Педагошки Забавник

  „Ширење програма којима недостају ресурси, континуитет и кохерентност са физичким васпитањем и школским спортом може на крају прикрити одсуство истинске образовне политике усмерене на тело“, анализира Гијом Дич. Коаутор са Џ. Б. Геганом књиге *  Да ли Француска није спортска земља? Шта спорт говори о нашем друштву*  (De Boeck Supérieur, 2025), он испитује шта школе раде телима ученика и шта ови избори откривају о нашем друштвеном пројекту.  Док се позиви да се „ученици поново крећу“ множе, физичко васпитање остаје углавном маргинализовано у образовној дебати: неједнак приступ, конкуренција са тржишта велнеса и неизвесно наслеђе Олимпијских игара.   Овај интервју нуди преглед савремених изазова са којима се суочава физичко васпитање.   Шта нам спорт у школама говори о односу младих људи према свом телу и знању? Дискусија о спорту у школама истиче фундаменталну тензију унутар нашег образовног модела: школски систем који тежи да буде републикански и ема...

  Srbija bi jedina u svetu da gradi obrazovni sistem po „kazahstanskom modelu“ U planu „Srbija 2030“ tehnologija se često predstavlja kroz infrastrukturu – gradnju data centara, fabrika ili tehnoloških parkova. Međutim, nove tehnologije nisu infrastruktura, već pre svega znanje. A znanje ne stvaraju beton i armatura, već matematičari, programeri, inženjeri i naučnici. Veliko je pitanje da li trenutni obrazovni sistem Srbije može da podrži takvu viziju. Prema međunarodnim testiranjima, samo oko četiri odsto učenika u našoj zemlji dostiže najviše nivoe matematičke pismenosti, dok je prosek razvijenih zemalja duplo veći. Oko 40 odsto petnaestogodišnjaka nema osnovni nivo matematičkih i čitalačkih veština – osnovne kompetencije potrebne za tehnološku ekonomiju. Rešenje za to ovaj plan nalazi u nekakvom „kazahstanskom modelu“. Razni planovi razvoja širom sveta su se tokom godina pozivali na razvijene zapadne ili dinamične azijske zemlje: na  Nemačku  ili Singapur, Koreju ili n...

  Крајем марта одржан је пробни завршни испит за ученике осмог разреда, а резултати нас ни ове године нису изненадили. Нажалост. Главни утисак исти је као и претходних година - разумевање прочитаног и даље “шкрипи”. Задаци засновани на репродукцији градива ученицима углавном нису представљали проблем, док су се потешкоће појавиле тамо где су били потребни разумевање, повезивање и закључивање. Довољно је било поставити питање мало другачије него у збирци и одмах би настао проблем у решавању задатка. Објашњење за овај недостатак проналазили смо прво у пандемији, па прекомерној употреби мобилних телефона, друштвених мрежа и општем паду интересовања за читање. Међутим, ако се исти проблеми понављају из године у годину, и ако су били присутни и пре пандемије, онда је очигледно да узроци не могу бити ни једнократни ни површински. Да је реч о деценијама укорењеном проблему говоре и резултати међународног ПИСА тестирања, које на сваке три године спроводи Организација за економску сарадњу и...

Циљ књиге јесте да пружи систематску основу за педагогију у контексту целокупне друштвене праксе. Тиме се поставља у модерну традицију општег педагошког идејног тока од Хербарта. Настао је крајем 1970-их у контексту Бенерове професуре у Минстеру и такође укључује импулсе његових академских учитеља Е. Хајнтела и Ј. Дерболава. Ауторова намера је да прикаже историјски развој фундаменталног педагошког концепта у оквиру праксеолошке науке о образовању. Овај фундаментални концепт има за циљ да повеже различите педагошке професије, обезбеди јединство педагошке науке упркос њеној диференцијацији у различите појединачне дисциплине и олакша комуникацију педагогије као науке и праксе. Педагогија, попут политике, рада, религије, уметности и обичаја, има експериментални карактер, јер се одвија у отвореној слободи, историчности и језику (Поглавље 2.1). Педагошка пракса полази од премисе људске несавршености, „да човек (...) постаје човек само кроз васпитање“ (Поглавље 2.3). Истовремено, људска бића ...