Педагошки Забавник

Успут, постоји огроман број приватних школа у Енглеској. Другоразредне, трећеразредне, четврторазредне (Ringvud haus је била представник четврторазредне школе), постоји их десетак и двадесетак у сваком лондонском предграђу и сваком провинцијском градићу. У сваком датом тренутку има их негде око десет хиљада, од којих је тек мање од хиљаду подложно државној инспекцији. И мада су неке од њих боље од неких других, а одређени број вероватно бољи и од општинских школа с којима се такмиче, у свима њима влада исто темељно зло: то јест, немају апсолутно никакву другу сврху осим да доносе новац. Често се, иако у њима нема ничег незаконитог, отварају на исти начин на који би се отварале јавна кућа или фирма која бесправно послује акцијама на берзи. Неки уображени мали пословни човек (веома је уобичајено да ове школе држе особе које саме не предају ништа) једног дана каже „Ема, нешто ми је пало на памет! Шта кажеш да отворимо школу, а? Школе доносе много новца, знаш, а у њима има мање посла него ...

Sažetak Djeca su bila sastavni dio radne snage tijekom britanske industrijske revolucije. Promjenjivi obrasci dječjeg rada, kao i uzroci njegovog uspona i pada, potaknuli su brojne znanstvene rasprave. Ova studija donosi nove izravne dokaze o dječjem radu iz dječjih potvrda o dobi i evidencija o pohađanju škole iz tvornica pamuka. Povezujemo pojedinačnu djecu identificiranu iz tih tvorničkih zapisa s popisom stanovništva iz 1851. godine i prvi put pružamo konkretne dokaze o razmjerima nedovoljnog prijavljivanja dječjeg rada u tvornicama prema popisu stanovništva. Nalazimo da je britanski popis stanovništva za trećinu podcijenio stvarne razmjere zaposlenosti djece u tvornicama. Na temelju ovog nalaza dodatno rekonstruiramo stope sudjelovanja djece u radnoj snazi ​​i strukturu zanimanja sredinom devetnaestog stoljeća. Sveukupno, tvrdimo da tehnološke promjene i rani Zakoni o tvornicama nisu odmah niti učinkovito smanjili zaposlenost djece u tvornicama. Djeca su i dalje bila vrijedan izvo...