Све тежи положај школских психолога и педагога

Број деце у школама, којима је потребна стручна психолошка подршка се рапидно повећава, истиче у разговору за „Политику” Јоргованка Ванић.

Из године у годину све тежи положај школских психолога и педагога постао је неиздржив и неодржив стицајем низа околности, а нарочито након трагичних догађаја у којима је насиље које укључује децу школског ураста ескалирало до неслућених размера ‒ масакра у осмолетки. „Терет задужења и одговорности школских психолога и педагога, који константно расте, доведен је до тачке када више не постоји стручни сарадник који може да испуни све прописане захтеве. Дошли смо до апсурда по коме су психолози и педагози постали најодговорнији и најчешће прозивани за сва лоша збивања у нашим школама, док их у јавном простору бије глас да ништа не раде.” На то указују школски психолози и педагози у отвореном писму надлежнима и јавности, иза кога стоји Актив психолога и педагога запослених у основним и средњим школама Републике Србије.

 

То је за сада неформална заједница која окупља више од 1.800 психолога и педагога који раде у школама. Намера им је да предоче у каквом се заиста положају налазе, да се покрене дијалог с релевантним инстанцама и да се у конструктивној дискусији изнедре решења којима ће се прецизирати обим посла и одговорности стручних сарадника првенствено да би могли да пруже адекватну подршку школарцима.
‒ Једноставно, у сваком одељењу има више деце којима је потребна подршка школског психолога или педагога. То је сада толико драстично да ми више немамо куд, или ћемо се позабавити овом темом сви заједно или ће долазити до све тежих ситуација и све више инцидената и требаће нам много више времена и ресурса да помогнемо. Надамо се да ће баш наша министарка отворити простор да се поведе конструктивна дискусија будући да је и сама професионално у могућности да разуме наше бриге ‒ истиче у разговору за „Политику” Јоргованка Ванић, психолог у осмолетки, покретач иницијативе „Психолози и педагози су за промене”, из које је спонтано настао Актив психолога и педагога.

Надају се да ће уз подршку постојећих стручних друштава психолога и педагога, али и најодговорнијих за образовање, допринети осетним и прекопотребним променама у школској пракси у најбољем интересу деце. Напомињу да заглављени у све обимнијој документацији и евиденцијама, као и у све сложенијим процедурама, не успевају да допру до свих ученика, да су папири постали важнији од стварних резултата.

– Број деце са потребом за одређеним видом наше подршке се рапидно повећава, тако да смо принуђени да дефинишемо приоритете, и за то преузмемо одговорност. По већ устаљеном обрасцу, спочитаће нам се „да ништа не радимо” ако нам у растућем мноштву послова промакне неки проблем. И све то са платом психолога и педагога са двадесет година радног искуства, која је мања од плате наставника-приправника са одељењским старешинством, који у неким срединама има четири или пет ученика у одељењу – наводе из актива који је формиран средином октобра.

Први састанак одржали су онлајн на републичком нивоу, али је интересовање далеко превазилазило могућности укључења на ту седницу. Број школских психолога и педагога који им се придружују расте.

Актив школских психолога и педагога на републичком нивоу захтева да се прави разлика између ове две професије и да свака школа има и психолога и педагога.

– Оно на чему инсистирамо и сматрамо најважнијим јесте дефинисање тачних задатака и поступака које спроводе психолози и педагози, јер се на тај начин дефинише одговорност коју имамо. Како бисмо били јаснији у овом захтеву, даћемо конкретан пример: уколико суицидално дете напусти болницу уз потпис родитеља, одговорност лекара престаје. То дете долази у школу и поставља се питање где престаје одговорност психолога и педагога. С обзиром на то да ми имамо сарадничку и саветничку улогу, шта је конкретно потребно урадити како би, у случају неког немилог догађаја, могло бити констатовано да смо ми обавили шта је требало – указују практичари из школа.

Регулативом још није предвиђено да свака школа има и психолога и педагога, мада правилници о финансирању основних и средњих школа на основу којих се утврђује број стручних сарадника јесу измењени у корист повећања броја ових стручњака у школским колективима. Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић недавно је изјавила да ће у школама бити запослено 270 психолога и педагога више него до сада.

Баве се последицама, узроци насиља остају ван домашаја
Школски психолози и педагози сматрају да се постепено ствара атмосфера да су они од решења постали проблем образовног система. Када се у школском кругу догоди насиље, све чешће и све више педагозима и психолозима се, кажу, намеће одговорност за поступке и понашање ученика па и ван школе, а прво питање надлежних је шта су стручни сарадници учинили да до тога не дође. Утисак је школских психолога и педагога да се трага за пропустом у њиховом раду не би ли се потврдио већ спреман закључак да неправилност свакако постоји. Ситуација је, дочаравају, таква да школски психолози и педагози стрепе 24 сата дневно, као да су на пасивном даноноћном дежурству.

‒ И јавност и надлежни сматрају да нам је дужност да искоренимо насиље у школама, да створимо савршено безбедну средину за све ученике. Узроци насиља су скоро потпуно ван домашаја нашег деловања. Ми се, у суштини, бавимо последицама, а то битно умањује ефикасност нашег деловања. Иако је то знано свима, ипак трпимо свакодневни притисак да спречимо и елиминишемо насиље као најодговорнији актери у образовању… Лаичка јавност има право да не прави разлику између школског психолога и клиничког психолога-психотерапеута, али не и надлежни органи. Улога првих је да саветују, а других да дијагностикују и лече. Међутим, од школских психолога се све чешће очекује да благовремено идентификују ризичне ученике и прецизно предвиде њихово понашање. Такав поступак нити је етички нити научно оправдан. Ми нисмо део здравственог, већ образовног система ‒ напомињу школски психолози и педагози.

Миленија Симић Миладиновић




Коментари

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?