Harvard GSE istraživanje o vezi mentalnog zdravlja roditelja i tinejdžera

 









Očuvanje mentalnog zdravlja učenika postavljeno je, i kod nas, kao prioritet prosvetne politike. Vaspitanje, često ističu dečji neuropsihijatri, najbolja je prevencija mentalnih problema mladih. No, i vaspitanje, nije svemoćno.

Ali, šta se dešava sa mentalnim zdravljem roditelja učenika, posebno onih u tinejdžerskom  dobu? Kakva je veza između mentalnih problema roditelja i učenika? Najnovije istraživanje Harvardske poslediplomske škole za obrazovanje otvorilo je ovu temu u SAD.

Američkim tinejdžerima sve je teže i teže. Od 2008. do 2019. godine stopa američkih srednjoškolaca koji prijavljuju hronična osećanja tuge i beznađa porasla je sa jednog od pet, na jednog od tri učenika.

Posle kovida, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti izvestio je da 42% srednjoškolaca i čak 60% devojčica oseća hroničnu tugu i beznađe. Zapanjujuća četvrtina srednjoškolki imala je suicidalne ideje i planove.

Mnogi su za takvo stanje okrivili preteranu upotrebu društvenih medija, posledični nedostatak sna i usamljenost, a sa druge strane, pritisak da se postigne dobar uspeh u školi.

Ostao je van fokusa jedan od ključnih načina na koji može da se osnaži mentalno zdravlje tinejdžera: uspostavljanje usklađenih, zdravih odnosa sa njihovim roditeljima.

Međutim, kada su pomenuti istraživači sa Harvarda izvršili nacionalnu studiju o mentalnom zdravlju učenika i roditelja, jeste se jasno pokazalo da je to krucijalna veza, ali se i videlo da su u porodici promenjeni akteri brige za .mentalno zdravlje.

Sasvim ukratko: dok je 18 posto tinejdžera prijavilo da pati od anksioznosti, 20% majki i 15% očeva navelo je da ima isti problem. 15% tinejdžera pati od depresije, a takođe i 16% majki i 10% očeva.

Znači, više od jedne trećine učenika ima najmanje jednog roditelja koji pati od anksioznosti ili depresije. A čak 40% tinejdžera se izjasnilo da su "bar donekle zabrinuti" za mentalno zdravlje roditelja.

Razumljivo ovo istraživanje je donelo čitav niz preporuka za lekare, pedijatre, dečje neuropsihijatre i školske psihologe. Bilo bi značajno neko slično istraživanje i kod nas.

Ceo izveštaj o istraživanju: https://static1.squarespace.com/static/5b7c56e255b02c683659fe43/t/64ac08af6f3dc8123d9b3c45/1688996016873/Caring+for+the+Caregivers_final.pdf

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

Слика
Рањивост означава стање онога што је крхко, достижно, шта се лако може повредити или чак уништити. Карактеристично је за жива бића, а посебно за људе. „Дете се рађа недовршено, крхко, рањиво и смртно. Мораће да прихвати своју рањивост кроз недостатак, губитак, непотпуност, фрустрацију, несигурност и, опет, несигурност... Мораће да одрасте тако што ће постати свесно своје рањивости, да би је преузело кроз дело разочарања које му омогућава да побегне од свемоћи. Образовати, у овом смислу, значи омогућити некоме да прихвати себе као рањиво биће, и истовремено је у стању да узме у обзир рањивост других развијајући однос бриге. Разматрање људске рањивости обавезује свако људско биће на одговорност и за себе и за друге  . (Марпо: 2013) Колико год да је рањивост новорођенчета извор чуда, друштвени кодови нам говоре да бити рањив значи бити крхак, мали, којим доминирају старији . То  значи бити потенцијални губитник, препуштен на милост и немилост најјачих. Ова рањивост се онда мора прикрити
Прикажи све

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Слика
  Успон популизма, екологија и академски неуспех неке су од тема о којима се расправљало у Нанту. Ту је од 29. октобра до 2. новембра одржано Четврто међународно бијенале новог васпитања. У организацији Конвергенције, организације међу покретима, догађај је окупио 500 људи. Тешко је датирати тачан почетак покрета за ново васпитање у свету (према крају 19. века), па чак ни локацију његовог тачног извора (у Италији, Белгији, Француској, САД?). Више од једног века текла је река оних који непрестано желе да делују на васпитање и на свет.   Амбиција за еманципацију, демократију, солидарност 2024. године, све притоке су се на недељу дана окупиле у Сен Ерблену, веома близу Нанта, на 4. међународном бијеналу новог васпитања, уз подршку покрета „Конвергенције“. Током ових неколико дана, 26 нових образовних организација из различитих земаља, које је представљало 480 учесника, доживело је тренутке размене и размене како би реафирмисали амбицију еманципације, демократије, солидарности и читаве пов
Прикажи све

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?

Слика
  – Mi svi sprovodimo beli štrajk kada je reč o predmetu Digitalni svet, jer sva deca imaju petice – kaže za Danas učiteljica jedne prestoničke osmoletke, komentarišući rezultate istraživanja koji su pokazali da uvođenje ovog predmeta u mlađe razrede osnovne škole nije dalo očekivane rezultate. Istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazalo je da nije bilo pedagoške dobiti od nastave Digitalnog sveta jer je razlika u znanju učenika koji nisu imali ovaj predmet i prve geneacije koja ga je pohađala četiri godine – minimalna. Ko je odgovoran za ovakav nalaz zavisi od toga koga pitate: učitelji iznose primedbe na račun onih koji su ovaj predmet uveli, a da nisu obezbedili uslove za to, dok se s druge strane čuju primedbe upravo na rad učitelja. Učitelji tvrde da nema opreme – Besmisleniji predmet nisu mogli da uvedu u mlađe razrede. Ranije smo imali izborne predmete i svaki od njih je imao sjajan nastavni plan i program. Digitalni svet je uveden na pogrešan
Прикажи све