Педагошки Забавник

Ako je dobro skočiti kroz prozor kada vidiš da to radi švajcarski bankar, onda je još bolje gledati šta rade Finci kada razmišljaš o reformi školstva. Koja je trajni proces. A Finci ovih dana iz škola izbacuju kompjutere i vraćaju olovke i papir. O čemu se, dođavola, radi? Finci ne odbacuju tehnologiju, već preispituju ideju da ekran mora biti u središtu svakog časa. Posle godina snažne digitalizacije, odlučili su da vrate ravnotežu između digitalnog i analognog rada. Procena je da previše ekrana otežava koncentraciju, remeti radnu disciplinu i smanjuje kvalitet neposredne komunikacije u učionici. Finska Nacionalna agencija za obrazovanje je još 2024. preporučila školama da ograniče upotrebu mobilnih telefona tokom nastave i odmora, a 2025. je usvojen zakon po kome su telefoni i slični uređaji na času dozvoljeni samo uz odobrenje nastavnika i kada zaista služe obrazovanju i vaspitavanju. Uz to, početkom 2026. objavljene su nove nacionalne preporuke o korišćenju digitalnih uređaja kod d...

  “Digitalna zabluda”, knjiga Džareda Kuni Horvata, povezuje višegodišnji pad rezultata američke dece na standardizovanim testovima sa sve češćom praksom da škole svakom učeniku dodeljuju laptop ili tablet kao zamenu za udžbenike Knjiga “Digitalna zabluda” ( The Digital Delusion ) autora Džareda Kuni Horvata pokrenula je inicijativu protiv upotrebe ekrana u školama , kao i veliku debatu u američkoj javnosti. U decembru ove godine, do tada nepoznati konsultant za obrazovanje samostalno je objavio knjigu i postao vođa grassroot pokreta za ograničavanje vremena provedenog pred ekranima u školama. Slavni britanski glumac, Hju Grant promovisao je knjigu i napisao preporuku za korice. .. Između udžbenika i tehnologije Višegodišnji pad rezultata američke dece na standardizovanim testovima, knjiga povezuje sa sve češćom praksom da škole svakom učeniku dodeljuju laptop ili tablet kao zamenu za udžbenike. Horvat se poziva na naučna istraživanja i tvrdi da učenici bolje uče na papiru i kroz ...

  Zbornik radova s Trećeg međunarodnog simpozijuma iz oblasti muzičke pedagogije (SIMPED) pod nazivom „Muzička pedagogija – izazov, inspiracija i kreacija“, koji su uredile dr Vedrana Marković i dr Jelena Martinović-Bogojević objavljen je u izdanju Muzičke akademije. Publikacija na 293 strane donosi 15 recenziranih i kategorizovanih naučnih i stručnih radova, koje potpisuju 22 autora. Radovi su raspoređeni u četiri tematske cjeline: plenarna izlaganja, opšta muzička pedagogija, metodika nastave solfeđa i radionica. Recenzenti Zbornika su prof. dr Katarina Zadnik sa Akademije za glasbo Univerziteta u Ljubljani i doc. dr Mirna Sabljar sa Akademije za umjetnost i kulturu u Osijeku. Radovi plenarnih izlagača, prof. dr Blanke Bogunović i prof. dr Snježane Dobrote , na engleskom jeziku, otvaraju značajna pitanja psihologije muzike, interdisciplinarnosti i interkulturalnosti u savremenoj muzičkoj pedagogiji. Reprezentativnost ovog zbornika čini povezivanje naučnih istraživanja i peda...

  Poslednjih sedmica, čini se više nego ikada, nanovo instant i po potrebi govorimo i o tome kako se danas odgajaju deca, tu mislimo najviše na komšijsku, ali ne i sopstvenu, te kako je takav način modernog roditeljstva ”kriv” (džaba nam vešala ako nikoga ne besimo) zašto nam je ovako kako je. A po svemu sudeći, ako je i po medijskom senzacionalizmu, nikako nam je. U identičnim situacijama, kada se stvara klima društvenog hajpa, naša nacija u demografskom nestajanju postaje mesto zbrajanja logoreičnih ”stručnjaka” za aktuelne teme koje su još jedan u nizu veštačkih poligona podela. Čini se da je tako i sa najezdom ili hordom (prava ”životinjska farma”) stručnjaka za vaspitanje i obrazovanje dece koji imaju stav o svemu (najviše onome šta ne znaju) i ne libe se da takvo mišljenje, bez da se zamisle ima li to sve smisla, sa nama i podele. Upravo da bismo pored online zelota, onih koji ugibaju nestankom interneta ili struje, dali prostora za struku, koja je usled razornog ali pitkog ...

Tanjug | 1. jun 2026  Deca u Srbiji su u poslednjih godinu dana na internetu najviše pretraživala oblast onlajn učenja dok je pretraga video-striming sadržaja na drugom mestu. Deca su pretraživala programske jezike Scratch i Python, tražila periodni sistem elemenata na različitim jezicima, pa čak i pratila misiju NASA Artemis II u realnom vremenu, što jasno pokazuje da deca internet sve više koriste za učenje, eksperimentisanje i istraživanje, navode stručnjaci kompanije Kaspersky. U Srbji je najpopularniji postao Duolingo, sa 1,55 odsto ukupnog broja pretraga, što ukazuje na to da digitalno iskustvo dece danas podjednako oblikuju zabava, komunikacija i edukativni sadržaji.  Izveštaj o digitalnim interesovanjima dece, otkriva značajnu promenu: alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI), asistenti za školske obaveze i obrazovne zadatke, pridružili su se komunikacionim platformama i video-igrama među najčešće pretraživanim kategorijama na Google pretraživaču, potisnuvši p...

29. маја у својој 104. години преминуо је француски филозоф, социолог, књижевник и међународно утицајни теоретичар образовања Едгар Морен (Edgar Morin). Тим поводом понављамо на Педагошком забавнику, чланак о његовој концепцији образовања, први пут објављен 7. маја 2024. ***   Крајем 1990-их Едгар Морен је објавио своју чувену „трилогију“ о образовању: три дела која су нас позвала да поново размислимо о нашим образовним системима. Ова трилогија (Добро направљена глава, Повезивање знања и Седам знања неопходних за образовање будућности), довршена 2014. његовим Манифестом за промену образовања (Учење живети) родила је комплексно образовање. Ово концептуално поље представља нову парадигму за образовање. Смернице које препоручују међународне организације носе знак тога. Приступ трансформационом учењу, посебно подржан од стране UNESCO-а, у великој мери је укорењен у овој парадигми, као и стандарди учења који се на њу односе. Шта је ова нова парадигма? Какав је то нови начин размишљања о...