Међународна панорама наставе математике
Уредништво часописа је одабрало десет чланака који су дали занимљиву слику садашњег стања наставе математике. Из редакције констатују да је настава математике један од приоритених изазова свих образовних система. Један од координатора броја каже да је намера ове међународне панораме наставе математике, била да се крене од унутрашњие анализе ове дисциплине, ка широј друштвеној анализи. Требало је идентификовати шта настава математика представља у различитим културним и политичким контекстима и како се предаје широм света.
Ако треба научити лекцију, то је да настава математике има историју и да је политичко питање, објашњава Жан Франсоа Шене, координатор овог питања у часопису. „Настава математике је део историје са политичким циљем. Ово се веома снажно појављује у одређеним чланцима попут оног о Индији, Кини или Француској.” Програми су стога мање неутрални него што је изгледало пре истраживања. „Одабир садржаја и метода је важан. Нисмо нужно били свесни овог аспекта. У одређеним чланцима, као што је онај из Индије, примећујемо жељу да се преузме контрола над математичким садржајем у односу са колонијалном историјом. Током последње деценије, Индија је одлучила да свој историјски допринос настави математике понови ведским методом – типично индијском или хиндуистичком конструкцијом. То је оно што Жан-Франсоа Шене назива „ индуством математике“.
На примеру, Квебека, чији су резултати на PISA тестирањима високи, анализирана је коорелација наставе математика са општом ситуацијом у образовању. Ауторка чланка посвећеног томе, Клаудиа Кориву, описује жељу да се комбинују политички циљ са средствима постепене реформе и структуром наставног плана и програма осмишљеном да говори свим аудиторијумима. „Смирен рад који води ефикасном поучавању“, објашњава Жан Франсоа Шене. „Имају завидне резултате, јер се политичка и средства артикулације заснивају на одређеним полугама као што је континуитет реализације програма – глатко, без радикалних промена, имајући у виду грешке левице и деснице и чувајући оно што је добро, место обуке наставника и истраживања у обуци – са добро обученим наставницима повезаним са истраживањем – и место које се даје имплементацији – са управљањем и заједничком имплементацијом. То је инспиративно.”
„У Кини другачије говоримо о математици него у нашим земљама. Постоји облик математичког начина размишљања. Постоји жеља, намера, циљ да млада особа научи да посматра свет на систематски начин помоћу математичких алата и то спонтано. То је оно што ми зовемо "нормализовати размишљање". „Тамо се дешавају ствари које вреди размотрити", примећују уредници часописи.
Координатори часописа такође указују на разлике и нијансе у начину на који се математика схвата у Уједињеном Краљевству. Ако је у Енглеској наставни план и програм намењен одабраној публици – са формалним обртима фраза, у Шкотској је написан једноставнијим или генеричким терминима, „наставни план и програм који се може поделити са родитељима “.
Што се Француске тиче, аутори чланка посвећеног њој сматрају да слабости француског система имају системске разлоге. Ограничавајући се само на најочигледније, помињу „превисоку учесталост реформи које не омогућавају постизање стања равнотеже, процену ефеката, успостављање неопходних прописа“, „недовољна подршка током трајања жељеног развоја са одговарајућим средствима“, „превелика зависност од краткорочних политика које спречавају континуитет деловања неопходан за трајне ефекте“, „систем који функционише још увек превише хијерархијски и који се још увек не ослања довољно на постојеће експертизе у математичкој заједници “, „систем обуке наставника који умножава реформе (три у једној деценији) без успевања да пронађе средства за комбиновање вишеструких захтева, и чија је узастопна природа неприкладна за обуку разноврсних наставника основних школа“.
Према материјалу: https://www.cafepedagogique.net/2023/11/07/revue-de-sevres-lenseignement-des-mathematiques/
Коментари
Постави коментар