Педагошки Забавник

  Током протеклих десет и више година, академски успех америчких ученика доживео је забрињавајући пад. Резултати тестова за ученике од предшколског до дванаестог разреда нижи су него што су били пре једне деценије у школским окрузима широм САД, према новим подацима које је у среду објавио Пројекат образовних могућности на Универзитету Станфорд.  https://edopportunity.org/trends/about/ Резултати из читања су 2025. године били нижи за отприлике 0,6 оцена у поређењу са 2015. годином, а резултати из математике су били нижи за око 0,4 оцене. То значи да су ученици били 60% за годину дана иза својих вршњака у читању деценију раније и 40% за годину дана иза у математици. Пад је почео чак и пре 2015. године, према подацима из Education Scorecard-а, пројекта између Центра за истраживање образовних политика (CEPR) на Универзитету Харвард и пројекта Станфорд. Од 1990. до 2013. године, резултати ученика из математике и читања су стално расли. Али 2013. године, према извештају, САД су „ушл...

  Ив Шевалар, једна од најважнијих личности у математичком образовању, преминуо је 16. марта 2026. Пре око четрдесет година, 1985. године, објавио је капитално дело: * La Transposition didactique: du savoir savant au savoir enseigné* (Дидактичка транспозиција: од научног знања до наученог знања ) („La Pensée savage“). Историчар педагогије Клод Лелијевр одаје почаст овој симболичној личности у математичком образовању у Француској.   Полазећи од појма „транспозиције“ који је десет година раније формулисао социолог Мишел Вере, Ив Шевалар покушава да изврши веома занимљиву анализу преласка са академске математике на математику која се предаје у школама, користећи концепт „дидактичке транспозиције“. Затим тестира свој концептуални модел кроз анализу такозване реформе „модерне математике“ која се догодила неколико година раније. Ажурирање јаза између научног знања и наученог знања Први корак је истицање често значајног јаза између научног знања и наученог знања. А такође и разних о...

  Dok svet ulazi u eru veštačke inteligencije, pitanje više nije koliko informacija deca mogu da zapamte — već da li umemo da ih naučimo da misle. Upravo o tome govori dr Neda Pavlović, autorka monografije i multimedijalne izložbe o Jovanu Steriji Popoviću predstavljene u foajeu Druge galerije Narodnog pozorišta u Beogradu. U trenutku kada se gotovo svakodnevno menja način na koji radimo, komuniciramo i donosimo odluke, obrazovanje se širom sveta nalazi pred možda najvećim izazovom u poslednjih sto godina. Tehnologija se razvija brže nego ikada, tržište rada postaje nepredvidivo, a generacije koje danas sede u učionicama odrastaju u potpuno drugačijem svetu od onog za koji su školski sistemi prvobitno bili osmišljeni. Upravo zato pitanje reforme obrazovanja danas više nije tema rezervisana samo za pedagoge i akademske rasprave. Ono postaje pitanje razvoja društva, kulture, ekonomije i načina na koji ćemo kao civilizacija odgovoriti na promene koje su već počele. Na tom preseku huma...

  Раније су игре носиле ознаку друштвене јер се играло у друштву, ангажовано и директно. Честа је слика и прилика савременог дружења: неколико дечкића седи на степеништу или огради. Нема разговора, шале, свако буљи у свој телефон, игра игрице или прати мудроносне објаве на друштвеним мрежама. Иста је слика и кад је друштво мешовито: исто се, мада љупкије и изражајније, буљи – у телефоне. Раније су игре носиле ознаку друштвене јер се играло у друштву, ангажовано и директно. За игру мице, за шах, човече, не љути се, јамб био је неопходан партнер, или партнери, с којима се играло и надметало. Колико је колективна игра била важна може посведочити негда молећиви гласић неког шврће који је молио строгу мамицу да му пусти другара да се играју. А на нашим просторима играле су се разне игре, претече савременим спектакуларним играма планетарног значаја и помпе. Док су досељеници у Америку парцелисали земљу Индијанаца и сатеривали их у резервате, наши чобани увелико су играли игру шоре, шорал...

  Kako se, pobogu, dualno obrazovanje vratilo na dnevni red, nije mi jasno. Nije bilo nijednog razloga za to. Od pompeznog najavljivanja i pokušaja da se ono uvede pre nekih desetak ili možda više godina, ta je tema potonula, sasvim zasluženo. I sada se niotkuda vratila. Vratio ju je, naravno, Vučić. Izašao je s planom za Srbiju. I u tom planu je jedna od pet tačaka obrazovanje. I u toj tački, ako je verovati vesti ili Vučiću, svejedno, samo su dve konkretne stavke – ulazak stranih visokih škola u Srbiju, što Vučić zove otvorenost prema svetu (hej, on, kralj izolacija, zalaže se za otvorenost prema svetu), i dualno obrazovanje. Treba uraditi sve, pa i moliti se kom god bogu, kad nam je već ovaj „srpski“ brutalno okrenuo leđa, da Vučić ne dođe u priliku da realizuje bilo šta od tih pet tačaka, niti bilo šta drugo, kad smo već kod toga, a među njima pogotovo tačku o obrazovanju. Naravno, o tome da posle gotovo deceniju i po na vlasti, on izlazi sa svojim planom „reforme“ kao planom z...

Неки лидери своде нашу математичку кризу на две речи: резултате тестова. Деценијама су наде у напредак биле уништене због равнотеже или пада резултата. Потпуна паника због слабљења глобалне конкурентности. Хитни позиви за више вежби, радних листова и двоструке дозе поучавања. Шта год да је потребно, побољшајте те резултате тестова. Али ево праве кризе. Учимо погрешну математику и тестирамо је на погрешан начин. Посвећујемо хиљаде сати застарелој математици напамет која прожима наше испите са високим улозима – математици коју ученици никада неће користити као одрасли – док потпуно игноришемо математику која дефинише наше животе. Ово је неуспела агенда коју су поставили математички збуњени креатори политике, уз математички збуњено становништво које иде уз њих. Сама реч „математика“ може вас вратити у прошлост, у средњу школу. У алгебру, геометрију, тригонометрију и – за надарене – рачун. Мећава езотерике: факторисани полиноми, страница-угао-страница, ирационални бројеви, правило ланца. Р...