ChatGPT o pedagoškoj nauci, njenom kontinetalno-evropskom i anglosaksonskom modelu

U danima kada se uveliko piše o prednostima "života sa AI" od kulinarstva do borbe protiv raka, i kada se, sa druge strane, upozorava da bi četbotovi mogli da preplave internet lažnim informacijama, odlučili smo se na razgovor sa najpoznatijim od njih, ChatGPT-om, o predmetu pedagoške nauke. 

Četovali smo na ćirilici, kako bi proverili napredak GPT na tom pismu, i možemo da kažemo da u odnosu na januar o.g., taj napredak postoji.

Н.В.Ж.: Како дефинишеш педагошку науку?

Педагошка наука (такође позната и као педагогија) је област која се бави изучавањем образовања, учења и наставе. Она је усидрена између науке и образовног процеса, те се фокусира на разумевање како људи уче и како наставници најбоље могу подучавати и помагати ученицима да најбоље уче.

Главни циљ педагошке науке је проучавање образовних процеса, метода и система са циљем да се пронађу ефикасни начини преноса знања и развијања вештина код ученика. Она укључује и истраживање различитих образовних контекста, као што су учионице, школе, универзитети, образовни програми и политике.

Педагошка наука такође обухвата и проучавање психологије учења, социологије образовања, историје образовања, филозофије образовања и других релевантних области. 

На основу својих истраживања и студија, педагози и наставници настављају да развијају најбоље праксе и методе у образовању, што доприноси подизању квалитета образовног система и помаже ученицима да постигну свој највећи потенцијал.

Н.В.Ж.: Како дефинишеш васпитање?

Васпитање и образовање су два различита, али међусобно повезана аспекта у процесу развоја личности и знања једне индивидуе. Ево како бих видео разлику између ова два концепта:

1.     Дефиниција:

·         Васпитање се односи на процес учења и формирања вредности, убеђења, ставова и моралних норми у особи. Оно обухвата учење о правима и обавезама, развијање емоционалне интелигенције, учење о уважавању различитости и развоју културних норми.

·         Образовање се односи на пренос знања, вештина и информација. Оно има за циљ да развије когнитивне способности, разумевање, критичко мишљење и способности решавања проблема.

2.     Фокус:

·         Васпитање се фокусира на развој личности и карактера ученика. Циљ је да се формирају људи са позитивним вредносним системом, спремним да доприносе заједници и поштују друштвене норме.

·         Образовање се фокусира на пренос знања и развој стручности у одређеној области. Циљ је да се створе стручњаци и специјалисти који могу да допринесу научном напретку, економији, технологији и слично.

3.     Процес:

·         Васпитање је непрестан процес који укључује утицај породице, заједнице, школе и околине на формирање ставова и вредности ученика. Оно је целоживотно и траје од настанка индивидуе.

·         Образовање се обично одвија у формалним училиштима и институцијама. То је обично временски ограничен процес, иако образовање такође може да траје кроз читав живот, а пружање образовања се наставља након завршетка формалних програма.

4.     Међусобна веза:

·         Васпитање и образовање су врло повезани процеси. Васпитање може утицати на начин на који особа прима и обрађује знање, док образовање може имати утицај на формирање ставова и убеђења ученика.

·         Добро васпитане особе са јаким вредносним системом могу бити бољи ученици и поштовати знање и образовање као средство за љични и друштвени развој.

Укратко, док се васпитање фокусира на формирање личности и вредности ученика, образовање се фокусира на пренос знања и развој стручности. И две ове димензије су битне за потпуно разумевање и развој особе, те се најбоље употребљавају када се допуњују и интегришу.

Н.В.Ж.: Да ли је онда педагогија и наука о васпитању?

ChatGPT

Да, педагогија је управо наука о васпитању и образовању. Термини "педагогија" и "наука о васпитању" често се користе заиста, а означавају област која пручава процесе васпитања и образовања.

