Педагошке скаске (1): Комисија

 











Био је „патријарх српске педагогије“. А за тај посао једног лекара одредио је један владика, такође педагог, Платон Атанацковић. И тако је др Ђорђе Натошевић похитао на све стране да подиже педагогију и учитељство. Јована Јовановића Змаја ангажавао је да му направи дечју књижевност, а Војислава Бакића да развије педагошку науку. Биле су потребне Натошевићевој деци те ствари...

Скаске нема без принчева. Кнез Михаило, принц у овој скаски, позвао је патријарха Натошевића да извиди и унапреди школе у Кнежевини, као што је то учинио у Војводини. Доктор Натошовић је имао оштро око и био је пргави Пречанин, који је чим је дошао у Србију оплео по њеним школама: јавно је критиковао све одговорне за прљаве школске зграде од ћумура, за неосветљене и непроветрене школе, за то што су школе смештене у просторије судова, па деца могу да виде зверски начин мучења кажњеника, за то што се недељом у учионицама окупљају сељани и од наставне табле праве трпезаријски сто, на њему оставе оглођане кости од јарића и прасића и трице дувана... што пију и вичу у учионицама ...

Родољубивим просветитељима сметала је таква слика, али је принц знао да је реална. Међутим, убише Књаза!

Родољуби су успели да протерају пргавог Пречанина, Натошевића. И наравно, да су направили Комисију, која је закључила, с поштовањем, да није баш све тако како је Натошевић написао...

И ја сам једном изабрана у неку чудну Комисију која је требало да напише нови статут Институције у којој радим. Не знам зашто су ме изабрали у ту Комисију, ваљда су мислили да се историчари педагогије разумеју у статуте.  Са опрезом сам дошла на први састанак Комисије, знала сам колико у Институцији статут представља осетљиво питање.  Испоставило се да мој страх и опрез нису без основе. Већ на првој седници Комисије отпчела је чудна расправа. Наиме, чланови Комисије су били представници свих група Институције. Али нека два професора су предложила да тај  делегатски систем није добар, већ да они нама, осталима члановима Комисије осмисле Статут. Један од њих је чак предложио да се једно стара област искуства раздвоји на две, од којих би се друга бавила неким веома необичним стварима. Ја сам их замолила да сачекају мало, да се консултују са својим колегама, а ја са својим. Та два професора су се наљутила и почела да вичу на мене. Тако ваљда функционишу Комисије.

Али, скаска је овога пута имала срећан крај. Појавила се чаробна вила, заменила ме је у Комисији, и сачувала Институцију.

Ако и поред ове скаске желите да будете члан Комисије, слободно се пријавите!

Комисија Педагошког Забавника:

1.___________________________

2._______________________________

3._______________________________

4._______________________________

5._______________________________

 

 

 

Коментари

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?