Постови

Цртежи Онфима из Новгорода показују да су деца жврљала по свескама и цртала чудовишта још од 13. века

Слика
Постоји нешто у жврљању по свесци и цртању човечуљака са оружјем и чудовишта по маргинама домаћег задатка што одолева зубу времена. Чак и у доба „ајпеда“ и „Маjнкрафта“, већини деце дајте оловку и папир (а још боље — школски задатак који треба одложити за касније) и она ће пронаћи свој пут до вековне традиције шарања по свесци. Ова навика има дугу историју, а то је познато захваљујући дечаку по имену Онфим, који је оставио свој упечатљив траг на мекој брезовој кори средином 13. века. Историчари верују да је имао око шест или седам година када је направио ове невероватне цртеже, који на много начина откривају више о животу детета у средњовековној Русији него школски задаци уз које су настали. Док је вежбао писање ћирилицом, нацртао је себе и, како се претпоставља, своје пријатеље, поређане испод слова: На полеђини свог школског задатка замислио је себе као „дивљу звер“, створење налик кентауру са коврџавим репом: Приказао је и жестоке битке, са стрелама које лете, коњима у галопу и поги...
Постави коментар
Прикажи све

Дански ученици ће морати усмено да бране радове да не би варали помоћу вештачке интелигенције

Слика
Дански ђаци мораће усмено да бране своје радове како би се спречило варање уз помоћ вештачке интелигенције. Данска влада ће, између осталог, увести низ нових мера, укључујући надзор рачунара, за ученике узраста од 16 до 19 година. Ученици узраста од 16 до 19 година који похађају више средње школе биће подстакнути да писане задатке раде у школи, у контролисаним условима, укључујући надзор екрана њихових рачунара, уместо код куће. Мере, које су представљене у четвртак, непосредно пред повратак ученика у школе након летњег распуста следеће седмице, ступиће на снагу одмах, након што је дански министар образовања Магнус Хеунике затражио хитну реакцију. „Нажалост, имамо проблем са варањем уз помоћ вештачке интелигенције у вишим средњим школама. Потребно је реаговати одмах“, рекао је Хеунике. Министарство образовања наводи да вештачка интелигенција представља све већи изазов за наставу и спровођење испита. Очекује се да ће нове мере помоћи у успостављању јаснијих правила о томе када ученицима...
Постави коментар
Прикажи све

Dragan Radovančević - Strah od kozlića: Da li deca baš moraju da idu u školu?

Слика
  Kao što bacanje dece u vodu češće stvara doživotne strahove nego plivače, tako i primoravanje na učenje može od škole da stvori moru. Ali, ako postoji izbor, onda postoji i izlaz U petom razredu postojao je jedan predmet moje strave koji je imao tačan oblik i ime. Zvao se kozlić, gimnastička sprava preko koje se od nas tražilo da preskočimo , kao da je to najprirodnije na svetu. Za većinu dece bilo je to pitanje petnaest sekundi. Za mene je bilo pitanje nedelja panike. Noć uoči časa fizičkog j edva sam spavao, pred samu vežbu srce mi je lupalo kao da bežim od nečega stvarnog, i posle nekoliko takvih nedelja sam se, doslovno, razboleo, sa temperaturom koja je trajala nedeljama i koju nijedan lekar nije umeo da objasni. Tek mnogo kasnije, kada sam postao psiholog, razumeo sam da telo koje ne vidi drugi izlaz iz pretnje ponekad pronađe izlaz u bolesti. Izbor da se ne mora Seneka je, u pismima svom prijatelju Luciliju, napisao da se češće mučimo u mašti nego u stvarnosti. Kada pomisl...
Постави коментар
Прикажи све

Александар Блажек: Времеплов у ђачким књижицама

Слика
  Види се да су и књижице пратиле стварност која се пред нама мењала, а ми смо јој се прилагођавали у границама које су наша лична морална уверења дозвољавала. Преда мном на столу поређане су ђачке књижице чланова породице из једног веома турбулентног периода, дугог 15 година, који је укључивао и рат и окупацију, и страдања и патњу, и све неизвесности и изазове које је са собом донео нови друштвени поредак. Ево једног специфичног времеплова, на бази тих ђачких докумената, за период од Краљевине Југославије до ФНРЈ. Ђачке књижице су пуне разноликости и имају мало тога заједничког. Ипак, било је и нечег заједничког – подаци о ученику. Чак се и значење оцена разликује. Некада су оцене за учење биле: одличан (5), врло добар (4), добар (3), слаб (2) и рђав (1). После Другог светског рата уведено је следеће: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Као куриозитет треба навести да је оцењивање за време окупације, у тзв. Недићевој Србији, у гимназијама било од 1...
Постави коментар
Прикажи све

Dejan Kožul: Svratište u kom su kuće od čokolade

Слика
  U dva svratišta za decu ulice u Beogradu brinu se o 300 dece. Svratišta su najpribližnija onim mitskim “kućama od čokolada, sa prozorima od marmelade” za svako romsko dete, jer tu se mogu okupati, oprati odeću i obuću ili dobiti čistu, ali pre svega mogu dobiti razumevanje i šansu za drugačiju budućnost koju romska deca inače nemaju. Punih 20 godina u Beogradu postoji Svratište za decu ulice i to na dve lokacije. Ta su svratišta možda najpribližnija onim mitskim „kućama od čokolada, sa prozorima od marmelade“ za svako romsko dete jer tu se mogu okupati, tu mogu oprati odeću i obuću, mogu i dobiti nešto čiste odeće i obuće, ali pre svega mogu dobiti razumevanje i šansu za drugačiju budućnost koju romska deca inače nemaju. – Svratište je nastalo tako što su studenti Defektološkog fakulteta pričali sa mladima Romima na ulici i pitali šta im treba pa su rekli da im treba veš mašina – objašnjava nam na početku  Dragana Vučković , koordinatorka Svratišta za decu. Tad su shvatili d...
Постави коментар
Прикажи све

Baucal o Univerzitetu „Sveti Sava“: Može da nosi ime univerziteta, ali suštinski neće biti univerzitet

Слика
  Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal u razgovoru za Mašinu ocenio je da osnivanje novih univerziteta nije sporno ukoliko iza takvih odluka stoje ozbiljne analize, jasna razvojna strategija i široka stručna rasprava. Međutim, govoreći o najavljenom Univerzitetu „Sveti Sava“, upozorava da javni univerzitet koji nastaje u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom dovodi u pitanje samu suštinu univerziteta kao mesta slobodnog kritičkog mišljenja. „Može da nosi tablu na kojoj piše univerzitet, ali suštinski neće biti univerzitet“, poručuje Baucal, uz ocenu da iza aktuelnih poteza vlasti vidi pokušaj slabljenja autonomije visokog obrazovanja i uspostavljanja političke kontrole nad akademskom zajednicom. Baucal podseća da Srbija već ima iskustvo planskog širenja univerzitetske mreže, navodeći primer osnivanja Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Novom Sadu sedamdesetih godina prošlog veka. „Osnivanje novih univerziteta je sasvim normalna praksa. Možemo da se setimo ...
Постави коментар
Прикажи све