Vesna Brzev-Ćurčić: Švarcenegerovo vaspitanje
Na šta prvo pomislimo kada neko kaže Arnold Švarceneger? Naravno, na Terminatora, glumca koji je bravurozno odigrao ovu ulogu, ako neko voli ovakve filmove. Tu su i uloge u drugim filmovima koje će neki svakako pamtiti. Prebrojala sam više od 30 njegovih filmova. Nisu baš remek-dela svetske kinematografije, ali imaju onaj neki šmek da se u bioskopu provedemo “za sve pare”, ne računajući kokice.
Rođen kao Austrijanac u blizini Graca, u prvoj polovini prošlog veka (uh, zvuči malo zastrašujuće, zar ne?), emigrira u Sjedinjene Američke Države 1968. Tada nije znao engleski, a i njegov engleski kasnije je uvek imao onaj tvrdi nemački izgovor. Završava Univerzitet u Viskonsinu i postaje američki državljanin 1983. Okrenut telesnom izgledu, znatno je investirao u svoj izgled baveći se bodibildingom. Tako osvaja pet medalja Mister Univerzuma i sedam medalja Mister Olimpija. Osvaja i nekoliko Zlatnih malina koje se svake godine dodeljuju najgorem glumcu. Poznati glumac i komičar Robin Vilijams je šaljivo komentarisao karijeru Arnolda Švarcenegera: “… igrao je u mnogo filmova, ali je u njima govorio manje od bilo kog glumca, jedino možda nije od Lesija”.
U neke od njegovih većih životnih uspeha svakako se ubraja brak sa nećakom moćne porodice Kenedi, Marijom Švajner. Sa njom ima četvoro dece. Razveli su se nakon 35 godina braka, 2011. kada je otkrio da ima još jedno dete iz veze sa tadašnjom guvernantom. “Prouzrokovao sam previše bola svojoj porodici. Svi su morali da pate. Marija je morala da pati, deca su morala da pate, Džozef, njegova majka, svi”, rekao je. Dodao je da su njegova bivša supruga i on ipak uspeli da ostanu u dobrim odnosima. Međutim, kada se obrati pažnja na to šta je Marija rekla, njegove reči možda baš i ne stoje: “Otišla sam u samostan, zatvoreni samostan, kako bih bila u tišini”, komentarišući težinu procesa razvoda.
Iz njegove biografije otkrivamo da je pre ovog braka imao i sina iz vanbračne veze. Znamo da je imao vrlo strogog oca koji ga je fizički kažnjavao, tukući ga kaišem. Otac je čak sumnjao da Arnold nije njegov sin budući da mu je supruga bila mlađa od njega. U Arnoldovom pamćenju je ostala njegova misao da “ovo neće dugo trajati jer ću se odseliti odavde i postati neko. Biću bogat i postaću neko”. Po svemu sudeći, život u primarnoj porodici nije bio podržavajući ni topao što je sigurno uslovilo da Arnold ne prisustvuje sahranama svog oca niti svog brata koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Po političkom opredeljenju je bio republikanac i dva puta je biran za guvernera Kalifornije, 2003. i 2006. godine. U šali je dobio nadimak Guvernator, što je očito vezano za njegove filmove o Terminatoru.
Pitanje je: zbog čega se pravi ovoliki uvod? Arnoldove postavke o vaspitanju dece, kao i način na koji uh je vaspitavao mogu da se shvate jedino ako se poznaje njegova biografija. Strogost do granica iracionalnosti, nemilosrdnost, ideja o tome da “mladi ljudi moraju da pate, bore se i da prolaze kroz bol, mizeriju i neprijatnosti kako bi uspeli u životu i očvrsnuli. Svi vi koji se štitite od lošega u životu i bežite u komfor – gotovi ste. Nikad nećete stići do cilja, morate se boriti” govori o njegovom autentičnom odnosu prema vaspitanju.
Kada uzmemo u obzir američki model vaspitanja u kome su sva deca “love”, “honey”, “dear”, u kome se gotovo pada u nesvest od ushićenja zbog toga što je dete naučilo jedan stih od četiri reda, njegov metod baš odudara. Mogao bi se, bez ikakve griže savesti, nazvati emocionalnim zlostavljanjem. Paljenje dečjih cipela zbog toga što nisu na mestu, puštanje ledene vode mladom detetu u adolescenciji kako bi prestalo sa kupanjem – metode su koje se graniče sa pasivnom, a i aktivnom agresivnošću. A ko bi to znao bolje i imao u ličnom iskustvu nego baš on koji je fanatično bio okupiran svojim fizičkim izgledom i imao iskustvo fizičkog zlostavljanja. Ako su to nekada bile metode, danas se to tretira kao zlostavljanje. Ideja o batini koja je iz raja izašla je davno prevaziđena. Da je sve ovo imalo smisla, zbog čega bi želeo da se odseli?
Nije retkost da ljudi sa ovakvim iskustvom iz porodice gaje veliku potrebu za moći, bilo političkom, društvenom, imovinskom. Arnold je to ostvario. Ostala je neostvarena želja da bude predsednik Amerike, ali je ipak vrlo kritično rekao da se verovatno Ustav neće menjati zbog njega jer on nije rođen na tlu Amerike.
Koliko se ovo odnosi na nas? Prilično. Mi smo narod krajnosti, jedni su za čvrstu ruku, a drugi idu ispred izgovorene želje deteta. Čini se da zlatno pravilo postavljanja granica na vreme, odnosno gotovo čim se dete rodi, omogućava detetu stabilan i predvidljiv razvoj, a roditelju sigurnost u sopstveno roditeljstvo. Oštre, surove metode poput batina ili besmislenih činjenja roditelja, stvaraju kod dece otpor, nezadovoljstvo, osećanje griže savesti pa i nevoljenje, da ne kažem mržnju. Valja o tome razmisliti kada počnemo da mislimo da detetu pustimo ledenu vodu kao kaznu, ili mu zavitlamo cipele u vatru.
Коментари
Постави коментар