Педагошки Забавник

  Veštačka inteligencija sve se više uzima maha i u Srbiji, posebno kroz velike jezičke modele kao što je ChatGPT. Neminovno je i da utiče na obrazovanje – ali pod kojim uslovima? Čemu veštačka inteligencija može da služi u obrazovnom sistemu, kakve negativne posledice se naziru i kako uopšte pristupiti njenoj upotrebi, razgovaramo sa profesorom na Fakulteta tehničkih nauka, Nikolom Luburićem i profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrom Baucalom. potreba veštačke inteligencije (eng. artificial intelligence – AI) sve više se potvrđuje kao goruće pitanje širom sveta i nagoveštava se, pored ekološke kataklizme, gubitka poslova i mnogih drugih posledica – tehnološka revolucija čije razmere možda i ne možemo da pojmimo još uvek. Jedna od važnih promena vezana je za obrazovni sistem i uopšte kako (kritički) mislimo. Brojna istraživanja ukazuju na to da učestalo korišćenje AI može negativno da se odrazi na kognitivne sposobnosti ljudi. Sa time dolaze brojna pitanja o bud...

  Један од најчешћих неуролошких поремећаја који се примећује код све већег броја деце je поремећај хиперактивности с дефицитом пажње (ADHD). Према новом истраживању, одређене родитељске навике могу да помогну у смањењу ризика од развоја тог поремећаја. Мајчино млеко као мешавина протеина, масти, шећера и витамина који су беби неопходни током расат и развоја, често се описује као златни стандард за исхрану новорођенчади. Такође, богато је једињењима која повољно утичу на правилан развој функција мозга, укључујући масне киселине, аминокиселине, разна антитела и корисне бактерије које подржавају развој у раном добу. „Један од најутицајнијих фактора ризика за добијање овог поремећаја је наследност, али, пошто на ADHD, као и на друге неуролошке развојне факторе утичу и други фактори, наше истраживање сугерише да на пример дојење може да помогне у превенцији развоја симптома ADHD-а код мале деце", изјавила је психијатар и истраживач Берит Скретинг Солберг. Солберговаје додала даје откр...

Ako je dobro skočiti kroz prozor kada vidiš da to radi švajcarski bankar, onda je još bolje gledati šta rade Finci kada razmišljaš o reformi školstva. Koja je trajni proces. A Finci ovih dana iz škola izbacuju kompjutere i vraćaju olovke i papir. O čemu se, dođavola, radi? Finci ne odbacuju tehnologiju, već preispituju ideju da ekran mora biti u središtu svakog časa. Posle godina snažne digitalizacije, odlučili su da vrate ravnotežu između digitalnog i analognog rada. Procena je da previše ekrana otežava koncentraciju, remeti radnu disciplinu i smanjuje kvalitet neposredne komunikacije u učionici. Finska Nacionalna agencija za obrazovanje je još 2024. preporučila školama da ograniče upotrebu mobilnih telefona tokom nastave i odmora, a 2025. je usvojen zakon po kome su telefoni i slični uređaji na času dozvoljeni samo uz odobrenje nastavnika i kada zaista služe obrazovanju i vaspitavanju. Uz to, početkom 2026. objavljene su nove nacionalne preporuke o korišćenju digitalnih uređaja kod d...

  “Digitalna zabluda”, knjiga Džareda Kuni Horvata, povezuje višegodišnji pad rezultata američke dece na standardizovanim testovima sa sve češćom praksom da škole svakom učeniku dodeljuju laptop ili tablet kao zamenu za udžbenike Knjiga “Digitalna zabluda” ( The Digital Delusion ) autora Džareda Kuni Horvata pokrenula je inicijativu protiv upotrebe ekrana u školama , kao i veliku debatu u američkoj javnosti. U decembru ove godine, do tada nepoznati konsultant za obrazovanje samostalno je objavio knjigu i postao vođa grassroot pokreta za ograničavanje vremena provedenog pred ekranima u školama. Slavni britanski glumac, Hju Grant promovisao je knjigu i napisao preporuku za korice. .. Između udžbenika i tehnologije Višegodišnji pad rezultata američke dece na standardizovanim testovima, knjiga povezuje sa sve češćom praksom da škole svakom učeniku dodeljuju laptop ili tablet kao zamenu za udžbenike. Horvat se poziva na naučna istraživanja i tvrdi da učenici bolje uče na papiru i kroz ...

  Zbornik radova s Trećeg međunarodnog simpozijuma iz oblasti muzičke pedagogije (SIMPED) pod nazivom „Muzička pedagogija – izazov, inspiracija i kreacija“, koji su uredile dr Vedrana Marković i dr Jelena Martinović-Bogojević objavljen je u izdanju Muzičke akademije. Publikacija na 293 strane donosi 15 recenziranih i kategorizovanih naučnih i stručnih radova, koje potpisuju 22 autora. Radovi su raspoređeni u četiri tematske cjeline: plenarna izlaganja, opšta muzička pedagogija, metodika nastave solfeđa i radionica. Recenzenti Zbornika su prof. dr Katarina Zadnik sa Akademije za glasbo Univerziteta u Ljubljani i doc. dr Mirna Sabljar sa Akademije za umjetnost i kulturu u Osijeku. Radovi plenarnih izlagača, prof. dr Blanke Bogunović i prof. dr Snježane Dobrote , na engleskom jeziku, otvaraju značajna pitanja psihologije muzike, interdisciplinarnosti i interkulturalnosti u savremenoj muzičkoj pedagogiji. Reprezentativnost ovog zbornika čini povezivanje naučnih istraživanja i peda...

  Poslednjih sedmica, čini se više nego ikada, nanovo instant i po potrebi govorimo i o tome kako se danas odgajaju deca, tu mislimo najviše na komšijsku, ali ne i sopstvenu, te kako je takav način modernog roditeljstva ”kriv” (džaba nam vešala ako nikoga ne besimo) zašto nam je ovako kako je. A po svemu sudeći, ako je i po medijskom senzacionalizmu, nikako nam je. U identičnim situacijama, kada se stvara klima društvenog hajpa, naša nacija u demografskom nestajanju postaje mesto zbrajanja logoreičnih ”stručnjaka” za aktuelne teme koje su još jedan u nizu veštačkih poligona podela. Čini se da je tako i sa najezdom ili hordom (prava ”životinjska farma”) stručnjaka za vaspitanje i obrazovanje dece koji imaju stav o svemu (najviše onome šta ne znaju) i ne libe se da takvo mišljenje, bez da se zamisle ima li to sve smisla, sa nama i podele. Upravo da bismo pored online zelota, onih koji ugibaju nestankom interneta ili struje, dali prostora za struku, koja je usled razornog ali pitkog ...