snažnije određuju društvene putanje i tako doprinose reprodukciji klasnih odnosa ( 1 ) . Time su svesno raskinuli sa meritokratskom ideologijom „ oslobodilačke škole ”, tada dominantnom na levici i među svima koji su želeli da školu „ demokratizuju ”. Ideal „ jedn...
Постави коментар
Прикажи све

Dragana Nikoletić: Detinjstvo u raljama novih tehnologija

Слика
  Nikola Marković kroz projekat Igračke bez naziva / Tišina budućeg djetinjstva ukazuje na promenu fenomena odrastanja u svetlu virtuelne stvarnosti Igračke bez naziva / Tišina budućeg djetinjstva naslov je izložbe dr Nikole Markovića, nedavno održane u beogradskoj Galeriji Haos, ali i publikacije koja je prati, u izdanju JU Muzeji i galerije Podgorice . Oba projekta svedoče o „tehnološkim pojavnostima koje su svojim uticajem umnogome već promijenile svijet u kojem živimo“, kako navodi autor – multimedijalni likovni stvaralac, teoretičar umetnosti, arhitekta i univerzitetski pedagog. Taj i takav tehnologijom dirigovani svet stvara likove dece uznemirujućih izraza lica, ili nalik kompjuterskim ekranima, ako je suditi po pojedinim Markovićevim crtežima. Skulpture, asamblaži i objekti svedoče da ni dečje igračke više nisu nevine i poučne u nekadašnjem smislu, već možda i donekle bizarne – sa stanovišta nekog ko nije rođen u digitalno doba. One su izgleda pre odraz ljudskih strahova, ...
Постави коментар
Прикажи све

Nataša Rakić: Mehanizam vaspitanja u romanu Autobiografski spisi Tomasa Bernharda

Слика
  Ovo je priča jednog mladog čoveka po kome su svi gazili – grad, njegovi stanovnici, rodbina, potpuno isto. (Bernhard 2010: 6) UVOD Završetak Drugog svetskog rata doneo je kolektivni zaborav i zabranu postavljanja pitanja „Ko je kriv?” i „Kako živeti dalje u nacizmom obojenoj Austriji?”. Mnogobrojne diskusije poznatih filozofa i teoretičara 60-ih godina 20. veka pokrenule su ta pitanja, što je rezultiralo time da je druga generacija bila primorana na suočavanje sa kompleksnim pojmom krivice i odgovornosti. Tomas Bernhard se, kao pripadnik druge generacije, oštro suprotstavio vladajućem sistemu kolektivne amnezije kroz javne nastupe i pisanje3 u kome je opisivao potragu za sopstvenim identitetom kroz razbijanje društveno oformljene, od istog društva propagirane, ljušture i kroz ubijanje figure roditelja-proizvoditelja. Izjednačavajući trenutno stanje u Austriji sa smrtnom bolešću od koje boluju svi članovi društva, smatrao je da je bolest time zahvatila sve institucije koje oblikuj...
Постави коментар
Прикажи све