Aleksandar Baucal: Šta nam je zaista donela veštačka inteligencija
- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације
Kao svaka nova tehnologija, uključivanje VI u naš lični i profesionalni život je praćeno velikim optimizmom i još većim strahovima. Verujem da će se, kao i mnogo puta ranije, pokazati da je stara izreka "dobar sluga, zao gospodar" dobar putokaz i za život sa VI
U
Imam utisak da nam se ponavlja isti proces kao pri uvođenju svake nove tehnologije. Nadamo se da će nam nova tehnologija omogućiti da ostvarimo ono o čemu smo sanjali i plašimo se da bi mogla da ugrozi neke važne aspekte života, da će da nas trajno izmeni kao ljude, do toga da će da ovlada ljudima i društvom kao u nekim distopijskim romanima.
Ako me taj utisak ne vara, sa upotrebom novih tehnologija, kao i na osnovu stručne i javne debate i diskusije, bolje ćemo razumeti šta ova nova tehnologija može, a šta su bila naša nerealna očekivanja. Bolje ćemo razumeti i šta su zamke u njenoj upotrebi i na ličnom i na društvenom planu. I tako će, kao i mnogo puta ranije u istoriji, nova tehnologija postati deo svakodnevnog života, a njena upotreba u javnoj i privatnoj sferi, kao i u našem profesionalnom životu, biće postepeno sve bolje regulisana.
U tom smislu, važno pitanje za svako društvo i za nas kao pojedince biće kako da naučimo da koristimo nove mogućnosti, a da izbegnemo zamke. Ili kako da nova tehnologija postane dobar sluga, a da ne postanemo žrtve njene pogrešne upotrebe.
VI je već bila deo naših života
Treba da se podsetimo da je VI prisutna već dugo u našim svakodnevnim aktivnostima. Rezultati pretrage u internet pretraživačima, postovi na društvenim mrežama koji su nam prezentovani, filmovi koji su nam sugerisani na različitim platformama, vesti koje su selektovane po našem ukusu od različitih aplikacija za informisanje – sve te aktivnosti su već bile zasnovane na VI, ali modeli na kojima su počivale nisu bili dostupni svima.
Upotreba VI u te svrhe je, takođe, bila praćena velikom društvenom debatom tokom koje je otvoren čitav niz važnih pitanja.
Kao i uvek, nova tehnologija je nastala iz potrebe da se reši neki praktični problem.
Na primer, korisnici društvenih mreža ne žele da budu izloženi velikom broju sadržaja koji ih ne zanimaju u datom trenutku. Ako bi njihovo iskustvo sa određenom društvenom mrežom bilo da su suviše često izloženi sadržajima koji ih ne angažuju, oni bi prestali da je koriste. Iz tog razloga, za svaku društvenu mrežu je pitanje opstanka na tržištu da obezbedi da korisnici dobiju sadržaj koji će im biti interesantan. Sadržaj koji neće preleteti, već onaj kojem će posvetiti pažnju i koji će ih podstaći da sa njim nešto urade.
Slično je i sa platformama za gledanje filmova ili muzičkim aplikacijama. Produkcija ovih sadržaja je toliko velika da je ključni izazov kako da se snađemo u tom ogromnom obilju novih sadržaja. Zato je korisno i za nas kada kreatori aplikacija analiziraju veliki broj podataka koje kreiramo svojim izborima i ponašanjem. Na taj način VI je omogućila da se identifikuju novi sadržaji koji bi nam mogli biti relevantni i interesantni.
