Педагошки Забавник

  PISA 2025 је истакла пад родитељске подршке. Шта може да се уради? „Учинити родитеља вреднијим партнерима школе требало би да помогне у преокретању овог тренда њиховог очигледног неангажовања“, пише социолог образовања Патрик Рају, са Универзитета Сорбона VIII . Он такође позива на „испитивање природе и метода поучавања академског знања“. Међу налазима најновијег PISA теста јесте пад родитељске подршке између 2022. и 2025. године, при чему француски ученици пријављују мање интересовања родитеља за њихов школски рад, напредак у учењу и каријерно вођење. Ово интересовање игра фундаменталну улогу у учењу, према ОЕЦД-у . Међутим, ово запажање треба узети у обзир, јер је овај пад присутан у већини осталих испитаних земаља и може одражавати смањење повећаног учешћа родитеља у „COVID годинама“. Ово „неангажовање“ је ипак део ширег тренда ка мањем учешћу родитеља у Француској, посебно међу родитељима из радничке класе, јер  ученици из најповољнијих социоекономских и културних средин...

  Основна школа "Дринка Павловић" примила је прве ученике у септембру 1963. Изграђена у близини Скупштине, у њу су се уписала деца из школа у најужем центру Београда. Ја сам у "Дринку" дошао из школе "Вук Караџић", у којој сам претходно завршио прва четири разреда. "Дринка" је била замишљена као модерна школа у којој баш ништа не недостаје. Учионице су блистале од новог намештаја, кабинети за биологију и хемију били су врхунски опремљени, за техничко образовање имали смо на располагању алате и машине као у правој радионици, на последњем спрату била је велика, лепа сала за приредбе. "Дринка" - школа за показивање А тек фискултурна сала! Разне справе за гимнастику, лакирани паркет и кошеви од плексигласа какве је репрезентација Југославије добила тек нешто пре нас. Но, оно што је школу стварно чинило модерном били су наставници, посебно млађи - посвећени свом послу, а истовремено лежерни и често духовити. Да, упорно су инсистирали на ред...

  Сваке три године ОЕЦД, организација која углавном окупља западне развијене земље, објављује резултате међународног тестирања петнаестогодишњака широм света. Постојали су разлози за наду да ће подаци објављени 8. септембра, донети добре вести. Резултати из математике, читања и природних наука драстично су пали у претходном кругу тестирања, спроведеном непосредно после пандемије. Креатори образовних политика надали су се да би, сада када је та криза далеко иза нас, резултати могли да почну да се поправљају. То се, међутим, није догодило. Напротив, у развијеним земљама, које су у главном фокусу тестирања, резултати су додатно пали. Када је реч о читалачкој писмености, пад се чак убрзава. Подаци указују на постојање дугорочних фактора који обарају школска постигнућа и на могућност да, без брзе промене курса, способности ученика падну још ниже. То није само питање образовања данашњих младих, већ и будућности економија у којима ће они живети и радити. Азија на врху, Кина далеко изнад п...

Crnogorski petnaestogodišnjaci napredovali na PISA testu, ali analize upozoravaju da socijalne razlike i dalje utiču na postignuća đaka Djevojčice u čitanju imaju 41 bod više od dječaka, dok gotovo 38 odsto petnaestogodišnjaka vjeruje da svoj društveni položaj ne može mnogo promijeniti Ministarka Jakšić Stojanović i direktor Ispitnog centra Miloš Trivić poručuju da napredak ohrabruje, ali da posao u obrazovnom sistemu tek predstoji. Djevojčice u Crnoj Gori na PISA 2025 testiranju iz čitalačke pismenosti imaju čak 41 bod više od dječaka, što Ispitni centar izjednačava sa dvije godine učenja, dok detaljna analiza rezultata pokazuje da tek 38,6 odsto petnaestogodišnjaka dostiže najmanje osnovni nivo znanja istovremeno u nauci, čitanju i matematici. Istovremeno, više od četvrtine učenika smatra da je škola gubljenje vremena, a gotovo 30 odsto je u dvije sedmice najmanje tri puta zakasnilo na nastavu. Ti nalazi, koji nijesu bili u prvom planu prilikom jučerašnjeg objavljivanja PISA rezultat...