Педагошки Забавник

29. маја у својој 104. години преминуо је француски филозоф, социолог, књижевник и међународно утицајни теоретичар образовања Едгар Морен (Edgar Morin). Тим поводом понављамо на Педагошком забавнику, чланак о његовој концепцији образовања, први пут објављен 7. маја 2024. ***   Крајем 1990-их Едгар Морен је објавио своју чувену „трилогију“ о образовању: три дела која су нас позвала да поново размислимо о нашим образовним системима. Ова трилогија (Добро направљена глава, Повезивање знања и Седам знања неопходних за образовање будућности), довршена 2014. његовим Манифестом за промену образовања (Учење живети) родила је комплексно образовање. Ово концептуално поље представља нову парадигму за образовање. Смернице које препоручују међународне организације носе знак тога. Приступ трансформационом учењу, посебно подржан од стране UNESCO-а, у великој мери је укорењен у овој парадигми, као и стандарди учења који се на њу односе. Шта је ова нова парадигма? Какав је то нови начин размишљања о...

Једна јавна и громогласна похвала листу по чијим је садржајима прављена истоимена серија, навела нас је да Душана Радовића, човека који га је измислио и уређивао, питамо о тржишту дечје штампе и још о којечем. Разговара пре неколико дана репортер Студија Б са Џоном Тимотијем Бајфордом, који је освојио тв-гледалиште маштовитом режијом серије "Невен", и који се сад појављује као творац "Полетарца", нове серије за децу. Пита га има ли у његовој отаџбини, Енглеској, таквих листова као што је био Змајев или овај Радовићев. Бајфорд даје негативан одговор. Каже да нема. Каже да га је "Невен" одушевио, а за "Полетарац", Радовићев, каже дословце: "Никада у животу нисам видео тако нешто лепо". И некако тужно звучи тај разговор јер више нема ни "Невена" ни "Полетарца". О "Невену" сада не размишљамо. "Невен"  припада историји штампе. Али, тешко нам је да "Полетарац" сместимо у давно прошло време, је...

Премијер Србије Ђуро Мацут и министар просвете Дејан Вук Станковић разговарали су данас о модернизацији основног образовања и оценили да је потребно процес образовања усмерити и на развој "критичког мишљења индивидуалног потенцијала сваког ученика".  Како је наведено у саопштењу из Владе Србије , на састанку је разговарано о реформи тока наставе, са циљем "другачије организације и подстицања учења и развоја когнитивних способности".  "Саговорници су подвукли значај стварања образовног система који ће бити прилагођен потребама деце и изазовима савременог доба, уз додатно јачање улоге школе и наставника у васпитно-образовном процесу", наведено је у саопштењу. Тако гласи данашња. 29.5.2026, агенцијска вест. Док читам ту вест, истовремено у архиви НИН-а, налазим у броју 1525, од 30. марта 1980. (стр. 7-8). чланак који је Слободанка Аст припремила са др Миланом Баковљевим, тадашњим научним саветником Института за педагошка истраживања у Београду. Чланак почињ...

  НИН у броју 1512, од 30. 12. 1979., доноси чланак уреднице за образовање, Слободанке Аст, "Дете у Србији", који преносимо у целини.

  Шта је Наполеоново наслеђе? „Не може се разумети значење и јединственост централизације француског школског система ако се не схвати да се радило не само о успостављању јавне управе већ и јавне корпорације“, пише историчар образовања Клод Лелијевр.   Када је Наполеон 10. маја 1806. године створио „Универзитет“ (то јест, не високо образовање већ начин организације и државног управљања Школом у Француској), није крио дубоку сврху те операције: „ Приликом оснивања наставног тела, главни циљ је имати средство за усмеравање политичких и моралних мишљења [...]. Све док се од детињства не научи да ли треба бити републиканац или монархиста, католик или нерелигиозан, држава неће формирати нацију; она ће почивати на неизвесним и нејасним темељима; биће стално изложена нередима и променама .“ И Наполеон је успоставио инструменте онога што му је било најважније у хитним околностима (наиме, обуку војних и административних кадрова његове царске власти): снажан оквир управљања лицејима, ст...

  Деца рођена у доба интернета прва су генерација са нижим коефицијентом интелигенције од својих родитеља, тврди неуронаучник Мишел Демурже. Откад су се наши далеки преци и шимпанзе раздвојили из заједничког породичног стабла пре шест или седам милиона година, и потом отишли свако на своју страну еволуције, почиње историја људског рода и развој наше интелигенције. Нобеловац (1974) Кристијан де Див (белгијски биохемичар и цитолог рођен у Лондону) истиче да је еволуциона трансформација мозга направила разлику између мајмуна и човека, јер се популација oд 250 милиона неуронa међусобно повезаних у примитивном мозгу наших далеких предака попела на милион милијарди у мозгу данашњих људи. Биологија и организација мозга престале су да се мењају пре 60. 000 година, али се интелигенција и даље развијала због културе и свести људи. Архаични људи дуго су у историји и књижевности приказивани као примитивна бића са веома ограниченом интелигенцијом. Засад не постоје докази који би то поткрепили, ...