Постови

Јавни издаци за образовање у Европи: Србија скоро па највећи штедиша

Слика
У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године. Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%). https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1 У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију). Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године. Према овим подацима, Руму...
Постави коментар
Прикажи све

Цртежи Онфима из Новгорода показују да су деца жврљала по свескама и цртала чудовишта још од 13. века

Слика
Постоји нешто у жврљању по свесци и цртању човечуљака са оружјем и чудовишта по маргинама домаћег задатка што одолева зубу времена. Чак и у доба „ајпеда“ и „Маjнкрафта“, већини деце дајте оловку и папир (а још боље — школски задатак који треба одложити за касније) и она ће пронаћи свој пут до вековне традиције шарања по свесци. Ова навика има дугу историју, а то је познато захваљујући дечаку по имену Онфим, који је оставио свој упечатљив траг на мекој брезовој кори средином 13. века. Историчари верују да је имао око шест или седам година када је направио ове невероватне цртеже, који на много начина откривају више о животу детета у средњовековној Русији него школски задаци уз које су настали. Док је вежбао писање ћирилицом, нацртао је себе и, како се претпоставља, своје пријатеље, поређане испод слова: На полеђини свог школског задатка замислио је себе као „дивљу звер“, створење налик кентауру са коврџавим репом: Приказао је и жестоке битке, са стрелама које лете, коњима у галопу и поги...
Постави коментар
Прикажи све

Дански ученици ће морати усмено да бране радове да не би варали помоћу вештачке интелигенције

Слика
Дански ђаци мораће усмено да бране своје радове како би се спречило варање уз помоћ вештачке интелигенције. Данска влада ће, између осталог, увести низ нових мера, укључујући надзор рачунара, за ученике узраста од 16 до 19 година. Ученици узраста од 16 до 19 година који похађају више средње школе биће подстакнути да писане задатке раде у школи, у контролисаним условима, укључујући надзор екрана њихових рачунара, уместо код куће. Мере, које су представљене у четвртак, непосредно пред повратак ученика у школе након летњег распуста следеће седмице, ступиће на снагу одмах, након што је дански министар образовања Магнус Хеунике затражио хитну реакцију. „Нажалост, имамо проблем са варањем уз помоћ вештачке интелигенције у вишим средњим школама. Потребно је реаговати одмах“, рекао је Хеунике. Министарство образовања наводи да вештачка интелигенција представља све већи изазов за наставу и спровођење испита. Очекује се да ће нове мере помоћи у успостављању јаснијих правила о томе када ученицима...
Постави коментар
Прикажи све

Dragan Radovančević - Strah od kozlića: Da li deca baš moraju da idu u školu?

Слика
  Kao što bacanje dece u vodu češće stvara doživotne strahove nego plivače, tako i primoravanje na učenje može od škole da stvori moru. Ali, ako postoji izbor, onda postoji i izlaz U petom razredu postojao je jedan predmet moje strave koji je imao tačan oblik i ime. Zvao se kozlić, gimnastička sprava preko koje se od nas tražilo da preskočimo , kao da je to najprirodnije na svetu. Za većinu dece bilo je to pitanje petnaest sekundi. Za mene je bilo pitanje nedelja panike. Noć uoči časa fizičkog j edva sam spavao, pred samu vežbu srce mi je lupalo kao da bežim od nečega stvarnog, i posle nekoliko takvih nedelja sam se, doslovno, razboleo, sa temperaturom koja je trajala nedeljama i koju nijedan lekar nije umeo da objasni. Tek mnogo kasnije, kada sam postao psiholog, razumeo sam da telo koje ne vidi drugi izlaz iz pretnje ponekad pronađe izlaz u bolesti. Izbor da se ne mora Seneka je, u pismima svom prijatelju Luciliju, napisao da se češće mučimo u mašti nego u stvarnosti. Kada pomisl...
Постави коментар
Прикажи све

Александар Блажек: Времеплов у ђачким књижицама

Слика
  Види се да су и књижице пратиле стварност која се пред нама мењала, а ми смо јој се прилагођавали у границама које су наша лична морална уверења дозвољавала. Преда мном на столу поређане су ђачке књижице чланова породице из једног веома турбулентног периода, дугог 15 година, који је укључивао и рат и окупацију, и страдања и патњу, и све неизвесности и изазове које је са собом донео нови друштвени поредак. Ево једног специфичног времеплова, на бази тих ђачких докумената, за период од Краљевине Југославије до ФНРЈ. Ђачке књижице су пуне разноликости и имају мало тога заједничког. Ипак, било је и нечег заједничког – подаци о ученику. Чак се и значење оцена разликује. Некада су оцене за учење биле: одличан (5), врло добар (4), добар (3), слаб (2) и рђав (1). После Другог светског рата уведено је следеће: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Као куриозитет треба навести да је оцењивање за време окупације, у тзв. Недићевој Србији, у гимназијама било од 1...
Постави коментар
Прикажи све

Dejan Kožul: Svratište u kom su kuće od čokolade

Слика
  U dva svratišta za decu ulice u Beogradu brinu se o 300 dece. Svratišta su najpribližnija onim mitskim “kućama od čokolada, sa prozorima od marmelade” za svako romsko dete, jer tu se mogu okupati, oprati odeću i obuću ili dobiti čistu, ali pre svega mogu dobiti razumevanje i šansu za drugačiju budućnost koju romska deca inače nemaju. Punih 20 godina u Beogradu postoji Svratište za decu ulice i to na dve lokacije. Ta su svratišta možda najpribližnija onim mitskim „kućama od čokolada, sa prozorima od marmelade“ za svako romsko dete jer tu se mogu okupati, tu mogu oprati odeću i obuću, mogu i dobiti nešto čiste odeće i obuće, ali pre svega mogu dobiti razumevanje i šansu za drugačiju budućnost koju romska deca inače nemaju. – Svratište je nastalo tako što su studenti Defektološkog fakulteta pričali sa mladima Romima na ulici i pitali šta im treba pa su rekli da im treba veš mašina – objašnjava nam na početku  Dragana Vučković , koordinatorka Svratišta za decu. Tad su shvatili d...
Постави коментар
Прикажи све