Педагошки Забавник

  Крајем марта одржан је пробни завршни испит за ученике осмог разреда, а резултати нас ни ове године нису изненадили. Нажалост. Главни утисак исти је као и претходних година - разумевање прочитаног и даље “шкрипи”. Задаци засновани на репродукцији градива ученицима углавном нису представљали проблем, док су се потешкоће појавиле тамо где су били потребни разумевање, повезивање и закључивање. Довољно је било поставити питање мало другачије него у збирци и одмах би настао проблем у решавању задатка. Објашњење за овај недостатак проналазили смо прво у пандемији, па прекомерној употреби мобилних телефона, друштвених мрежа и општем паду интересовања за читање. Међутим, ако се исти проблеми понављају из године у годину, и ако су били присутни и пре пандемије, онда је очигледно да узроци не могу бити ни једнократни ни површински. Да је реч о деценијама укорењеном проблему говоре и резултати међународног ПИСА тестирања, које на сваке три године спроводи Организација за економску сарадњу и...

Циљ књиге јесте да пружи систематску основу за педагогију у контексту целокупне друштвене праксе. Тиме се поставља у модерну традицију општег педагошког идејног тока од Хербарта. Настао је крајем 1970-их у контексту Бенерове професуре у Минстеру и такође укључује импулсе његових академских учитеља Е. Хајнтела и Ј. Дерболава. Ауторова намера је да прикаже историјски развој фундаменталног педагошког концепта у оквиру праксеолошке науке о образовању. Овај фундаментални концепт има за циљ да повеже различите педагошке професије, обезбеди јединство педагошке науке упркос њеној диференцијацији у различите појединачне дисциплине и олакша комуникацију педагогије као науке и праксе. Педагогија, попут политике, рада, религије, уметности и обичаја, има експериментални карактер, јер се одвија у отвореној слободи, историчности и језику (Поглавље 2.1). Педагошка пракса полази од премисе људске несавршености, „да човек (...) постаје човек само кроз васпитање“ (Поглавље 2.3). Истовремено, људска бића ...

Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.   ada pričamo o gradovima, najčešće svako govori iz svog ugla. Urbanisti govore o planovima, saobraćajci o protocima, investitori o kvadratima, ekolozi o zelenilu, roditelji o svakodnevnom snalaženju, a pedagozi najčešće ostaju „u svojoj zoni“, kao da je njihovo mesto rezervisano samo za vrtić i školu. Upravo tu je problem, jer je pitanje uređivanja grada i te kako i pedagoško pitanje. To ne znači da pedagogija treba da kolonizuje „tuđe“ teme. Znači nešto drugo: da bez pedagoške perspektive ne možemo razumeti kakve uslove za odrastanje, kao društvo, stvaramo. A ako ne razumemo kakve uslove za odrastanje stvaramo, onda ne razumemo ni kakvo društvo gradimo. Otuda i potreba za širim pomakom paradigme, koji savremeni naučni i stručni uvid...

Циљ побољшање менталног здравља ђака Кинеско Министарство образовања објавило је оквир мера за унапређење физичког и менталног здравља ученика, који предвиђа ограничавање домаћих задатака и смањење академског оптерећења у школама. У саопштењу објављеном на званичном ВиЧет налогу ресорног министарства наведено је да школама неће бити дозвољено да често организују испите нити да повећавају академски притисак на ученике, пренео је Ројтерс.  Такође им је забрањено да задиру у време одмора ученика или да им бране да напусте учионицу током пауза. Власти настоје да смање академски притисак и побољшају ментално здравље ученика, одмичући се од традиционалног става који наглашава интензивно учење и високе оцене. Велики обим домаћих задатака у кинеским школама често доводи до недостатка сна и повећане анксиозности и депресије код ученика, истичу стручњаци.  Кина је већ у новембру прошле године саопштила да школе морају строго да контролишу количину домаћих задатака и да обезбеде нај...

Talijanski humanitarac počeo je kao volonter u Indiji, koji je pre osam godina pokrenuo organizaciju za obrazovanje dece iz najsiromašnijih zemalja sveta, smatra da je obrazovanje najmoćnije oružje protiv nejednakosti. Model počiva na četiri stuba: škola kao dom, učenik u centru, nastavnik kao mentor i globalna perspektiva. Nicolò Govoni   talijanski je pisac i humanitarac. U svojim ranim tridesetim godinama (rođen je 1993.) vodi organizaciju Still I Rise čiji je osnivač, a koja vodi besplatne škole za decu koja nemaju pristup obrazovanju u zemljama pogođenim ratovima, humanitarnim krizama i izbegličkim centrima.  U 20. godini otišao je volontirati u sirotište u indijskoj saveznoj državi Tamil Nadu. Nakon četiri godine iz Indije je otišao u Palestinu, a ubrzo potom na grčki otok Samos gdje je veliki izbeglički centar. Iste godine objavljuje e-knjigu “Bianco come Dio” (“Beo poput Boga”) koja je prodana u deset hiljada primeraka. Od prihoda je Govoni uredio biblioteku u sirotišt...