Педагошки Забавник

  Шта је фрустрација Фрустрација потиче од латинске речи  frustrato  , што се односи на обмањивање, превару или разочарање. Термин дефинише осећај разочарања који особа доживљава када је лишена онога што је очекивала, чему се надала или за шта је веровала да јој дугује. Фрустрација настаје због препреке, противљења или отпора жељама или вољи. У психологији, фрустрација се јавља када је особи ускраћено, или када себи самој ускрати, задовољење првобитног нагона. Фрустрација је повезана са уобичајеним искушењима детињства: одвикавањем, учењем и суочавањем са забранама, што доводи до осећаја недостатка и ускраћености. Појава препреке, забране или ограничења задовољавања потребе или жеље изазива осећања досаде, горчине и револта која проистичу из фрустрације. Ово осећање изазива реакције патње, беса, агресије и освете. Фрустрација је израз осујећене виталне енергије. Витална енергија, људска воља за животом, делује на амбивалентности љубави/мржње, конструктивности/деструктивно...

  „Ширење програма којима недостају ресурси, континуитет и кохерентност са физичким васпитањем и школским спортом може на крају прикрити одсуство истинске образовне политике усмерене на тело“, анализира Гијом Дич. Коаутор са Џ. Б. Геганом књиге *  Да ли Француска није спортска земља? Шта спорт говори о нашем друштву*  (De Boeck Supérieur, 2025), он испитује шта школе раде телима ученика и шта ови избори откривају о нашем друштвеном пројекту.  Док се позиви да се „ученици поново крећу“ множе, физичко васпитање остаје углавном маргинализовано у образовној дебати: неједнак приступ, конкуренција са тржишта велнеса и неизвесно наслеђе Олимпијских игара.   Овај интервју нуди преглед савремених изазова са којима се суочава физичко васпитање.   Шта нам спорт у школама говори о односу младих људи према свом телу и знању? Дискусија о спорту у школама истиче фундаменталну тензију унутар нашег образовног модела: школски систем који тежи да буде републикански и ема...

  Srbija bi jedina u svetu da gradi obrazovni sistem po „kazahstanskom modelu“ U planu „Srbija 2030“ tehnologija se često predstavlja kroz infrastrukturu – gradnju data centara, fabrika ili tehnoloških parkova. Međutim, nove tehnologije nisu infrastruktura, već pre svega znanje. A znanje ne stvaraju beton i armatura, već matematičari, programeri, inženjeri i naučnici. Veliko je pitanje da li trenutni obrazovni sistem Srbije može da podrži takvu viziju. Prema međunarodnim testiranjima, samo oko četiri odsto učenika u našoj zemlji dostiže najviše nivoe matematičke pismenosti, dok je prosek razvijenih zemalja duplo veći. Oko 40 odsto petnaestogodišnjaka nema osnovni nivo matematičkih i čitalačkih veština – osnovne kompetencije potrebne za tehnološku ekonomiju. Rešenje za to ovaj plan nalazi u nekakvom „kazahstanskom modelu“. Razni planovi razvoja širom sveta su se tokom godina pozivali na razvijene zapadne ili dinamične azijske zemlje: na  Nemačku  ili Singapur, Koreju ili n...

  Крајем марта одржан је пробни завршни испит за ученике осмог разреда, а резултати нас ни ове године нису изненадили. Нажалост. Главни утисак исти је као и претходних година - разумевање прочитаног и даље “шкрипи”. Задаци засновани на репродукцији градива ученицима углавном нису представљали проблем, док су се потешкоће појавиле тамо где су били потребни разумевање, повезивање и закључивање. Довољно је било поставити питање мало другачије него у збирци и одмах би настао проблем у решавању задатка. Објашњење за овај недостатак проналазили смо прво у пандемији, па прекомерној употреби мобилних телефона, друштвених мрежа и општем паду интересовања за читање. Међутим, ако се исти проблеми понављају из године у годину, и ако су били присутни и пре пандемије, онда је очигледно да узроци не могу бити ни једнократни ни површински. Да је реч о деценијама укорењеном проблему говоре и резултати међународног ПИСА тестирања, које на сваке три године спроводи Организација за економску сарадњу и...