Педагошки Забавник

  Шта је Наполеоново наслеђе? „Не може се разумети значење и јединственост централизације француског школског система ако се не схвати да се радило не само о успостављању јавне управе већ и јавне корпорације“, пише историчар образовања Клод Лелијевр.   Када је Наполеон 10. маја 1806. године створио „Универзитет“ (то јест, не високо образовање већ начин организације и државног управљања Школом у Француској), није крио дубоку сврху те операције: „ Приликом оснивања наставног тела, главни циљ је имати средство за усмеравање политичких и моралних мишљења [...]. Све док се од детињства не научи да ли треба бити републиканац или монархиста, католик или нерелигиозан, држава неће формирати нацију; она ће почивати на неизвесним и нејасним темељима; биће стално изложена нередима и променама .“ И Наполеон је успоставио инструменте онога што му је било најважније у хитним околностима (наиме, обуку војних и административних кадрова његове царске власти): снажан оквир управљања лицејима, ст...

  Деца рођена у доба интернета прва су генерација са нижим коефицијентом интелигенције од својих родитеља, тврди неуронаучник Мишел Демурже. Откад су се наши далеки преци и шимпанзе раздвојили из заједничког породичног стабла пре шест или седам милиона година, и потом отишли свако на своју страну еволуције, почиње историја људског рода и развој наше интелигенције. Нобеловац (1974) Кристијан де Див (белгијски биохемичар и цитолог рођен у Лондону) истиче да је еволуциона трансформација мозга направила разлику између мајмуна и човека, јер се популација oд 250 милиона неуронa међусобно повезаних у примитивном мозгу наших далеких предака попела на милион милијарди у мозгу данашњих људи. Биологија и организација мозга престале су да се мењају пре 60. 000 година, али се интелигенција и даље развијала због културе и свести људи. Архаични људи дуго су у историји и књижевности приказивани као примитивна бића са веома ограниченом интелигенцијом. Засад не постоје докази који би то поткрепили, ...

  Н ови извештај УНИЦЕФ-а открива да богатство државе није гаранција за срећно детињство, здравље деце и добро школовање. Још увек превише тога зависи од финансијске ситуације родитеља. „Неједнакост између богатих и сиромашних је најстарија и најсмртоноснија бољка свих република.“ Овим цитатом античког грчког филозофа Плутарха, насталим пре више од два миленијума, УНИЦЕФ отвара свој најновији извештај о неједнаким шансама за развој деце у свету. Порука је јасна: технолошки и економски напредак нису искоренили дубоке друштвене поделе. Најбогатије земље света настављају да се економски развијају. Ипак, упркос растућем благостању, велике неједнакости унутар тих друштава опстају. Богатство се све више концентрише у рукама оних са највишим приходима. Државе постају просперитетније, али не успевају да тај просперитет расподеле на праведнији начин, пише Дојче веле . Критичари често истичу да се општи животни стандард побољшава за све. Чак и најсиромашнији у богатим земљама данас живе неу...

  Током протеклих десет и више година, академски успех америчких ученика доживео је забрињавајући пад. Резултати тестова за ученике од предшколског до дванаестог разреда нижи су него што су били пре једне деценије у школским окрузима широм САД, према новим подацима које је у среду објавио Пројекат образовних могућности на Универзитету Станфорд.  https://edopportunity.org/trends/about/ Резултати из читања су 2025. године били нижи за отприлике 0,6 оцена у поређењу са 2015. годином, а резултати из математике су били нижи за око 0,4 оцене. То значи да су ученици били 60% за годину дана иза својих вршњака у читању деценију раније и 40% за годину дана иза у математици. Пад је почео чак и пре 2015. године, према подацима из Education Scorecard-а, пројекта између Центра за истраживање образовних политика (CEPR) на Универзитету Харвард и пројекта Станфорд. Од 1990. до 2013. године, резултати ученика из математике и читања су стално расли. Али 2013. године, према извештају, САД су „ушл...

  Ив Шевалар, једна од најважнијих личности у математичком образовању, преминуо је 16. марта 2026. Пре око четрдесет година, 1985. године, објавио је капитално дело: * La Transposition didactique: du savoir savant au savoir enseigné* (Дидактичка транспозиција: од научног знања до наученог знања ) („La Pensée savage“). Историчар педагогије Клод Лелијевр одаје почаст овој симболичној личности у математичком образовању у Француској.   Полазећи од појма „транспозиције“ који је десет година раније формулисао социолог Мишел Вере, Ив Шевалар покушава да изврши веома занимљиву анализу преласка са академске математике на математику која се предаје у школама, користећи концепт „дидактичке транспозиције“. Затим тестира свој концептуални модел кроз анализу такозване реформе „модерне математике“ која се догодила неколико година раније. Ажурирање јаза између научног знања и наученог знања Први корак је истицање често значајног јаза између научног знања и наученог знања. А такође и разних о...

  Dok svet ulazi u eru veštačke inteligencije, pitanje više nije koliko informacija deca mogu da zapamte — već da li umemo da ih naučimo da misle. Upravo o tome govori dr Neda Pavlović, autorka monografije i multimedijalne izložbe o Jovanu Steriji Popoviću predstavljene u foajeu Druge galerije Narodnog pozorišta u Beogradu. U trenutku kada se gotovo svakodnevno menja način na koji radimo, komuniciramo i donosimo odluke, obrazovanje se širom sveta nalazi pred možda najvećim izazovom u poslednjih sto godina. Tehnologija se razvija brže nego ikada, tržište rada postaje nepredvidivo, a generacije koje danas sede u učionicama odrastaju u potpuno drugačijem svetu od onog za koji su školski sistemi prvobitno bili osmišljeni. Upravo zato pitanje reforme obrazovanja danas više nije tema rezervisana samo za pedagoge i akademske rasprave. Ono postaje pitanje razvoja društva, kulture, ekonomije i načina na koji ćemo kao civilizacija odgovoriti na promene koje su već počele. Na tom preseku huma...