Настава у хомогеним групама: промовисање елите или омогућавање успеха свима?
Хуго Драелантс је социолог, професор на Универзитету у Лувену и члан ГИРСЕФ-а (Интердисциплинарна истраживачка група за социјализацију, образовање и обуку). Он је посебно аутор „Приручника за социологију образовања” објављеног 2022. Истраживач се враћа на предлог Габријела Атала да се у шестом разреду поставе одељења хомогеног нивоа. Према његовим речима, овај избор доводи у питање улогу школе у друштву: да промовише елиту или омогући успех већине?
Какве ефекте настава на нивоу има на учење свих ученика, и добрих и лоших?
Истраживања имају тенденцију да покажу да разреди на нивоу углавном користе ученицима са најбољим учинком јер побољшавају њихов учинак. С друге стране, негативно утичу на ученике чији је ниво нижи. Овај ефекат је већи од користи за добре ученике. Дакле, ако је циљ промовисање просечног побољшања нивоа, хетерогене класе су у просеку профитабилније. Оно што јаки ученици губе углавном се надокнађује оним што слабији добијају. Наравно, хетерогене класе нису панацеја, нису чудесно решење за борбу против неједнакости, али је њихов ефекат мање лош од хомогених класа.
Конкретно, шта се дешава у разреду када је група хомогена?
Ако груписање ученика има негативне ефекте, то је углавном због могућности учења које се нуде ученицима, до чега ће то довести у смислу наставних метода. На страни ученика, то може створити услове за опонашање или услове који ометају учење. На страни наставника, у слабом хомогеном одељењу, наставник углавном прилагођава своје циљеве учења наниже. Задаци ће бити лакши, за бољи успех свих али и у циљу одржавања школског мира.
Али да ли онда треба да избегавамо групе нивоа по сваку цену?
Не. Можда има смисла да постоје групе нивоа у одређено доба недеље у хетерогеном разреду. Истраживања показују да ако имамо флексибилнији дизајн разредне групе са моментима привременог хомогеног груписања, то може имати позитиван утицај на успех свих ученика. Групе нивоа не смеју бити сталне, морају бити у стању да се редовно развијају током године и да се односе само на одређене курсеве. Али дизајнирање група, тренутних хомогених група, сложеније је од прављења класа на нивоу. За то су потребни обучени наставници и време да се то организује. Ипак, остаје важно да се сви ученици могу окупити да раде на сарадњи, солидарности, психосоцијалним вештинама, итд.
Габријел Атал најављује да жели да успостави одељења 6. разреда. Како тумачити овај избор на политичком нивоу?
Као што сам рекао, класе нивоа имају тенденцију да прошире ниво између јаких и слабих. Коначно, одабир одељења нивоа или хетерогених одељења је сигнал политичког пројекта додељеног школи. Ако желимо да промовишемо усавршавање и успех свих ученика, што се чини политичким пројектом француске школе, а приори бројна истраживања на ову тему указују да нивои наставе нису релевантни – осим ако се не организују привремене хомогене групе. С друге стране, ако пројекат треба да створи елиту, не бринући се о његовим последицама по ученике који нису део образовне елите или питања друштвене неједнакости, знајући да је академски успех у корелацији са друштвеним пореклом, онда су нивои наставе ефективан начин. Све, дакле, зависи од политичког пројекта који се спроводи.
О историји истраживања ове теме више у Наташа Вујисић Живковић: Торстен Хјусен - архитекта образовања заснованог на научном истраживању: https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/1107
Коментари
Постави коментар