Nataša Vujisić Živković: PROFESIONALNO OBRAZOVANJE UČITELJA I NASTAVNIKA (da ponovimo)

 

Lee Schulman

 Koncepcija profesionalnog obrazovanja učitelja i nastavnika je sistem stavova o ciljevima, sadržajima, principima i metodama obrazovanja učitelja. Dva dominantna koncepta profesionalnog obrazovanja učitelja i nastavnika najbolje su izražena terminima:

- teacher training TT (obuka učitelja i nastavnika)

- teacher education TE (obrazovanje učitelja i nastavnika)

1) TT se zasniva na ideji da se učiteljsi/nastavnički poziv može razložiti na određen broj veština koje kroz praksu student može da nauči,

2) TE podrazumeva razumevanje nastave kao kompleksne aktivnosti, procesa koji ne može lako da se predvidi, učitelj/nastavnik donosi promišljene i na znanju zasnovane odluke, cilj je obrazovati učitelje i nastavnike autonomne profesionalce.

 MODELI

Konsekutivni model: 1) teorijska obuka, pa 2) praktična obuka

Integrisan model: 1. teorijska obuka + 2. praktična obuka

 

ORIJENTACIJE

1) akademska – učitelji i nastavnici znaju sadržaj nauke,

2) tehnološka – učitelji i nastavnici su opremljen veštinama, tehnikama nastave 

- razumevnje profesije kroz liste praktičnih kompetencija (veština)

- profesija se deli na niz manjih jedinica koje se mogu posmatrati i evaluirati

- relativno je lako odrediti koje kompetencije su bazične ali se pokazalo da je veoma teško odrediti njihov ukupan broj i hijarahijski sled

3) praktična orijentacija – učitelji i nastavnici reflektivni praktičari (istraživači lične nastvane prakse koji je kroz istraživanje unapređuju)

4) orijentacija ka socijalnoj rekonstrukciji

- osnovni zadatak učitelja i nastavnika nije transmisija kulture, već promena onih socijalnih faktora koji narušavaju razvoj individualnih potencijala učenika

- obrazovanje učitelja i nastavnika nije uklapanje u postojeću kulturu škole, obrazovanja i društva, već faktor socijalnih promena.

 TRADICIJE

Neki autori koriste izraz tradicije obrazovanja jer je reč o koncepcijama koje su decenijama prisutne u ovoj oblasti.

 

1) Seminarska tradicija (skill based, school based)

- najduže se zadržala u profesionalnom obrazovanju učitelja

- profesionalna priprema učitelja putem “šegrtovanja” kod iskusnog praktičara

- seminarska tradicijia – razumevanja nastave kao tehničke aktivnosti:

- učitelj je zanatlija koji sa visokom umešnošću sledi propisanu proceduru

- iskustvo praktičnog rada čini ga veštim korisnikom modela poučavanja koji su ukorenjeni u tradiciju i kulturu obrazovanja.

 

2) Akademska tradicija

- najduže se zadržala u profesionalnom obrazovanju nastavika (najstariji, najuporniji, najotporniji na promene)

- promoviše ideju o ključnoj ulozi sadržaja obrazovanja

- akademsko obrazovanje je najvažniji deo profesionalnog znanja nastavnika (ideal opšteg obrazovanja kao jezgra profesionalne kompetencije)

- model u kome dominiraju fundamentalne naučne discipline (jezik i knjževnost, prirodne i društvene nauke, matematika i tehničke discipline)

- dominacija teorijske obuke

- učenje nastavničkog poziva izvan konteksta škole i nastave (na univerzitetu)

- minimalan uslov za obavljenje nastavničke profesije je 30ESPB PPM + 6 ESPB prakse

- tendecija prenošenja akademske tradicije u obrazovanje učitelja (kroz visoku procentualnu zastupljnost ovih disciplina u planu i programu učiteljskih fakulteta.

 

3. Pedagoško obrazovanje učitelja i nastavnika (Li Šulman)

 

- Pitanje je kakva treba da je priroda praktičnog i priroda akademskog (teorijskog) obrazovanja učitelja i nastavnika?

Traganje za zajedničkim imeniteljem dovelo je do razvoja treće dimenzije profesionalnog obrazovanja nastavnika – pedagoške i psihološke discipline se pojavljuju kao širi kontekst u koji se smešta i praktično i akademsko (teorijsko) obrazovanje za nastavnički poziv.

 

Kakva treba da je priroda praktičnog obrazovanja nastavnika?

Koncept obrazovanja učitelja i nastavnika reflektivnog praktičara.

Razlozi uvođenja seminarske tradiciju u obrazovanje učitelja i nastavnika:

-          potreba da se proširi krug kandidata za učiteljski i nastavnički poziv,

-          priroda znanja kojim učitelji i nastavnici treba da ovladaju zahteva učenje u praktičnom kontekstu.

 

Kako učiti iz iskustva?

