Педагошки Забавник

У току су припреме за Национални конгрес на тему „Учење у предшколском узрасту: где је проблем?“. Ова тема нас позива да испитамо шта је заиста у питању у чину учења у 1. циклусу. Из ове перспективе,  Кристин Бодуко нуди  неке тачке за размишљање засноване  на богатом искуству, као и на истраживању посвећеном првим траговима учења.   У предшколској установи  много тога  радимо ! Сваког дана, васпитачи нуде бројне  активности  кроз добро осмишљене  задатке  : манипулацију, игре, научне експерименте, решавање проблема, уметничке продукције, језичке или писане ситуације… Међутим, једно питање остаје: да ли је „рад“ довољан да би се „учило“? Ученици уче када пронађу смисао у ономе што раде. Овај смисао се не појављује спонтано: он се конструише уз вођство васпитача, који помаже ученику да искуство трансформише у учење. Без претварања задатка у речи и дистанцирања од њега, активност остаје једноставно искуство, понекад пријатно, али без икакв...

Ministar prosvete je ovih dana izjavio da „glasno razmišlja“ o skraćivanju časova na 30 minuta. Prvo treba reći da bi bilo dobro kada bi ministar ponudio detaljnije obrazloženje za ovako značajnu izmenu u organizaciji učenja i nastave u obrazovanju. Kada bismo dobili takvo obrazloženje mogli bismo da razumemo razloge zbog kojih ministar i njegovi saradnici smatraju da je ovo ključni problem u obrazovanju i na osnovu kojih argumenata oni smatraju da će promena u trajanju časova imati pozitivne efekte za učenike i za unapređenje kvaliteta obrazovanja. Ipak, možda to uopšte nije potrebno. Sećamo se da je onaj Jedan čovek, koji veruje da je najpametniji u svakoj profesiji (građevina, ekonomija, zdravstvo, obrazovanje…) još krajem novembra 2025. izjavio: „Treba možda da skratimo časove, ali ne u smislu da ih olakšamo, neka imamo više časova, ali da ih skratimo. Da budu koncentrisanija deca, da bude veća pažnja, jer malo ko može da održi koncentraciju 45 minuta.“ Ako taj Jedan čovek ima tešk...

  Prikaz filma „Steve“ (Netflix, 2025) Jeste, mogao bi se naslov odnositi i na Srbiju, ljubavlju protiv režimskog sejanja mržnje, recimo, ali, ovde nije reč o Srbiji. Kad smo već kod zemalja, govorićemo o Britaniji. Samo što to ni izbliza nije tako važno. Ili jeste, kada se pobroje druge, važnije stvari, a sve u vezi s novim Netflixovim filmom „Steve“. Recimo odmah: film je izvanredan, u zanatskom smislu – vrhunska gluma i režija. I priča se drži, jednom kad konačno dobijemo ključ od autora kako da je razumemo. A do tad, čitaćemo je kao priču o školi, i pogrešićemo. Međutim, s obzirom na to da ćemo shvatiti da su u središtu priče u stvari mentalne bolesti – za šta ćemo eksplicitnu potvrdu dobiti u poruci na samom njegovom kraju – tek u trećoj četvrtini filma, ništa nas ne sprečava da o njemu nešto kažemo i kao da je o školi. Tim pre, što se radnja filma odvija u Britaniji devedesetih godina 20. veka, kada konačno svima postaje očigledno kakve će biti posledice neoliberalnih reformi...

Prof. dr Dijana Vučković za “ Vijesti ”: Vještačka inteligencija može unaprijediti nastavu samo ako ostane u službi čovjeka - dijalog , empatija i znanje i dalje su srž obrazovanja U vremenu kada algoritmi ocjenjuju, ispravljaju i podučavaju, profesorica metodike Univerziteta Crne Gore, dr  Dijana Vučković , upozorava da tehnologija ne može i ne smije zamijeniti ljudsku dimenziju obrazovanja. U intervjuu za “Vijesti”, ona govori o potencijalima i opasnostima vještačke inteligencije u učionici, etičkim dilemama koje ona donosi i ulozi nastavnika koja se, umjesto da nestaje, transformiše u mentorsku, refleksivnu i empatičnu. Kao univerzitetska profesorica i istraživačica u oblasti obrazovanja, kako gledate na trenutni talas digitalizacije i integracije vještačke inteligencije u obrazovni sistem? Integracija vještačke inteligencije u obrazovni sistem donosi prilike i izazove. S jedne strane, digitalizacija i VI nude nezanemarljive mogućnosti za personalizaciju učenja (o čemu se u...

Тема овогодишњег Састанка са историјом била је „Француска?“. Бројни округли столови и конференције позивали су на размишљање о овој речи праћеној знаком питања. Многи професори историчари  били су на овом догађају.  За Лоренс де Кок, „школе немају ватрену моћ Бјен ди Фуа. Национални наратив је толико доминантан у популарној култури да је његова академска дисквалификација готово постала мамац. Стога је можда релевантније не држати се тема које треба предавати, већ поставити питање из угла педагогије.“ Како је „школски наратив историје један од преносних каишева, али се налази у конкуренцији са другим векторима историјског знања: медијима, музејима, забавним парковима, филмовима и цртаним филмовима, стриповима, породичним причама, па чак и видео-играма“, каква је потребна критичка педагогија за историју Француске?, пита Лоренс де Кок у овој колумни.   Када се бавимо критиком курикулума, увек је примамљиво спровести инвентуре. Инвентуру недостатака, инвентуру грешака и инвен...

Међународно истраживање TALIS 2024 истиче неадекватност, чак и кашњење, почетне и континуиране обуке. У  време када се француски наставници све више  суочавају са педагошким, технолошким и друштвеним изазовима , почетна и континуирана обука се бори да их припреми и подржи. Шта TALIS 2024 истиче за Француску? Недостатак почетне обуке, континуирана обука која се сматра мало корисном, недостатак менторства и времена за кооперативније праксе. Шлаг на торти: дефицит дигиталних вештина, област у којој су француски наставници слабо опремљени. Почетну обуку сматра недовољном скоро сваки други наставник Само 53% младих наставника француског језика који су завршили почетну обуку у последњих пет година сматра да је она била доброг квалитета. Ова стопа је знатно испод просека ОЕЦД-а од 75%, што одражава дубоку забринутост због релевантности и ефикасности добијене обуке. Слабости почетне обуке фокусирају се на кључна питања: само 14% младих наставника се осећа добро припремљено да предаје ...