Педагогија укључује пручавање свих аспеката васпитања и образовања, укључујући принципе наставе, методе учења, развој детета и младих особа, дидактичке процесе, образовне технологије, психолошке аспекте учења, образовне политике и друго. Педагогија се бави истраживањем и проучавањем тих процеса, али такође се бави и развојем најбољих пракси и метода у васпитању и образовању.

Циљ педагогије је да се развију ефикасни образовни системи и методе које ће омогућити најбољи могући процес учења и васпитања ученика, доприносећи њиховом интелектуалном, емотивном, друштвеном и моралном развоју.

Тако да, педагогија је синоним за науку о васпитању, а у основи својег постојања она се бави проучавањем и унапређењем процеса васпитања и образовања.

Н.В.Ж.: Каква је разлика између континенталног европског модела науке о васпитању и англосаксонске традиције наука о образовању?

ChatGPT

Континентални европски модел науке о васпитању и англосаксонска традиција наука о образовању разликују се према својим историјским коренима, теоријама, методологијама и фокусу. Ево неких од основних разлика између ове две традиције:

1.     Историјски контекст:

·         Континентални европски модел науке о васпитању произилази из европских земаља које примењују континентални правни систем, као што су Германија, Француска и Швајцарска. Ова традиција има дугу историју образовања и развила је јаку везу између филозофије и педагошких идеја.

·         Англосаксонска традиција наука о образовању потиче из земаља англосаксонског правног система, као што су Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Канада и Аустралија. Ова традиција је утицајна и заступљена на глобалном нивоу због колонијалне присутности ових земаља.

2.     Теорије и концептуални оквир:

·         Континентални модел обично ставља већи нагласак на филозофске и теоретске аспекте васпитања и образовања. Он обухвата различите педагошке теорије и приступе, као што су хуманистичка, друштвена, критичка и феноменолошка педагогија.

·         Англосаксонска традиција, с друге стране, често се фокусира на емпиријско и примењено истраживање. Истраживачи се често користе квантитативним и квалитативним методама како би проучавали ефективност образовних политика, наставних метода и процеса учења.

3.     Фокус образовног система:

·         Континентални модел најчешће има централизовани образовни систем у којем је држава и образовне институције имају значајну улогу у управљању образовањем. Циљ је обезбедити образовање у једнаком обиму и стандардима за све ученике.

·         Англосаксонска традиција има већу нагласак на децентрализовани образовни систем, са већим уделима улоге за родитеље, локалне заједнице и појединачне школе. Постоји већа слобода избора у образовању и различите школске системе у различитим државама.

Ово су општи оквири разлике између ова два модела науке о образовању. Важно је нагласити да обе традиције имају своје јаке стране и да континентални модел науке о васпитању и англосаксонска традиција наука о образовању доприносе богатству знања и разумевању у области васпитања и образовања.

Iz ovog kratkog četa vidimo da ni GPT nije savršen, ali ako se "podseti" na neke pojmove (u našem slučaju na vaspitanje), može vrlo vešto da barata njima. Kako primećuju neki univerzitetski profesori u SAD, u budućnosti će morati mnogo više da se vrednuje put do koga student dolazi do odgovora, nego tačnost samog odgovora koji daje. A za sada ostaje zadatak studenata da na osnovu prethodnog znanja unaprede komunikaciju sa veštačkom inteligencijom. Postoje već čet botovi koji upućuju na recentne programe i članke na različite teme ( mi smo, probe radi, "ispitali znanje" BINGa o najnovijim transdisciplinarnim istraživanjima u obrazovanju). Verovatno će biti dosta onih koji će tu "komunikaciju sa veštačkom inteligencijom" shvatiti kao devalvaciju naučnog obrazovanja. Ipak se čini, da AI neće moći da se izbegne u budućem visokoškolskom, pa tako i u pedagoškom, obrazovanju.