-          pitanje nije da li obrazovanje učitelja i nastavnika smestiti na univerzitete ili škole, pitanje je kako razviti strategije učenja iz praktičnog iskustva

-          praktikum je deo programa profesionalnog obrazovanja učitelja i nastavnika, nije ukupan program

-          učenje profesije iz iskustva niti je jednostavno, niti pravolinijsko, a još manje automatsko

-          cilj je da se učitelja i nastavnika razviju u praktičare koji preispituju svoju delatnost na sistematičan način

-          obrazovanje učitelja i nastavnika zasnovano je na razumevanju ličnog iskustva nastavnog rada u kontekstu savremenih teorija obrazovanja

-          pedagoško obrazovanje u funkciji razvijanja sposobnosti interpretacije i unapređivanja ličnog skustva nastavnog rada.

 

Pedagoško obrazovanje (Li Šulman)

-          pedagoško razumevanje nastavnog programa – pedagogcal content knowledge – amalgam između sadržaja nauke i pedagogije

-          objašnjava odnos i ulogu akademskih i pedagoških izvora profesionlanog znanja nastavnika

-          složenost problema odnosa akademskih i pedagoških disciplina u profesionalnom obrazovanju nastavnika

-          poznavanje sadržaja naučnih disciplina u radu nastavnika ima drugačiji smisao i značenje u odnosu na zahteve istraživanja i nauke – ovo je znanje posredovano pedagogijom

-          dva pravca razumevanja Šulmanovog pristupa:

o   pradigma potpunog negiranja akademske koncepcije

o   paradigma koja izopštava pedagogiju

o   stavovi o naučnim osnovama metodičkih disciplina takođe se sučeljavaju kroz ovaj pojam: da li je osnova metodike u didaktici (pedagogiji), odnosno da li je metodika matematike, na primer, matematička ili pedagoška disciplina

o   problem razumevanja fundametalnih disciplina, pedagogije i didaktike kao teorijskih, koje su odvojene od realnosti školskog života i nastave, za razliku od posebnih metodika koje su “praktične” i kao takve jedine stvarno nužene u profesionalnoj pripremi mastavnika.

Stanje u oblasti obrazovanja učitelja

 

-          Potreba za širim teorijskim utemeljenjem profesije naročito je izražena premeštanjem obrazovanja učitelja i nastavnika na univerzitetski nivo,

-          Univeziretska zajednica, osetljiva i skeptična prema pridošlicama, kritički prati programe pofesionalnog obrazovanja učitelja i nastavnika.

-          Programi obrazovanja učitelja su “pod sumnjom”: da li imaju prelaznu ocenu, univerzitet ih prepoznaje kao akademski slabe i nezahtevne, kao teorijski neutemeljene, bez autentične istraživačke orijentacije.

 

Šta pokazuju istraživanja u oblasti profesionalnog obrazovanja učitelja i nastavnika?

-          Studenti nisu tabula rasa, započinju svoje profesionalno obrazovanje sa stavom da oni već raspolažu potrebnim znanjima i da imaju malo toga da nauče na studijama.

-          Svoje stavove korsite kao “zaštitini zid” prema novim idejama o kojima slušaju na fakultatu.

-          One ideje koje se poklapaju sa njihovim stavovima prepoznaju kao ništa novo, a one koje su suprostvaljene, koje dovode u sumnju njihove stavove, odbacuju kao teorijske, nefunkcionelne ili jednostavno kao pogrešne.

-          U meri u kojoj poznajemo mehanizme delovanja inicijalnih stavova studenata budućih nastavnika moći ćemo da predupredimo njihov potencijalno štetan uticaj i iskoristimo ovo “laičko” razumevanje profesije.

 

Šta pokazuju istraživanja stavova nastavnika?

-          Istraživanja načina na koji iskusni nastavnici, praktičari, razmišljaju u i o nastavi pokazuju da oni smatraju sledeće:

o   u osnovi efikasne nastave leži niz sposobnosti, kompetencija, stavova, koje su nastavnici sami konstruisali oslanjajući se na pedagoško, akademsko znanje i iskustvo praktičnog rada.

o   nastavnici koji su uspešni retko su stanju da ekspliciraju stavove, ciljeve, vrednosti, principe na kojima zasnivaju svoj rad

 PREDLOZI. ŠTA DA RADIMO?

-          Ukoliko nastavnici razvijaju lično razumevanje nastave i lično znanje o tome kako je najbolje da poučavamo potrebno je:

o   otvaranje vrata učionice i istraživanje “praktične mudrosti” nastavnika

o   proces učenja nastavničkog poziva treba da postane autentičan problem istraživanja

o   na istraživaču je da pronikne u ovaj sistem znanja

o   malo istraživanja poteklo je iz institucija profesionalnog obrazovanja nastavnika

o   ovakva istraživanja bi nam pomogla da pažljivije osmislimo program profesionalne pripreme, uvažavajući stanovište praktičara.