Педагошки Забавник

Премијер Србије Ђуро Мацут и министар просвете Дејан Вук Станковић разговарали су данас о модернизацији основног образовања и оценили да је потребно процес образовања усмерити и на развој "критичког мишљења индивидуалног потенцијала сваког ученика".  Како је наведено у саопштењу из Владе Србије , на састанку је разговарано о реформи тока наставе, са циљем "другачије организације и подстицања учења и развоја когнитивних способности".  "Саговорници су подвукли значај стварања образовног система који ће бити прилагођен потребама деце и изазовима савременог доба, уз додатно јачање улоге школе и наставника у васпитно-образовном процесу", наведено је у саопштењу. Тако гласи данашња. 29.5.2026, агенцијска вест. Док читам ту вест, истовремено у архиви НИН-а, налазим у броју 1525, од 30. марта 1980. (стр. 7-8). чланак који је Слободанка Аст припремила са др Миланом Баковљевим, тадашњим научним саветником Института за педагошка истраживања у Београду. Чланак почињ...

  НИН у броју 1512, од 30. 12. 1979., доноси чланак уреднице за образовање, Слободанке Аст, "Дете у Србији", који преносимо у целини.

  Шта је Наполеоново наслеђе? „Не може се разумети значење и јединственост централизације француског школског система ако се не схвати да се радило не само о успостављању јавне управе већ и јавне корпорације“, пише историчар образовања Клод Лелијевр.   Када је Наполеон 10. маја 1806. године створио „Универзитет“ (то јест, не високо образовање већ начин организације и државног управљања Школом у Француској), није крио дубоку сврху те операције: „ Приликом оснивања наставног тела, главни циљ је имати средство за усмеравање политичких и моралних мишљења [...]. Све док се од детињства не научи да ли треба бити републиканац или монархиста, католик или нерелигиозан, држава неће формирати нацију; она ће почивати на неизвесним и нејасним темељима; биће стално изложена нередима и променама .“ И Наполеон је успоставио инструменте онога што му је било најважније у хитним околностима (наиме, обуку војних и административних кадрова његове царске власти): снажан оквир управљања лицејима, ст...

  Деца рођена у доба интернета прва су генерација са нижим коефицијентом интелигенције од својих родитеља, тврди неуронаучник Мишел Демурже. Откад су се наши далеки преци и шимпанзе раздвојили из заједничког породичног стабла пре шест или седам милиона година, и потом отишли свако на своју страну еволуције, почиње историја људског рода и развој наше интелигенције. Нобеловац (1974) Кристијан де Див (белгијски биохемичар и цитолог рођен у Лондону) истиче да је еволуциона трансформација мозга направила разлику између мајмуна и човека, јер се популација oд 250 милиона неуронa међусобно повезаних у примитивном мозгу наших далеких предака попела на милион милијарди у мозгу данашњих људи. Биологија и организација мозга престале су да се мењају пре 60. 000 година, али се интелигенција и даље развијала због културе и свести људи. Архаични људи дуго су у историји и књижевности приказивани као примитивна бића са веома ограниченом интелигенцијом. Засад не постоје докази који би то поткрепили, ...

  Н ови извештај УНИЦЕФ-а открива да богатство државе није гаранција за срећно детињство, здравље деце и добро школовање. Још увек превише тога зависи од финансијске ситуације родитеља. „Неједнакост између богатих и сиромашних је најстарија и најсмртоноснија бољка свих република.“ Овим цитатом античког грчког филозофа Плутарха, насталим пре више од два миленијума, УНИЦЕФ отвара свој најновији извештај о неједнаким шансама за развој деце у свету. Порука је јасна: технолошки и економски напредак нису искоренили дубоке друштвене поделе. Најбогатије земље света настављају да се економски развијају. Ипак, упркос растућем благостању, велике неједнакости унутар тих друштава опстају. Богатство се све више концентрише у рукама оних са највишим приходима. Државе постају просперитетније, али не успевају да тај просперитет расподеле на праведнији начин, пише Дојче веле . Критичари често истичу да се општи животни стандард побољшава за све. Чак и најсиромашнији у богатим земљама данас живе неу...

  Током протеклих десет и више година, академски успех америчких ученика доживео је забрињавајући пад. Резултати тестова за ученике од предшколског до дванаестог разреда нижи су него што су били пре једне деценије у школским окрузима широм САД, према новим подацима које је у среду објавио Пројекат образовних могућности на Универзитету Станфорд.  https://edopportunity.org/trends/about/ Резултати из читања су 2025. године били нижи за отприлике 0,6 оцена у поређењу са 2015. годином, а резултати из математике су били нижи за око 0,4 оцене. То значи да су ученици били 60% за годину дана иза својих вршњака у читању деценију раније и 40% за годину дана иза у математици. Пад је почео чак и пре 2015. године, према подацима из Education Scorecard-а, пројекта између Центра за истраживање образовних политика (CEPR) на Универзитету Харвард и пројекта Станфорд. Од 1990. до 2013. године, резултати ученика из математике и читања су стално расли. Али 2013. године, према извештају, САД су „ушл...