Сиромашној деци недостаје системска подршка у образовању

Тешко је доћи до факултетске дипломе када потичете из најнижих слојева друштва, образовни систем није равноправан ни свима приступачан, говорили су из сопственог искуства млади на скупу „Youth Rights Talks 2023”.

О образовању се говори често, о томе какво треба да буде, колико у њега треба да се уложи, али се недовољно говори о томе колико образовни систем није равноправан ни свима приступачан, колико зависи од социоекономског статуса, колико је деци из сеоских подручја и сиромашних средина тежи образовни пут јер изостаје одговарајућа системска подршка – истакли су млади, студенти или тек свршени дипломци. А говорили су из сопственог искуства на скупу „Youth Rights Talks 2023”, организованом недавно у Београду под слоганом „Не гази цвеће”.

− Недавно сам дипломирала и пожелела да говорим о томе колико је тешко доћи до факултетске дипломе када потичете из најнижих слојева друштва. И, ево ме овде. Када сам била мала, највећа жеља ми је била да завршим факултет. Звучи чудно да је велика маштарија малог детета да заврши факултет, али највише маштамо о ономе што је за нас тешко оствариво. Образовање је једно од загарантованих људских права и свима би требало да буде доступно. У реалности образовање је многима отежано великим бригама и егзистенцијалним страховима – говорила је Виолета Михајловска, родом из Трговишта на југу Србије, млада дама која је завршила Филозофски факултет у Београду. Како је рекла, сваке године попуњавајући чувени ШВ образац за упис наредне године студија, сваки пут, како је рекла, на питање о образовању родитеља писала је да су њени мама и тата завршили средњу школу, а заправо су звршили четири разреда основне.

– Е сад, зашто сам лагала на папиру који нико неће погледати ни уперити прстом у мене као студенткињу необразованих родитеља? Деца из нижих слојева врло често интернализују стигму сиромаштва, осећај ниже вредности, стида и кривце због ситуације у којој се налазе. Тај стид у мени изазвао је и потребу да се истакнем, да свуда будем најбоља и примећена. Ове механизме врло добро одржава, чак их и изазива, систем у коме живимо, али и други у свету. Да би из нижег слоја дошли негде морате да будете најбољи, да дајете више од просека јер немате никаква „леђа”, никога ко би стао иза вас. А све то у неком тренутку доводи до сагоревања – дочаравала је Виолета.

Објаснила је да је код ње до сагоревања дошло при крају студија када је изгубила оба родитеља и када је са искуством константне борбе у систему остала препуштена сама себи. Тада је, како је рекла, изгубила и место на буџету, тиме и право на смештај у студентском дому.

– Све што сам у том тренутку добила од система било је умањење школарине за нешто више од 20 процената које факултет даје свим студентима чији родитељи примају минималац, или су пријављени на минималац а потенцијално зарађују много више. То истичем зато мислим да никако не треба да будемо препуштени индивидуалном случају, такорећи судбини – нагласила је.

Да би дипломирала, поред њене воље, способности, марљивости било је потребно и да се десе неке срећне околности, да има подршку пријатеља и неких чланова родбине, што је допринело да ипак не потоне већ да исплива.

– Систем би требало да буде тај који нас подржава у оваквим ситуацијама и јако желим да престанемо са романтизацијом оваквих случајева, зато што у овоме не постоји ништа романтично. То је врло мучан и тежак процес који се добро завршава на нивоу статистичке грешке. Понекад се заиста осећам као статистичка грешка. Мислим да сви заслужују једнаке шансе, а врло добро знамо да они који долазе из виших слојева, па и они просечних, чак и нижих способности лагодније уживају универзална људска права него они други. Деца сиромашних најчешће остају сиромашна без обзира на своје капацитете – поентирала је Виолета Михајловска.

Сада кад је дипломирала, највећа жеља јој је да свако дете ако жели може да се образује без ових препрека.

Идеја о ученику лошијег социоекономског статуса, који нема довољно ресурса а ипак успева да стекне високо образовање и промени свој живот је идеал, сматра студенткиња психологије образовања на Филозофском факултету Лара Безбрадица. Истичући да на успех детета и те како утичу и социјални и материјални статус породице у којој тај ученик одраста, говорећи на скупу она је констатовала да се јаз види, поготово у високом образовању.

– Замислите студента који мора да ради пуно радно време да би могао да се школује, да би остварио своје право на образовање. Он не може, једноставно не стиже због тога што мора и да зарађује, да се посвети образовању и неће испунити услов за упис наредне године, изгубиће буџетско место. У свету постоје стипендије које се додељу само на основу социоекономског статуса и друге стипендије за које се кандидати рангирају искључиво по успеху у току школовања, по просеку оцена. Да код нас постоје такве различите стипендије мислим да би многим младима омогућиле да се школују без бриге о томе како ће платити рачуне – закључила је Лара.

И то је тек делић отвореног разговора младих с представницима инстутуција, који је уприличен с намером да се изнађу ефикасна решења како би квалитетно образовање под једнаким условима било доступно свима. Скуп „Youth Rights Talks 2023” организовао је Београдски центар за људска права у сарадњи са тимом Уједињених нација за људска права у Србији. То је део програма активности „75 дана за 75 година Универзалне декларације о људским правима”, који ужива подршку Делегације Европске уније у нашој држави и Министарства туризма и омладине.

– Универзална декларација о људским правима веома је актуелна ове године. На сваком скупу буде поменута због значајног јубилеја. Колико год да је читамо, важно је подсетити се колико мало смо заправо одмакли у остваривању њеног општег циља. Било да је у питњу формално или неформално образовање, оно има кључну улогу и радујем се да чујем гледишта и идеје младих како би се образовни систем могао унаредити, како бисмо градили будућност нашег континента, која ће, надам се, бити правичнија и без дискриминације – казала је Пламена Халачева, заменица шефа Делегација Европске уније у Србији.

Миленија Симић Миладиновић

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/586789/Siromasnoj-deci-nedostaje-sistemska-podrska