Педагошко образовање у Русији после напуштања Болоњског процеса

На Трећем сверуском педагошком форуму одржаном у Руској академији образовања, главна тема била је "Педагошко образовање на класичном универзитету". 

Констатовано је да постоји велики интерес у Русији за наставничку професију. После инжењерског и медицинског, педагошко образовање је најпопуларније међу руским академцима.
Прошле године земља је иступила из Болоњског процеса и намерава да уведе два циклуса академских студија: основне и специјалистичке. Промене ће се "пилотирати" прво на шест универзитета, с тим што ће у педагошкој области наступити одмах.
Проблем у савременом педагошком образовању, како га виде у Русији, јесте да се дигитализују адекватни теоријски текстови, који би допринели да се дигитализација наставе повезала са руском педагошком традицијом.

По материјалима: https://sn.ria.ru/20240313/pedagogika-1932607141.html


Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

AI i obrazovanje: Čemu služi znanje i kako da veštačka inteligencija bude dobar sluga, a ne zao gospodar

Слика
  Veštačka inteligencija sve se više uzima maha i u Srbiji, posebno kroz velike jezičke modele kao što je ChatGPT. Neminovno je i da utiče na obrazovanje – ali pod kojim uslovima? Čemu veštačka inteligencija može da služi u obrazovnom sistemu, kakve negativne posledice se naziru i kako uopšte pristupiti njenoj upotrebi, razgovaramo sa profesorom na Fakulteta tehničkih nauka, Nikolom Luburićem i profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrom Baucalom. potreba veštačke inteligencije (eng. artificial intelligence – AI) sve više se potvrđuje kao goruće pitanje širom sveta i nagoveštava se, pored ekološke kataklizme, gubitka poslova i mnogih drugih posledica – tehnološka revolucija čije razmere možda i ne možemo da pojmimo još uvek. Jedna od važnih promena vezana je za obrazovni sistem i uopšte kako (kritički) mislimo. Brojna istraživanja ukazuju na to da učestalo korišćenje AI može negativno da se odrazi na kognitivne sposobnosti ljudi. Sa time dolaze brojna pitanja o bud...
Прикажи све

Biological psychiatry journal: У каквој су вези поремећај пажње код деце и дојење

Слика
  Један од најчешћих неуролошких поремећаја који се примећује код све већег броја деце je поремећај хиперактивности с дефицитом пажње (ADHD). Према новом истраживању, одређене родитељске навике могу да помогну у смањењу ризика од развоја тог поремећаја. Мајчино млеко као мешавина протеина, масти, шећера и витамина који су беби неопходни током расат и развоја, често се описује као златни стандард за исхрану новорођенчади. Такође, богато је једињењима која повољно утичу на правилан развој функција мозга, укључујући масне киселине, аминокиселине, разна антитела и корисне бактерије које подржавају развој у раном добу. „Један од најутицајнијих фактора ризика за добијање овог поремећаја је наследност, али, пошто на ADHD, као и на друге неуролошке развојне факторе утичу и други фактори, наше истраживање сугерише да на пример дојење може да помогне у превенцији развоја симптома ADHD-а код мале деце", изјавила је психијатар и истраживач Берит Скретинг Солберг. Солберговаје додала даје откр...
Прикажи све

Алекса Анђелић: Шпенглер и будућност образовних установа

Слика
Шпенглерово виђење наизглед делује анахронично посматрано данашњим очима. Он је трагао за целовитим образовањем, једном „паидејом“ у грчком стилу, која би створила комплетне и формиране појединце, стављене на располагање државним циљевима Име Освалда Шпенглера са правом је везано за његову филозофију историје. Монументално дело Пропаст Запада, иако не прво испољавање органске и цикличне теорије светске историје, путем својих компрехензивних и дубоких увида оставило је продоран утицај на интелектуалну јавност раног 20. века. Фигуре попут Томаса Мана, Хермана Хесеа, Ернста Јингера, Дејвида Херберта Лоренса, са пажњом су читали Пропаст Запада и нудили своје коментаре, критике, и интерпретације. Ангажман са овим делом у 20-им годинама прошлог века био је незаобилазан, и до 1926. године продато је око 100.000 примерака. Времена у којима се на свакодневном нивоу у јавности дискутује о једној густој, готово непробојној анализи светске историје – у којој, иако се простире на преко 1.000 стран...
Прикажи све