Naša potreba da se snađemo u obilju potencijalnih sadržaja nije nova. I u vremenu pre pojave interneta svi smo birali nove sadržaje tako što bismo pitali neke poznanike i na osnovu toga smo se orijentisali u izboru novih sadržaja kojima ćemo posvetiti pažnju. Umesto da pozovemo nekoliko prijatelja da ih konsultujemo o novim sadržajima, sada to na drugačiji način rade aplikacije. One analiziraju veliki broj podataka kako bi identifikovale druge korisnike sa kojima smo slični i međusobnu povezanost različitih sadržaja. Na osnovu toga dobijamo predloge, pri čemu se taj proces stalno poboljšava na osnovu naših reakcija na predloženi sadržaj. Takav pristup ima smisla. Ima i određenih prednosti kada se to radi na osnovu velike količine podataka umesto na stari način kroz direktnu komunikaciju sa ograničenim brojem poznanika. A to ne bi bilo moguće bez VI.
Sve to je deluje suviše optimistično. I jeste, pošto je to slika o VI koju promovišu oni koji nam nude usluge zasnovane na VI. Međutim, uvek postoji i ono „ali”. Ili više njih. Kroz upotrebu različitih aplikacija, koje su već bile zasnovane na VI, i kroz debatu koja je vođena u društvu razumeli smo bolje i potencijalne zamke i potrebu da se reguliše upotreba nove tehnologije.
Kada smo konsultovali poznanike o novim sadržajima, znali smo ko su oni, bili smo upoznati sa njihovim vrednostima i preferencijama. U takvim razgovorima smo mogli da saznamo ne samo da li bi nam preporučili neki sadržaj, već smo dobijali čitav niz dodatnih saznanja. Zašto se njima dati sadržaj dopao ili nije, zašto bi ga preporučili ili bi nam savetovali da ga zaobiđemo. Na osnovu toga bili smo u boljoj poziciji da procenimo u kojoj meri je data preporuka relevantna za nas. Zbog toga smo mogli da napravimo bolji izbor. Međutim, takav razgovor smo mogli da imamo sa malim brojem poznanika, i to onih sa kojima imamo svakodnevnu komunikaciju. Dakle, i „stari dobri način” je imao svoje dobre strane i mane.
Aplikacije koje koriste VI nam selektuju sadržaj na osnovu velike količine podataka, ali niko ne zna na osnovu čega. Znamo da se to radi na osnovu automatizovane analize velike količine podataka kako bi se identifikovao određeni obrazac na osnovu kojeg nam se predlaže neki sadržaj. Međutim, niko ne zna kako su setovani parametri u toj ogromnoj mreži podataka. Kao što je to objasnio Voja Antonić, parametri u slojevitim i kompleksnim mrežama podataka se stalno menjaju kako bi se omogućio bolji odziv korisnika. Pored toga, sadržaji za koje vlasnici plate za njihovu promociju uvek mogu da budu stavljeni na vrh liste uz naknadnu promenu liste sugestija koje generiše VI.
Dakle, i konsultovanje sa poznanicima i korišćenje aplikacija zasnovanih na VI pri izboru sadržaja imaju svoje dobre strane, ali i mane. To nas dovodi još jednom do istog zaključka koji se već mnogo puta pokazao kao dobar. Kao korisnici nekog alata mi smo odgovorni za njegovu upotrebu. Možemo da koristimo neki alat „bez razumevanja i razmišljanja” i posledica takve upotrebe će pokazati sve mane te alatke. Ali to nije nužno. Možemo da odaberemo i da koristimo datu alatku na „pametan” način i to će nam omogućiti da iskoristimo njene prednosti.
VI u našim rukama
Kao što je rečeno, krajem prošle godine desila se velika promena. VI je došla u naše ruke i mogli smo da se igramo i da ispitujemo šta sve može da se uradi sa tom novom alatkom. U međuvremenu je napravljena unapređena verzija ChatGPT koja je još moćnija od one sa kojom smo se igrali ranije. Pokazalo se da ChatGPT može da položi zahtevne testove kao što su medicinski testovi za dobijanje licence ili da ostvari visok skor na SAT testu koji se i dalje koristi za selekciju budućih studenata na velikom broju visokorangiranih univerziteta u Americi.
