Педагошки Забавник

  Раније су игре носиле ознаку друштвене јер се играло у друштву, ангажовано и директно. Честа је слика и прилика савременог дружења: неколико дечкића седи на степеништу или огради. Нема разговора, шале, свако буљи у свој телефон, игра игрице или прати мудроносне објаве на друштвеним мрежама. Иста је слика и кад је друштво мешовито: исто се, мада љупкије и изражајније, буљи – у телефоне. Раније су игре носиле ознаку друштвене јер се играло у друштву, ангажовано и директно. За игру мице, за шах, човече, не љути се, јамб био је неопходан партнер, или партнери, с којима се играло и надметало. Колико је колективна игра била важна може посведочити негда молећиви гласић неког шврће који је молио строгу мамицу да му пусти другара да се играју. А на нашим просторима играле су се разне игре, претече савременим спектакуларним играма планетарног значаја и помпе. Док су досељеници у Америку парцелисали земљу Индијанаца и сатеривали их у резервате, наши чобани увелико су играли игру шоре, шорал...

  Kako se, pobogu, dualno obrazovanje vratilo na dnevni red, nije mi jasno. Nije bilo nijednog razloga za to. Od pompeznog najavljivanja i pokušaja da se ono uvede pre nekih desetak ili možda više godina, ta je tema potonula, sasvim zasluženo. I sada se niotkuda vratila. Vratio ju je, naravno, Vučić. Izašao je s planom za Srbiju. I u tom planu je jedna od pet tačaka obrazovanje. I u toj tački, ako je verovati vesti ili Vučiću, svejedno, samo su dve konkretne stavke – ulazak stranih visokih škola u Srbiju, što Vučić zove otvorenost prema svetu (hej, on, kralj izolacija, zalaže se za otvorenost prema svetu), i dualno obrazovanje. Treba uraditi sve, pa i moliti se kom god bogu, kad nam je već ovaj „srpski“ brutalno okrenuo leđa, da Vučić ne dođe u priliku da realizuje bilo šta od tih pet tačaka, niti bilo šta drugo, kad smo već kod toga, a među njima pogotovo tačku o obrazovanju. Naravno, o tome da posle gotovo deceniju i po na vlasti, on izlazi sa svojim planom „reforme“ kao planom z...

Неки лидери своде нашу математичку кризу на две речи: резултате тестова. Деценијама су наде у напредак биле уништене због равнотеже или пада резултата. Потпуна паника због слабљења глобалне конкурентности. Хитни позиви за више вежби, радних листова и двоструке дозе поучавања. Шта год да је потребно, побољшајте те резултате тестова. Али ево праве кризе. Учимо погрешну математику и тестирамо је на погрешан начин. Посвећујемо хиљаде сати застарелој математици напамет која прожима наше испите са високим улозима – математици коју ученици никада неће користити као одрасли – док потпуно игноришемо математику која дефинише наше животе. Ово је неуспела агенда коју су поставили математички збуњени креатори политике, уз математички збуњено становништво које иде уз њих. Сама реч „математика“ може вас вратити у прошлост, у средњу школу. У алгебру, геометрију, тригонометрију и – за надарене – рачун. Мећава езотерике: факторисани полиноми, страница-угао-страница, ирационални бројеви, правило ланца. Р...

  Јаз између дечака и девојчица у знању математике поново се повећава, показује студија Унеска, која је данас објављена. У 2023. години дечаци су надмашили девојчице на крају основне школе у 81 одсто земаља обухваћених истраживањем, преноси телевизија БФМ. Након више година током којих су забележиле напредак, девојчице поново заостају у математици, наводи се у студији Унеска. Удео земаља у којима дечаци постижу боље резултате достигао је 2023. највиши ниво у скоро три деценије. Овај тренд је забрињавајући, упозорава организација УН за образовање, науку и културу, истичући да су јаке математичке вештине кључне за економски и друштвени развој, иновације и решавање глобалних изазова. Анализа, коју су заједно припремили  Унеско  и Међународна асоцијација за процену образовних постигнућа (ИЕА), заснива се на подацима студије ТИМСС прикупљеним између 1995. и 2023. године у 47 земаља и територија на крају основне школе и 38 у нижим разредима средње школе. Иако су девојчице ...

  Шта је фрустрација Фрустрација потиче од латинске речи  frustrato  , што се односи на обмањивање, превару или разочарање. Термин дефинише осећај разочарања који особа доживљава када је лишена онога што је очекивала, чему се надала или за шта је веровала да јој дугује. Фрустрација настаје због препреке, противљења или отпора жељама или вољи. У психологији, фрустрација се јавља када је особи ускраћено, или када себи самој ускрати, задовољење првобитног нагона. Фрустрација је повезана са уобичајеним искушењима детињства: одвикавањем, учењем и суочавањем са забранама, што доводи до осећаја недостатка и ускраћености. Појава препреке, забране или ограничења задовољавања потребе или жеље изазива осећања досаде, горчине и револта која проистичу из фрустрације. Ово осећање изазива реакције патње, беса, агресије и освете. Фрустрација је израз осујећене виталне енергије. Витална енергија, људска воља за животом, делује на амбивалентности љубави/мржње, конструктивности/деструктивно...

  „Ширење програма којима недостају ресурси, континуитет и кохерентност са физичким васпитањем и школским спортом може на крају прикрити одсуство истинске образовне политике усмерене на тело“, анализира Гијом Дич. Коаутор са Џ. Б. Геганом књиге *  Да ли Француска није спортска земља? Шта спорт говори о нашем друштву*  (De Boeck Supérieur, 2025), он испитује шта школе раде телима ученика и шта ови избори откривају о нашем друштвеном пројекту.  Док се позиви да се „ученици поново крећу“ множе, физичко васпитање остаје углавном маргинализовано у образовној дебати: неједнак приступ, конкуренција са тржишта велнеса и неизвесно наслеђе Олимпијских игара.   Овај интервју нуди преглед савремених изазова са којима се суочава физичко васпитање.   Шта нам спорт у школама говори о односу младих људи према свом телу и знању? Дискусија о спорту у школама истиче фундаменталну тензију унутар нашег образовног модела: школски систем који тежи да буде републикански и ема...