Педагошки Забавник

Zaključak iz autorkine nove  knjige  „Prošlost dolazi. Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021“, Biblioteka XX vek, 2023. Nauka je nekada polazila od toga da je nacija ona zajednica koja ima zajedničku teritoriju, jezik, religiju i istoriju. Kada je ova definicija počela da se preispituje ukazalo se na to da gotovo ni jedna nacija ne živi na zaokruženoj i jasno ograničenoj teritoriji. Navodili su se primeri koji su pokazivali da pripadnici iste nacije mogu govoriti različitim jezicima, kao na primer Švajcarci, kao i da istim jezikom mogu govoriti različite nacije, kao što je slučaj sa engleskim, nemačkim, španskim… O tome da pripadnici iste nacije često pripadaju različitim religijama nije potrebno ni govoriti. Onda su se, od kraja osamdesetih, pojavile nove teorije, koje su naciju definisale kao zamišljenu zajednicu, u kojoj je imaginarno mnogo snažnije i važnije od bilo koje realnosti. Zahvaljujući tome, i istorija je prestala da važi kao integrišući fa

Пише: Жак Морпо, доктор педагошких наука Употреба термина „евалуација“ у текстовима и пракси националног образовања, као и у многим другим професијама, јесте фалсификат јер је често прикривена „контрола“ у племенитим одеждама оцењивања. Контрола Првобитно је „контрола“ била двоструко, паралелно и слепо рачуноводство, чија је тачност потврђена поређењем два резултата. Контрола захтева упућивање на стандард и употребу прецизног и трајног мерног алата.  Изводи се коришћењем објективних, мерљивих критеријума. Так о „контрла“, омогућава поређење између онога што је прописано и онога што се спроводи. Контрола се, као и контрола знања, може применити само на материјалне, механичке, техничке димензије сфере компликованог.  Иако је неопходно за здраво схватање квантификованог, узимање у обзир само „контролисаних“ аспеката реификује сложеност људских процеса сводећи их само на објективне и мерљиве димензије.  Међутим, људске реалности захтевају узимање у обзир субјективности и ефеката значења, к

  Ела Скот и Алиса Хој само су желеле да „преживе" средњу школу кад су пронашле свој позив - право да бирају књиге које ће да читају. Мајка Алисе Хој, локална наставница, открила им је да просветне власти у Леандеру, граду у америчкој држави Тексас, забрањују неколико књига у академским институцијама, навевши као разлог за то „притужбе" родитеља. Овај разговор у децембру 2021. године инспирисао је две тинејџерке да оснују „клуб забрањених књига". Од тада је никло још много сличних клубова широм САД-а као реакција не све већу цензуру над књижевним делима у школама и јавним библиотекама. Од мале групе девојака до покрета „Нисмо имале појма да се забране дешавају и сматрале смо да нешто мора да се предузме по том питању како би се указало на проблем", каже за ББЦ Скот (17) у видео позиву. „Дефинитивно дезоријентише кад помислите само да се ово дешава у земљи као што је Америка у којој гајимо културу слободе." АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ, VHS BANNED BOOK CLUB Потпис испод фо