I druge, slične aplikacije su učinjene dostupnim svima nama. Najviše pažnje su privukle aplikacije za kreiranje vizuelnog sadržaja i kreiranje potpuno novih pesama za autore koji više nisu među živima. Sposobnost VI da „bude kreativna” nas je dodatno oduševila i uznemirila zato što verujemo da je kreativnost naša komparativna prednost u odnosu na bilo koju „mašinu”.
Radi se o velikoj promeni. Opremljeni smo alatima koji mogu da kreiraju sadržaje za koje smo mislili da je neophodna ljudska inteligencija. Iako nismo imali baš sasvim jasno razumevanje šta se podrazumeva pod terminom „ljudska inteligencija”.
Zato je važno da konkretizujemo diskusiju sa nekoliko primera.
Novinarka jednog dnevnog lista u Srbiji je u novembru prošle godine uradila nešto vrlo zanimljivo. Ona je iskoristila ChatGPT kako bi kreirala pismeni sastav na temu „Jesen u mom kraju”. Večita tema iz škole. Novinarka je zatim dala jednom broju učiteljica i učitelja da ocene taj sastav. Prosečna ocena za sastav je bila 4,63.
Rekli bismo da se VI pokazala kao odličan učenik iz perspektive naših učitelja. Mogli bismo da odemo i korak dalje i da se zabrinemo da li je VI jednako pametna kao i mi. Možemo da se dodatno zabrinemo i upitamo koliko će tek biti uspešna neka nova verzija ChatGPT koja je već u opticaju. Tim sledom lako dolazimo do brige da će VI postati pametnija od nas ljudi i da će, kao Hal 9000 u filmu „2001: Odiseja u svemiru”, uzeti vlast u svoje ruke i da ćemo biti njeni robovi.
Meni se čini da je moguće i drugačije razmišljanje koje nam može pomoći i u boljem razumevanju mogućnosti i ograničenja VI. To razmišljanje će nas ponovo podsetiti da je ključ u nama i našoj upotrebi novih tehnologija.
Prva stvar na koju treba da obratimo pažnju u ovom primeru odnosi se na činjenicu da je VI produkovala sastav na tipičnu temu. Ako je ta tema prisutna u našim školama toliko dugo, to znači da je u ogromnoj količini sadržaja na internetu, koji je služio za treniranje ovih alatki, bilo dovoljno materijala da se kreira sastav na tu temu. VI je uradila ono što smo već svi znali da je tipičan sastav na ovu temu. Da je to sastav koje bi naše dete napisalo kod kuće, možda bismo se zabrinuli jer nije previše originalan i kreativan. Jedna koleginica je imala takvo iskustvo sa školovanjem svog deteta koje je, iz njene perspektive, od maštovitog deteta koje je smišljalo razne interesantne priče postalo kreator suvoparnih sastava kada je krenulo u školu.
Na ovom primeru postavlja se pitanje da li mi želimo da deca u školi uče kako da napišu tipičan sastav na tipičnu temu? Moj odgovor na ovo pitanje bi bio da to ne treba ni tražiti od dece. Od njih bi trebalo tražiti da budu kreativni i originalni u svojim sastavima i u da umeju da napišu sastav koji uključuje njihovo individualno iskustvo i perspektivu. Iako su učitelji, na prvi pogled, dali visoku ocenu sastavu koji je generisao ChatGPT, želim da verujem da su svi oni koji su dali ovom sastavu ocenu 4 reagovali upravo na tu tipičnost i suvoparnost tog sastava. Ako znamo da je najveći broj ocena koje učenici dobijaju u našim školama u nižim razredima osnovne škole ocena 5 i da učitelji retko daju niže ocene, onda se to dodatno uklapa u tumačenje da su četvorke davali oni koji nisu bili zadovoljni činjenicom da je sastav bio tipičan.
