Шта се дешавало са студентима педагогије током трагедије у једној основној школи и како су неки професори педагогије реаговали на потребу студената педагогије да разговарају са својим профеосорима?
Земља чуда, школа као образовно-васпитна установа и школа као васпитно-образовна установа.
Студенти педагогије су се у време Вама познaте трагедије нашли по основним школама на пракси. Искључили су своје мобилне телефоне да не би сметали деци и учитељима. Они нису знали да се догодила трагедија. Када се настава завршила студенти педагогије су похрлили напоље из школа и укључили мобилне телефоне да би се чули са својим родтељима и пријатељима.
Чим су укључили своје мобилне телефоне схватили су да имају десетине пропуштених позива, а највише пропуштених позива имали су од својих родитеља, Уплашени да се догодила нека трагедија, да им је мама или тата умро, не родитељ 1 и родитељ 2, већ мама и тата. јер студенти педагогије имају маме и тате и из неког разлога немају родитеље 1 и родитеље 2.
Мама их је питала где су, како су.... И тате... Родбина и пријатељи. Они су им рекли каква се трагедија догодила и како су били уплашени за њих, да се случајно нису баш они нашли у школи у којој се догодила трагедија.
Студенти педагогије су били у шоку.
Неки су, из мени непознатог разлога, похрлили у школу у којој се догодила трагедија, желећи да помогну преживелој деци и родитељима погинуле деце. Неки су се окупљали по собама у студентским домовима и разговарали са својим пријатељима о трагедији која се догодила, неки су се окупљали у изнајмљени стновима и разговарали са својим пријатељима.
Ја сам професор педагогије и ја сам била толико у шоку да сам могла да идем само у цркву и да плачем. Нисам била способна да одем у школу у којој се десила трагедија и да помогнем преживелој деци и родитељима погинуле деце.
Када сам одржала час са студентима педагогије рекла сам им да нећемо радити Константина Димитријевича Ушинског и његову Педагошку антроплогију, већ да ћемо разговарати као педагози о трагедији која се догодила у тој основој школи.
Студенти педагогије су ми испричали шта су радили када се догодила трагедија у основној школи. Ја сам из неког разлога била поносна на њих.
Студенти педагогије су ми онда исптичали како су се неки профеосори педагогогије и професорка развојне психологије понашали према њима и како су реаговали на њихову потребу да са разговарају са својим професорима.
Остала сам у шоку од њихове приче. Почела сам да плачем. И неки студенти су се расплакали.
Наиме, неки професори педагогије су се исте недеље када се догодила таргедија у основној школи почели да се утркују у броју предиспитних обавеза које студенти треба да ураде.
Ја сам педагог и упитала сам их како могу да им помогнем? Они су ми рекли да се обратим прифесорима педагогије и да их замолима да усагласе предиспитне обавезе на тај начин да они могу да их ураде. Рекла сам да ћу покушати то да урадим, али да се бојим да ми то неће поћи за руком зато што сам ја Наташа, педагог, зато што не долазим на седнице Одељења за педагогију и андрагогију. Нити на седнице Катедре за општу педагогију, методлогју и историју педагогије. Студенти су ме питали зашто не одлазим на те седнице. Мени је било непријатно да им одговорим и рекла сам им да се те седнице одржавају у време када сам ја заузета неким другим послом и да, заправо, ја нисам потребна професорима педагогије и андрагогије да одрже седнице. Студенти су схватили да избегавам да им одговорим на питање које су ми поставили.
Мени је било непријатено због лажи коју сам сервирала студентима педагогије и онда сам им рекла да имам ћерку којој сам потребнија у том тренутку него професорима педагогије.
Студенти педагогије су ме разумели.
Питали су ме како изгледа то када си професор педагогије'? Ја сам им рекла да могу једино да им опишем како изгледа бити професор педагоје Наташа. Како то изгледа?
Изгледа тако што ја немам кључеве од своје канцеларије, већ га узимама од секртара Одељења, да долазим ока сата раније пред часове и консутације и да консултације често држим у парку на Калемгдану или у неком кафићу. Они су се насмејали.
Потом су студенти педагогије имали потребу да ипак радимо Константина Димитријевича Ушинског. Студенти педагогије су били одушевљени Ушинским, посебно његовим ставом да је немогуће накалемити страни школски систем на Србију, опростите Русију. Они су ми рекли да Србија има своју националну историју, културу и језик и да је непоходно да се те мале ствари за један народ,, без обзира на чињеницу колико су безвредне, узму у обзир приликом калемљења финског модела шкоског система на Србију. Толико су били духовити да су ми чак рекли да се Финци и Срби разликују по томе што је у Финској током године углавном зима, док у Србији имамо четри годишња доба. Заиста сам се изненадила и насмејала њиховим коментарима и начином размишања.
Сада је годишњи одмор али ја сам Наташа, педагог,. И не могу да престанем да мислим као Наташа педагог.
Размишља сам о томе зашто ја ретко одлазим на седнице Одељена за педагогију и андрагогју на које бих, кажу ми професори педагогије и професорка развојне психологије, морала да идем. Када су ме професори педагогије прекорили што не долазим на седнице Одељња ја сам реаговала агресивно. Рекла сам им да ја долазим на седнице Наставно-научног већа, да ми управа факултета не би одузела дневицу, а да не долазим на седнице Одељења и своје Катедре зато што не постоји финансијска казна за те не доласке. Била сам толико бесна на професоре педагогије и професорку развојне психологије да сам им реклада ћу им доћи на седнице Одељења када једна редовна профсорка андрагогије доће на седницу Наставно-научног већа и када профеорка развојне психолгије почне у континуитету да држи наставу. уместо што је држи спорадично. Да њој наству почесто држе демонастарори, док се она бави научним радом по европским земљама - зарађује новац поштено наплаћујући свооје обарзовање везано за заштиту људски права и демократију.
