Све тежи положај школских психолога и педагога
Број деце у школама, којима је потребна стручна психолошка подршка се рапидно повећава, истиче у разговору за „Политику” Јоргованка Ванић.
Из године у годину све тежи положај школских психолога и педагога постао је неиздржив и неодржив стицајем низа околности, а нарочито након трагичних догађаја у којима је насиље које укључује децу школског ураста ескалирало до неслућених размера ‒ масакра у осмолетки. „Терет задужења и одговорности школских психолога и педагога, који константно расте, доведен је до тачке када више не постоји стручни сарадник који може да испуни све прописане захтеве. Дошли смо до апсурда по коме су психолози и педагози постали најодговорнији и најчешће прозивани за сва лоша збивања у нашим школама, док их у јавном простору бије глас да ништа не раде.” На то указују школски психолози и педагози у отвореном писму надлежнима и јавности, иза кога стоји Актив психолога и педагога запослених у основним и средњим школама Републике Србије.
Надају се да ће уз подршку постојећих стручних друштава психолога и педагога, али и најодговорнијих за образовање, допринети осетним и прекопотребним променама у школској пракси у најбољем интересу деце. Напомињу да заглављени у све обимнијој документацији и евиденцијама, као и у све сложенијим процедурама, не успевају да допру до свих ученика, да су папири постали важнији од стварних резултата.
Први састанак одржали су онлајн на републичком нивоу, али је интересовање далеко превазилазило могућности укључења на ту седницу. Број школских психолога и педагога који им се придружују расте.
Актив школских психолога и педагога на републичком нивоу захтева да се прави разлика између ове две професије и да свака школа има и психолога и педагога.
– Оно на чему инсистирамо и сматрамо најважнијим јесте дефинисање тачних задатака и поступака које спроводе психолози и педагози, јер се на тај начин дефинише одговорност коју имамо. Како бисмо били јаснији у овом захтеву, даћемо конкретан пример: уколико суицидално дете напусти болницу уз потпис родитеља, одговорност лекара престаје. То дете долази у школу и поставља се питање где престаје одговорност психолога и педагога. С обзиром на то да ми имамо сарадничку и саветничку улогу, шта је конкретно потребно урадити како би, у случају неког немилог догађаја, могло бити констатовано да смо ми обавили шта је требало – указују практичари из школа.
Регулативом још није предвиђено да свака школа има и психолога и педагога, мада правилници о финансирању основних и средњих школа на основу којих се утврђује број стручних сарадника јесу измењени у корист повећања броја ових стручњака у школским колективима. Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић недавно је изјавила да ће у школама бити запослено 270 психолога и педагога више него до сада.
‒ И јавност и надлежни сматрају да нам је дужност да искоренимо насиље у школама, да створимо савршено безбедну средину за све ученике. Узроци насиља су скоро потпуно ван домашаја нашег деловања. Ми се, у суштини, бавимо последицама, а то битно умањује ефикасност нашег деловања. Иако је то знано свима, ипак трпимо свакодневни притисак да спречимо и елиминишемо насиље као најодговорнији актери у образовању… Лаичка јавност има право да не прави разлику између школског психолога и клиничког психолога-психотерапеута, али не и надлежни органи. Улога првих је да саветују, а других да дијагностикују и лече. Међутим, од школских психолога се све чешће очекује да благовремено идентификују ризичне ученике и прецизно предвиде њихово понашање. Такав поступак нити је етички нити научно оправдан. Ми нисмо део здравственог, већ образовног система ‒ напомињу школски психолози и педагози.
Коментари
Постави коментар