Pored toga što bi trebalo da podstičemo decu da u školi kreiraju umesto da imitiraju „sto puta prežvakane” sastave, tekst koji je kreirao ChatGPT bi mogao da bude koristan u obrazovanju. Da sam učitelj, ja bih svojim učenicima kreirao pomoću ChatGPT tekst na neku temu, a onda bih razgovarao sa njima o tom tekstu. Cilj bi bio da učenici razumeju kako je taj tekst kreiran, da se tu ne radi o ljudskoj kreativnosti već o imitaciji i da zajedno revidiraju taj tekst kako bi mu dali „dušu” i originalnost. Tako bi naučili da bolje razumeju takve alatke. Još važnije, naučili bi da je njihovo jedinstveno iskustvo njihova velika prednost i da ono teško može da se imitira.
Drugi primer se odnosi na moju upotrebu ChatGPT u visokom obrazovanju. Tokom visokog obrazovanja jedan važan cilj je da budući stručnjaci u nekoj oblasti nauče neke ključne pojmove iz određene discipline. Kada je taj cilj u pitanju, mogli bismo da kažemo da tu možda i nema prostora za veliku kreativnost i lično razumevanje. Iz tog razloga studenti su imali zadatak da koriste ChatGPT i da generišu objašnjenje nekih ključnih pojmova iz oblasti razvojne psihologije. Međutim, to nije bio jedini zadatak. Trebalo je da obrate pažnju na formulaciju instrukcije koju su zadali i da analiziraju kako generisani tekst zavisi od instrukcije. Još važnije, oni su imali zadatak da uporede objašnjenje koje je „kreirao” ChatGPT sa objašnjenjem datog pojma koji se nalazi u njihovoj obaveznoj literaturi.
Šta nam je pokazalo ovo iskustvo? Pošto se radi o dobro poznatim pojmovima iz razvojne psihologije, ChatGPT je u većini situacija kreirao relativno dobar odgovor. To ne bi trebalo da nas čudi zato što na internetu postoji puno materijala u kojima se govori o ranom razvoju dece i u kojima se objašnjavaju dati pojmovi. Ako ChatGPT identifikuje tipičan način definisanja datog pojma u veoma različitim tekstovima na kojima je učen, to ne bi trebalo da bude besmisleno. Dakle, ChatGPT je imao dovoljno osnova da imitira definiciju datog pojma. To se nije desilo samo u slučaju kada je instrukcija koju su studenti dali bila nedovoljno specifična, što nam pokazuje da je važan deo korišćenja ovih alata da naučimo kako da im formulišemo instrukcij
Poslednji primer se odnosi na preporuke koje svetski univerziteti već formulisali kako bi pomogli studentima da bolje razumeju šta su dobre strane i ograničenja alatki kao što je ChatGPT. Posebno važan deo se odnosi na ono što je dozvoljena upotreba takvih alatki i ono što se smatra kršenjem akademskih vrednosti. Kada se sumiraju te preporuke, one mogu da se sažmu na sledeći način. Takve alatke mogu da se koriste za generisanje delova teksta, i to, pre svega, u delovima akademskih tekstova gde se sažimaju postojeća znanja u datoj oblasti. Međutim, čak i tada, studenti su jedini odgovorni za sadržaj teksta. Ako bi napisali nešto što nije adekvatno, to bi bila odgovornost studentkinje ili studenta, a ne alatke koja je korišćena.
Meni su ovi primeri upotrebe korisni za bolje razumevanje mogućnosti i ograničenja koja imaju alatke kao što je ChatGPT. Oni ukazuju da VI može da bude korisna alatka pošto može da nam omogući da brže i lakše obavimo neke aktivnosti, ali da je najvažnije kako ih koristimo i da je naša odgovornost da ih koristimo na „pametan” način.
Zbog svega toga u ovom trenutku bih bio najbliži da verujem da VI neće zameniti nas ljude, već da će ljudi koji na pametan način koriste alatke zasnovane na VI zameniti one koji ih ne budu koristili. Kako je to lepo primetio potpredsednik IBM-a Rob Tomas još daleke 2020. godine.
- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације
Коментари
Постави коментар