Позиви добродошлице на седнице мога Одељења и моје Катедре нису престали. Ја сам их из неког, меин непознатог разлога, игнорисала. Размишаљала сам на селедћи начин: ако ми управа факултета одузима дневницу за не долазак на седницу ННВ, онда је казна за не долазек на седнице Одељења и Катедре сигурно много мања. А пошто сам ја богата, ја могу да платим казну од 6000 динара на свака два месеца за не долазак на седнице Одељења и казну од, претпостављм, 3000 динара, за не долазак на седнице Катедре.
Ипак ми је било непријатно што не долазим на седнице Одељња и Катедре. Покушала сам да се натерам да дожем на те седнице. Тако, дођем ја до врата учионице у којој се одржавају седнице Одељења за педагогију и анндрагогију и, шта се деси? Психички се сломим испред врата те учионице, почнем да плачем. Било ми је ужасн непријатно. Почела сам да размишљам зашто плачем и зашто се тресем испред учионице у којој се држе седнице Одељења за педагогију и андрагогију? И открила сам да ја имам параноидни страх од редовних профеосра педагогије и андрагогије, шефа Одељења, професорке развојне психолгије, ванредне професорке која је шеф моје Катере и којој ја уредно пишем позитивне реферате за избор у виша звања.. Зашто имам тај страх, упитала сам се, Ја стално постављам та глупа питања КО ЈЕ ТО УРАДИО, НА КОЈИ НАЧИН СЕ ПОНАШАО, ЗАШТО ЈЕ ТО УРАДИО, ДА ЛИ ТАЈ КОЈИ ЈЕ ТО УРАДИО ИМА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ ИЛИ ЈЕ ШЕФ КАТЕДРЕ, РЕДОВНИ ПРОФЕСОР, ВАНРЕДНИ ПРОФЕОСР. А ја сам Наташа, педгог.
Постављајући та глупа питања себи ја сам престала да се плашим. Престала сам да се плашим редовног професор, Шефа Одељења за педагогију и андрагогију, редовног профора андрагогије који је био Шеф Одељења за педагогију и андрагогју. Престала сам чак и да се плашим редовне професорке развојне психологије, редновне профеосрке предшколске педагоје, Шефа моје катедре...
Страх је нестао.
Упитала сам се како је тај огромни страх нестао и зашто је несто. Тај страх ми је био неопходан за опстанак на Одељењу за педагогију и андрагогију и на Катердри за општту педагогију, са методологијом и историјом педагогије..
И схавтила сам да су сви моји страхови од профеосра педагогије, андрагоије и развојне психологије нестали зато што сам ја Наташа, педагог.
И да ствар буде гора, чврсто сам решила да истерам мак на конац све незаконите и неетичке радње тих колега.
Шеф мог Одељења ми је у јуну послао мејл у коме ми је обајснио да се је упутио пригоор мом мобилном оператеру и да ми је укинут Ф. Б. налог као казна за то што сам на свом приватном налогу, не на сајту факултета, испричала причу како ме Шеф мог Одељења малретира да унесем бодове и оцене студената у Електронски индекс, а ја то нисам могла да урадим ни у мају, ни у јуну, ни у јулу, зато што ми је неко хаковао Електронски индекс. Ја сам студентима послала бодове и оцене у Ворд табелама и послала им мејл, тако да они знају своје оцене и бодове. Објаснила сам им да ми је неко хаковао ЕИ и договорила се са њима, да пошто ни Служба за техничку подршку факултета не зна да ми одхакује ЕИ, да ћу наћи неког професора са Електротехничког факултета да ми одхакује ЕИ, јер сам ја глупа и не знам то да урадим.
Шеф одељења се потписао својим именом и презименом, заједно са неимонованим шефовима Катедара и упутили су ми мејл у којима прете да ће ме тужити приватно и да ће ме тужити Етичком суду БУ. Дали су ми и неко објашњење које ја нисам разумела. Схватила сам да сам изузетно глупа. Да треба хитно да се губим са факултета и мог Одељња, а посебно да треба да нестанем са своје Катерде јер сам глупа, неваспитана и непсимена. И још сам Српкиња, пореклом из Црне Горе, и омакне ми се у говору непристојна српска ијекавица. Ја сам странац за мог Шефа Одељења. Он је веома забринут да ја, као религиозно васпитана особа, вршим религиозну пропаганду над студентима. То ја не радим и то није дозвољено. Шеф мога одељења је члан Демократске странке или бар тако прича и ја се плашим да он врши политичку пропаганду над студентима Што је дозвољено. А када студенти хоће да се придруже протестима против председника државе зато што га се плаше, Шеф мога Одељења не иде на те протесте и неће да поведе студенте, јер шта ће он на апротестима странке чије члан или прича да јој је члан,
Хавла на стрпљењу онима који ће прочитаи ову нестварно глупу и неписмену причу, откуцану ћиричичним писмом.
Наташа
Коментари
Постави коментар