Ксенија Кончаревић: Теодор Јанковић Мирјевски - први Србин академик у Русији








О нашем првом педагогу, Теодору Јанковићу Мирјевском, код нас се релативно се мало пише, а посебно о његовом раду у Русији, на подручју педагогије и науке. Последњих деценија у Русији се појавило више написа о његовом животу и раду.

На рад Мирјевског у Русији нашу научну јавност недавно је подсетила професорка Ксенија Кончаревић: 

https://www.cudo.rs/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%BD/

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Квентин Торес-Ребо: Видео игре у учењу историје

Слика
  „Они схватају да можете да се забавите док учите.“ Овај изазов преузима Квентин Торес-Ребо, млади професор из средње школе Денис Папин. Нуди видео игру, са стварном игром, за рад на великим открићима. Од досаде до забаве „ Ученицима је било досадно током моје сесије. Видео сам да не раде. Наљутили су се и рекли да је тешко . Није лако заинтересовати ученике током часа историје. Документарни досије о великим открићима не узбуђује их упркос својој већ прилично забавној стр ани. То је оно што је навело Квентина Торес-Ребоа да се усуђује да игра видео игрице. Морате већ бити у могућности да их програмирате, што Квентин Торес-Ребо учи помоћу софтвера РПГМакер и његових бројних додатака. Сценарио прати Кристофора Колумба у припремним фазама његовог путовања, затим у преласку океана и открићу Америке. Платформска игра за истраживање Игра комбинује видео клипове и играње платформе. Да би одговорио на питања у доступној књижици води...
Прикажи све

Етјен Гис: У школи нису „основе“ све, циљ је научити размишљати

Слика
„Чему сви ови „прибори“ којима придајемо толику вредност, које групишемо око фундаменталне и традиционалне наставе „читања, писања, бројања“: предметни часови, настава цртања, појмови о историјској природи, школски музеји, гимнастика, школске шетње, ручни рад, певање, хорска музика  (...) ?  Јер у нашим очима они су главна ствар, јер у њима лежи васпитна врлина."  Овако се изразио Жил Фери 1880. године, неколико месеци пре великих закона који су увели обавезну и бесплатну основну школу за сву децу у Француској, дечаке и девојчице, од 6 до 13 година. Дакле, Жил Фери никада није желео да фокусира основно образовање на чувене „основе“ – француски и математику – супротно ономе што данас често чујемо.  Тада су физичке и природне науке ушле у наставне програме основних школа, у савршеном складу са математиком и француским језиком. Не ради се више о томе, као у Старом Режиму, да се деци народа дају рудименти корисни за рад, већ сада да се  „дају деци навику да рано мис...
Прикажи све

Од Миленка Матернија до Гугла, колико се улога педијатра променила

Слика
  Крајем 19. века, младић из централне Србије отиснуо се у бели свет да изучава тада нову грану медицине - педијатрију. Смиреног погледа, црне и густе браде, тек свршени гимназијалац обрео се у Бечу, центру тадашње Хабзбуршке монархије. По повратку у Србију, бели мантил није скидао, посветивши кратак, али динамичан живот лечењу најмлађих. Оснивач Секције за дечију медицину Српског лекарског друштва, Миленко Матерни, један од првих педијатара, симболично или не, родио се четири дана пре датума који ће деценијама касније почети да се обележава као Светски дан детета 20. новембар. Написао је и прву књигу о новорођеним бебама и њиховој нези -  Мајка и одојче , која је данас део поставке Музеја науке и технике у Београду, главном граду Србије. „Та књига је била значајна пошто је било мало такве литературе, а требало је подучавати мајке како да на прави начин негују децу, јер су стопе смртности деце и одојчади биле веома високе. „Био је омиљени лекар у Београду, његови сарадници гов...
Прикажи све