Kлубови забрањених књига пркосе школској цензури у Америци

 

Ела Скот и Алиса Хој само су желеле да „преживе" средњу школу кад су пронашле свој позив - право да бирају књиге које ће да читају.

Мајка Алисе Хој, локална наставница, открила им је да просветне власти у Леандеру, граду у америчкој држави Тексас, забрањују неколико књига у академским институцијама, навевши као разлог за то „притужбе" родитеља.

Овај разговор у децембру 2021. године инспирисао је две тинејџерке да оснују „клуб забрањених књига".

Од тада је никло још много сличних клубова широм САД-а као реакција не све већу цензуру над књижевним делима у школама и јавним библиотекама.

Од мале групе девојака до покрета

„Нисмо имале појма да се забране дешавају и сматрале смо да нешто мора да се предузме по том питању како би се указало на проблем", каже за ББЦ Скот (17) у видео позиву.

„Дефинитивно дезоријентише кад помислите само да се ово дешава у земљи као што је Америка у којој гајимо културу слободе."

Two girls posing with banned books

АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,VHS BANNED BOOK CLUB

Потпис испод фотографије,

Скот и Хој

Клуб забрањених књига Еле Скот и Алисе Хој започео је са групом девојчица из њиховог одељења, а потом нарастао да обухвати ученике из читавог Вандергрифта, државне средње школе са 2.709 ђака.

„Долазе нам људи са различитих година средње школе и различитог порекла.

„Сјајно је чути разноврсне разговоре који проистекну из тога, док разговарамо о проблему који се тиче свих нас", додаје Хој, која такође има 17 година.

Хиљаде забрањених књига

Леандер је далеко од усамљеног случаја да су просветне власти ограничиле приступ књижевним делима која су проглашена контроверзним.

Америчко библиотекарско удружење (АЛА) саопштило је у марту да су захтеви за повлачење књига из школских и јавних библиотека 2022. достигли највећи број покушаних забрана књига откако је ова евиденција почела да се води пре 20 година.

У најскоријем извештају, који покрива период школске 2021/2022. године у САД, ПЕН Америка, њујоршка невладина организација која прати књижевну цензуру, пријавио је да су школски дистрикти издали више од 2.500 забрана књига у 32 савезне државе.

ПЕН Америка процењује да су те одлуке погодиле 5.000 школа и скоро четири милиона ђака.

Тексас, где живе Скот и Хој, имао је највећи број забрањених књига (801), а следе Флорида (566) и Пенсилванија (457).

Ови бројеви могли би још више да нарасту у читавим САД.

Крајем марта, већински републикански Представнички дом усвојио је закон познат као Повеља родитељских права, за који критичари кажу да ће омогућити родитељима право вета на књиге у државном школском систему.

Предлог закона тек треба да буде одобрен у горњем дому, који има демократску већину.

„Природно је да ће некоме увек бити непријатне неке теме", каже Скот.

„Али то није нужно основ да се уклоне књиге и прилика за све да донесу неки суд."

„Покушај ућуткивања истине"

Већина позива за забрану односи се на књиге које се баве расним и сексуалним идентитетом.

ПЕН Америка каже да је од 2021. до 2022. године неку врсту цензуре претрпело више од 1.600 наслова.

Више од 80 издвојених књига имало је неки истакнути ЛГБТ или небелачки лик.

Једна од тих књига била је Нису сви дечаци плави Џорџа М. Џонсона, мемоари о одрастању квир црнца, која је постала трећи најзабрањиванији наслов од школских власти.

„Сваки пут кад напишете књигу у којој пишете о властитој истини, биће људи који

ће желети да ућуткају ту истину", изјавио је Џонсон 2022. у интервјуу за амерички државни радио НПР.

Писац и новинар, који кад говори о себи користи заменицу „они", верује да је школски план и програм који се предаје у већини америчких школских система и даље у огромној мери прилагођен стрејт, белачком, мушком тинејџеру - а људи иза таквих одлука имају проблем да прихвате диверзитет.

„Човек просто помисли: 'Ох, мој боже, колико опасно може да буде кад би млади бели тинејџери заправо научили нешто о другим људима који живе у друштву заједно са њима?'"

Али цензура исто тако погађа и класике које амерички школарци читају већ деценијама.

Један пример је Убити птицу ругалицу, Пулицеровом наградом овенчан роман Ли Харпер објављен 1960. године који говори о расној неправди у САД.

