Педагошки Забавник

  Odredbe sadržane u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u značajnoj meri su restriktivne i nisu u skladu sa osnovnim pravcima razvoja obrazovanja definisanim Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, preporukama Akademijskog odbora za obrazovanje SANU i zaključcima simpozijuma „Obrazovanje: stanje, perspektiva i uloga u razvoju Srbije“, održanog u SANU 2021. godine. Posebno zabrinjava činjenica da Nacrt ne sadrži suštinske odredbe usmerene ka poboljšanju kvaliteta i neophodnoj modernizaciji sistema obrazovanja u Srbiji. Umesto toga, predlažu se mere kojima se ograničavaju pojedina prava i nadležnosti učenika, nastavnika i roditelja, slabi njihovo učešće u životu škole i povećava koncentracija odlučivanja u sistemu obrazovanja. Položaj i prava učenika Nacrtom se ograničava mogućnost učenika da se slobodno udružuju u grupe i klubove. Za ovakvo ograničenje nije ponuđeno uverljivo obrazloženje, n...

У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године. Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%). https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1 У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију). Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године. Према овим подацима, Руму...