CERI: Kome je stalo do upotrebe pedagoških istraživanja u politici i praksi obrazovanja?











18. jula 2023. OECD-ov Centar za pedagoška istraživanja i inovacije objavio je novi sveobuhvatni izveštaj o aktuelnim metodološkim pitanjima istraživanja u obrazovanju, njihovom korišćenju od strane obrazovne politike, finansiranju, učešću praktičara u istraživanjima i produkciji novog pedagoškog znanja.

U raspravi o uticaju i upotrebi pedagoških istraživanja od strane politike i praktičara, ne mogu da se izbegnu ni ključna pitanja metodologije samih istraživanja. Odavno je uočeno da su, zahvaljujući i neuređenosti područja pedagoških istraživanja, često izostajali uzročno-posledični zaključci relevantni za politiku i praksu obrazovanja. Zbog toga se insistiralo na povišenju rigoroznosti metodoloških kriterijuma istraživanja, sa jedne strane, i razvoju na dokazima zasnovane politike i prakse obrazovanja, sa druge strane.

Poznati OECD izveštaj Evidence in Education (2007) sadržao je dinamičan dijalog između dvojice metodologa: Tomas Kuk se zalagao za upotrebu pedagoških eksperimenata koji zadovoljavaju kriterijume medicinskih randomiziranih kontrolnih studija; Stefan Gorard je bio naklonjeniji upotrebi mešovitih istraživačkih metoda, ali su se obojica složili da postoji problem nedovoljno razvijene eksperimentalne metodologije u istraživanju obrazovanja.  

Autori ovogodišnjeg izveštaja naglašavaju da su u međuvremenu izvršena brojna istraživanja u neuro-naukama i kognitivnoj psihologiji od velikog značaja za praksu obrazovanja. Sada se postavlja pitanje: kako da se i ti naučni rezultati prenesu u politiku i praksu obrazovanja?

Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, autori CERI-jevog izveštaja naglašavaju da sada posedujemo kumulirano znanje o presudnoj ulozi praktičara u diseminaciji rezultata naučnih istraživanja, ali i sve veće iskustvo u saradnji istraživača i praktičara.


Kompletan izveštaj: https://www.oecd-ilibrary.org/education/who-cares-about-using-education-research-in-policy-and-practice_d7ff793d-en 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

Слика
Рањивост означава стање онога што је крхко, достижно, шта се лако може повредити или чак уништити. Карактеристично је за жива бића, а посебно за људе. „Дете се рађа недовршено, крхко, рањиво и смртно. Мораће да прихвати своју рањивост кроз недостатак, губитак, непотпуност, фрустрацију, несигурност и, опет, несигурност... Мораће да одрасте тако што ће постати свесно своје рањивости, да би је преузело кроз дело разочарања које му омогућава да побегне од свемоћи. Образовати, у овом смислу, значи омогућити некоме да прихвати себе као рањиво биће, и истовремено је у стању да узме у обзир рањивост других развијајући однос бриге. Разматрање људске рањивости обавезује свако људско биће на одговорност и за себе и за друге  . (Марпо: 2013) Колико год да је рањивост новорођенчета извор чуда, друштвени кодови нам говоре да бити рањив значи бити крхак, мали, којим доминирају старији . То  значи бити потенцијални губитник, препуштен на милост и немилост најјачих. Ова рањивост се онда мора прикрити
Прикажи све

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Слика
  Успон популизма, екологија и академски неуспех неке су од тема о којима се расправљало у Нанту. Ту је од 29. октобра до 2. новембра одржано Четврто међународно бијенале новог васпитања. У организацији Конвергенције, организације међу покретима, догађај је окупио 500 људи. Тешко је датирати тачан почетак покрета за ново васпитање у свету (према крају 19. века), па чак ни локацију његовог тачног извора (у Италији, Белгији, Француској, САД?). Више од једног века текла је река оних који непрестано желе да делују на васпитање и на свет.   Амбиција за еманципацију, демократију, солидарност 2024. године, све притоке су се на недељу дана окупиле у Сен Ерблену, веома близу Нанта, на 4. међународном бијеналу новог васпитања, уз подршку покрета „Конвергенције“. Током ових неколико дана, 26 нових образовних организација из различитих земаља, које је представљало 480 учесника, доживело је тренутке размене и размене како би реафирмисали амбицију еманципације, демократије, солидарности и читаве пов
Прикажи све

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?

Слика
  – Mi svi sprovodimo beli štrajk kada je reč o predmetu Digitalni svet, jer sva deca imaju petice – kaže za Danas učiteljica jedne prestoničke osmoletke, komentarišući rezultate istraživanja koji su pokazali da uvođenje ovog predmeta u mlađe razrede osnovne škole nije dalo očekivane rezultate. Istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazalo je da nije bilo pedagoške dobiti od nastave Digitalnog sveta jer je razlika u znanju učenika koji nisu imali ovaj predmet i prve geneacije koja ga je pohađala četiri godine – minimalna. Ko je odgovoran za ovakav nalaz zavisi od toga koga pitate: učitelji iznose primedbe na račun onih koji su ovaj predmet uveli, a da nisu obezbedili uslove za to, dok se s druge strane čuju primedbe upravo na rad učitelja. Učitelji tvrde da nema opreme – Besmisleniji predmet nisu mogli da uvedu u mlađe razrede. Ranije smo imali izborne predmete i svaki od njih je imao sjajan nastavni plan i program. Digitalni svet je uveden na pogrešan
Прикажи све