Њу су забранили школски дистрикти у Оклахоми и Северној Каролини 2021. године.

Организације за заштиту слободе говора тврде да су се учесталост и количина притужби појачали због политичке поларизације која је настала после жестоко оспораваних америчких председничких избора 2016. и 2020. године.

ПЕН Америка каже да је идентификовала најмање 50 група које заговарају забрану књига на локалном, државном и националном нивоу.

Већина је, каже ова НВО, формирана 2021. године.

„Родитељи и припадници заједнице играју важну улогу у обликовању онога што ђаци читају у школама", каже у саопштењу Сузан Носел, главна извршна службеница ПЕН Америке.

„Али ово одлази много даље од природног изражавања забринутости или нормалне расправе између родитеља и просветара у здравом школском окружењу."

Такође, правила о томе ко може да оспори неку књигу варирају међу школским дистриктима.

Нека чак омогућују људима који нису родитељи ђака да изразе негодовање.

тпор властима

Скот и Хој желе да се чује њихов глас у овој расправи.

Једна од књига о којој се недавно разговарало у њиховом клубу још је један често забрањиван наслов, „Из таме Ешли Хоуп Перез", роман о љубавној вези мексичко-америчке тинејџерке и афричко-америчког тинејџера тридесетих година прошлог века у Тексасу.

„Страшно је необично да у друштву које је толико индивидуалистички настројено као америчко има људи који покушавају да одузму људима приче о различитим индивидуалностима", истиче Хој.

„То ствара неку врсте 'идеалне' особе која морате да будете. Застрашујуће је одрастати у оваквим временима."

Тексашки тинејџери део су ширег покрета из народа који чини много више од обичног пркошења забранама књига њиховим читањем.

У држави Мисури, двоје ћака одвело је школски дистрикт Вентзвил на суд прошле године због одлуке да уклоне осам књига проглашених „опсценим", укључујући Најплавље око Тони Морисон, добитнице Нобелове награде за књижевност 1993.

Седам наслова су просветне власти касније добровољно вратиле у школске библиотеке.

Још један случај који је завршио у вестима у САД био је дуги протест средњошколских ђака у Пенсилванији 2021. године због одлуке да се ограничи приступ више од 300 књига, филмова и чланака углавном везаних за црначке и Латино ауторе.

Део овог покрета су и кампање да се омогући приступ делима која су се нашла на мети.

На Флориди, активиста и песник Адам Трит основао је Фондацију 451, која откупљује забрањене књиге и дели их на јавним местима, укључујући кафетерије и посластичарнице.

„Поделили смо скоро 3.000 од тих књига деци и младима, а мој сан је да сакупимо још више средстава да би ова акција постала национална", каже Трит (58) за ББЦ.

Професор енглеског у средњој школи у градићу Палм Беј, Трит је отпочео кампању у мају прошле године након што је добио поруку од локалних просветних власти у којој се тражи уклањање две књиге (Ловац на змајеве и Кланица 5) из његових часова зато што се дела сматрају „порнографским" и „антихришћанским".

„У глави ми је зазвонило на узбуну и одмах сам знао да мора нешто да се предузме."

Трит каже да његова кампања изазива две врсте реакција: с једне стране су захвални млади и њихови родитељи, укључујући припаднике ЛГБТ заједнице.

Са друге је бесни дијалог са људима који се противе иницијативи.

„Вређају ме и оптужују да сам педофил. И често добијам претње смрћу", додаје овај професор.

Он каже да је важно скренути пажњу на ствар коју, да иронија буде већа, већина Американаца у начелу подржава.

Националне анкете показују да се већина људи свих политичких опредељења противи забранама.

Проблем је, сматра Трит, што та већина не учествује у расправи.

„Због тога је важно видети младе како протестују. Можда су још сувише млади да би гласали и мењали закон, али се зато већ боре."

Музика за уши тексашких ђака као што су Ела Скот и Алиса Хој и њихов Клуб забрањених књига.

„Заузеле смо став у расправи за коју сматрамо да се углавном води на седницама просветних већа и коју покрећу родитељи који не желе да њихова деца прочитају неку књигу", каже Скот.

„У реду је да вам не буде пријатно и да не прочитате неку књигу. Али одузети је свима осталима просто није фер", додаје Хој.

  • Фернандо Дуарте
  • ББЦ Светски сервис



Коментари

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?