Педагошко образовање у Русији после напуштања Болоњског процеса

На Трећем сверуском педагошком форуму одржаном у Руској академији образовања, главна тема била је "Педагошко образовање на класичном универзитету". 

Констатовано је да постоји велики интерес у Русији за наставничку професију. После инжењерског и медицинског, педагошко образовање је најпопуларније међу руским академцима.
Прошле године земља је иступила из Болоњског процеса и намерава да уведе два циклуса академских студија: основне и специјалистичке. Промене ће се "пилотирати" прво на шест универзитета, с тим што ће у педагошкој области наступити одмах.
Проблем у савременом педагошком образовању, како га виде у Русији, јесте да се дигитализују адекватни теоријски текстови, који би допринели да се дигитализација наставе повезала са руском педагошком традицијом.

По материјалима: https://sn.ria.ru/20240313/pedagogika-1932607141.html


Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Цртежи Онфима из Новгорода показују да су деца жврљала по свескама и цртала чудовишта још од 13. века

Слика
Постоји нешто у жврљању по свесци и цртању човечуљака са оружјем и чудовишта по маргинама домаћег задатка што одолева зубу времена. Чак и у доба „ајпеда“ и „Маjнкрафта“, већини деце дајте оловку и папир (а још боље — школски задатак који треба одложити за касније) и она ће пронаћи свој пут до вековне традиције шарања по свесци. Ова навика има дугу историју, а то је познато захваљујући дечаку по имену Онфим, који је оставио свој упечатљив траг на мекој брезовој кори средином 13. века. Историчари верују да је имао око шест или седам година када је направио ове невероватне цртеже, који на много начина откривају више о животу детета у средњовековној Русији него школски задаци уз које су настали. Док је вежбао писање ћирилицом, нацртао је себе и, како се претпоставља, своје пријатеље, поређане испод слова: На полеђини свог школског задатка замислио је себе као „дивљу звер“, створење налик кентауру са коврџавим репом: Приказао је и жестоке битке, са стрелама које лете, коњима у галопу и поги...
Прикажи све

Јавни издаци за образовање у Европи: Србија скоро па највећи штедиша

Слика
У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године. Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%). https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1 У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију). Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године. Према овим подацима, Руму...
Прикажи све

Dječji rad i industrijalizacija: Dokazi iz tvorničkih zapisa i britanskog popisa stanovništva iz 1851.

Слика
Sažetak Djeca su bila sastavni dio radne snage tijekom britanske industrijske revolucije. Promjenjivi obrasci dječjeg rada, kao i uzroci njegovog uspona i pada, potaknuli su brojne znanstvene rasprave. Ova studija donosi nove izravne dokaze o dječjem radu iz dječjih potvrda o dobi i evidencija o pohađanju škole iz tvornica pamuka. Povezujemo pojedinačnu djecu identificiranu iz tih tvorničkih zapisa s popisom stanovništva iz 1851. godine i prvi put pružamo konkretne dokaze o razmjerima nedovoljnog prijavljivanja dječjeg rada u tvornicama prema popisu stanovništva. Nalazimo da je britanski popis stanovništva za trećinu podcijenio stvarne razmjere zaposlenosti djece u tvornicama. Na temelju ovog nalaza dodatno rekonstruiramo stope sudjelovanja djece u radnoj snazi ​​i strukturu zanimanja sredinom devetnaestog stoljeća. Sveukupno, tvrdimo da tehnološke promjene i rani Zakoni o tvornicama nisu odmah niti učinkovito smanjili zaposlenost djece u tvornicama. Djeca su i dalje bila vrijedan izvo...
Прикажи све