Harvard GSE istraživanje o vezi mentalnog zdravlja roditelja i tinejdžera

 









Očuvanje mentalnog zdravlja učenika postavljeno je, i kod nas, kao prioritet prosvetne politike. Vaspitanje, često ističu dečji neuropsihijatri, najbolja je prevencija mentalnih problema mladih. No, i vaspitanje, nije svemoćno.

Ali, šta se dešava sa mentalnim zdravljem roditelja učenika, posebno onih u tinejdžerskom  dobu? Kakva je veza između mentalnih problema roditelja i učenika? Najnovije istraživanje Harvardske poslediplomske škole za obrazovanje otvorilo je ovu temu u SAD.

Američkim tinejdžerima sve je teže i teže. Od 2008. do 2019. godine stopa američkih srednjoškolaca koji prijavljuju hronična osećanja tuge i beznađa porasla je sa jednog od pet, na jednog od tri učenika.

Posle kovida, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti izvestio je da 42% srednjoškolaca i čak 60% devojčica oseća hroničnu tugu i beznađe. Zapanjujuća četvrtina srednjoškolki imala je suicidalne ideje i planove.

Mnogi su za takvo stanje okrivili preteranu upotrebu društvenih medija, posledični nedostatak sna i usamljenost, a sa druge strane, pritisak da se postigne dobar uspeh u školi.

Ostao je van fokusa jedan od ključnih načina na koji može da se osnaži mentalno zdravlje tinejdžera: uspostavljanje usklađenih, zdravih odnosa sa njihovim roditeljima.

Međutim, kada su pomenuti istraživači sa Harvarda izvršili nacionalnu studiju o mentalnom zdravlju učenika i roditelja, jeste se jasno pokazalo da je to krucijalna veza, ali se i videlo da su u porodici promenjeni akteri brige za .mentalno zdravlje.

Sasvim ukratko: dok je 18 posto tinejdžera prijavilo da pati od anksioznosti, 20% majki i 15% očeva navelo je da ima isti problem. 15% tinejdžera pati od depresije, a takođe i 16% majki i 10% očeva.

Znači, više od jedne trećine učenika ima najmanje jednog roditelja koji pati od anksioznosti ili depresije. A čak 40% tinejdžera se izjasnilo da su "bar donekle zabrinuti" za mentalno zdravlje roditelja.

Razumljivo ovo istraživanje je donelo čitav niz preporuka za lekare, pedijatre, dečje neuropsihijatre i školske psihologe. Bilo bi značajno neko slično istraživanje i kod nas.

Ceo izveštaj o istraživanju: https://static1.squarespace.com/static/5b7c56e255b02c683659fe43/t/64ac08af6f3dc8123d9b3c45/1688996016873/Caring+for+the+Caregivers_final.pdf

Коментари

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?