Педагошки Забавник

  Види се да су и књижице пратиле стварност која се пред нама мењала, а ми смо јој се прилагођавали у границама које су наша лична морална уверења дозвољавала. Преда мном на столу поређане су ђачке књижице чланова породице из једног веома турбулентног периода, дугог 15 година, који је укључивао и рат и окупацију, и страдања и патњу, и све неизвесности и изазове које је са собом донео нови друштвени поредак. Ево једног специфичног времеплова, на бази тих ђачких докумената, за период од Краљевине Југославије до ФНРЈ. Ђачке књижице су пуне разноликости и имају мало тога заједничког. Ипак, било је и нечег заједничког – подаци о ученику. Чак се и значење оцена разликује. Некада су оцене за учење биле: одличан (5), врло добар (4), добар (3), слаб (2) и рђав (1). После Другог светског рата уведено је следеће: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Као куриозитет треба навести да је оцењивање за време окупације, у тзв. Недићевој Србији, у гимназијама било од 1...

  U dva svratišta za decu ulice u Beogradu brinu se o 300 dece. Svratišta su najpribližnija onim mitskim “kućama od čokolada, sa prozorima od marmelade” za svako romsko dete, jer tu se mogu okupati, oprati odeću i obuću ili dobiti čistu, ali pre svega mogu dobiti razumevanje i šansu za drugačiju budućnost koju romska deca inače nemaju. Punih 20 godina u Beogradu postoji Svratište za decu ulice i to na dve lokacije. Ta su svratišta možda najpribližnija onim mitskim „kućama od čokolada, sa prozorima od marmelade“ za svako romsko dete jer tu se mogu okupati, tu mogu oprati odeću i obuću, mogu i dobiti nešto čiste odeće i obuće, ali pre svega mogu dobiti razumevanje i šansu za drugačiju budućnost koju romska deca inače nemaju. – Svratište je nastalo tako što su studenti Defektološkog fakulteta pričali sa mladima Romima na ulici i pitali šta im treba pa su rekli da im treba veš mašina – objašnjava nam na početku  Dragana Vučković , koordinatorka Svratišta za decu. Tad su shvatili d...

  Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal u razgovoru za Mašinu ocenio je da osnivanje novih univerziteta nije sporno ukoliko iza takvih odluka stoje ozbiljne analize, jasna razvojna strategija i široka stručna rasprava. Međutim, govoreći o najavljenom Univerzitetu „Sveti Sava“, upozorava da javni univerzitet koji nastaje u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom dovodi u pitanje samu suštinu univerziteta kao mesta slobodnog kritičkog mišljenja. „Može da nosi tablu na kojoj piše univerzitet, ali suštinski neće biti univerzitet“, poručuje Baucal, uz ocenu da iza aktuelnih poteza vlasti vidi pokušaj slabljenja autonomije visokog obrazovanja i uspostavljanja političke kontrole nad akademskom zajednicom. Baucal podseća da Srbija već ima iskustvo planskog širenja univerzitetske mreže, navodeći primer osnivanja Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Novom Sadu sedamdesetih godina prošlog veka. „Osnivanje novih univerziteta je sasvim normalna praksa. Možemo da se setimo ...

Шпенглерово виђење наизглед делује анахронично посматрано данашњим очима. Он је трагао за целовитим образовањем, једном „паидејом“ у грчком стилу, која би створила комплетне и формиране појединце, стављене на располагање државним циљевима Име Освалда Шпенглера са правом је везано за његову филозофију историје. Монументално дело Пропаст Запада, иако не прво испољавање органске и цикличне теорије светске историје, путем својих компрехензивних и дубоких увида оставило је продоран утицај на интелектуалну јавност раног 20. века. Фигуре попут Томаса Мана, Хермана Хесеа, Ернста Јингера, Дејвида Херберта Лоренса, са пажњом су читали Пропаст Запада и нудили своје коментаре, критике, и интерпретације. Ангажман са овим делом у 20-им годинама прошлог века био је незаобилазан, и до 1926. године продато је око 100.000 примерака. Времена у којима се на свакодневном нивоу у јавности дискутује о једној густој, готово непробојној анализи светске историје – у којој, иако се простире на преко 1.000 стран...