Педагошки музеј: Од првих манастирских школа до скамија из 19. века

 

Преко 50.000 експоната – униформи, рачунаљки, књига, фотографија, сведочанстава – представљају ризницу информација о томе како се школство у Србији развијало током десет векова

Рачунаљка, писаће машине, ђачке униформе, скамије из 19. века и још много тога чувају се од заборава у центру Београда.

О томе како се некада учило, како су изгледале учионице, али и о прибору који су користили ђаци можете сазнати у Педагошком музеју, једној од најстаријих институција ове врсте.

Током више од века постојања прикупљено је неколико десетина хиљада уџбеника, наставних средстава, фотографија и докумената који сведоче о раду српских школа од почетка 19. века до данас.

Током свог постојања музеј се неколико пута селио, а од 1969. смештен је у зграду Београдске реалке у Узун Мирковој 14.

– Музеј је 1896. основао учитељ Димитрије Путниковић, а зграда у којојсе музеј данас налази изграђена је 1836, као породични дом Цветка Рајовића, тадашњег првог секретара кнеза Милоша и првог начелника Београда. У својим салама, у сталној поставци, у малој згради, као и у галерији и оригиналној учионици из 19. века, музеј прати развој школства, образовања и културе нашег народа у последњих 10 векова – каже за Борбу Слободан Вуксановић, директор Педагошког музеја.

Више десетине хиљада предмета

Данас музеј прикупља предмете и документе који се тичу историје школства, просвете и педагогије у Србији.

Резултате свог истраживања стручни тим музеја представља кроз сталну поставку и на тематским изложбама, као и путем каталога и публикација. Преко 50.000 експоната, књига, фотографија и докумената, разврстаних у неколико збирки, представља ризницу информација о томе како се школство у Србији развијало.

– У једној од сала налази се мапа с макетама манастира с простора Косова и Метохије која приказују прве манастирске школе на овим просторима. Поред тога, музеј поседује и макету Велике школе, данашњег Музеја Вука и Доситеја, макете и фотографије гимназије у Сремским Карловцима и најстарије основне школе “Краљ Петар Први” – наводи Вуксановић и додаје да се по ходницима музеја налазе лутке које су представљале изложбу ђачке и матурске униформе у Србији.

Реплика Мирослављевог јеванђеља, штампана у Бечу 1897, представља један од највреднијих експоната, а, како су нам из музеја открили, међу најстаријим предметима које имају су бакелитни телефони, писаће машине континетал, ројал и ремингтон, као и старински фото-апарати.

– Табле с воском привлаче највише пажње деце, која имају могућност и да испробају како су се некада њихови вршњаци школовали. И кутак о некадашњем кажњавању ђака привлачи доста пажње, а највећа атракција је оригинална учионица из 19. века, где посетиоци обавезно седну у ђачке клупе, скамије, и слушају интересантне приче како је некада изгледао школски час – истиче Слободан Вуксановић.

Клечање на кукурузу

Некада је понашање у школама било одређено строго прописаним правилима која су се налазила у ђачким књижицама, а учитељи су их читали разреду бар једном недељно.

Оне који су, ипак, мислили да могу и без ових правила чекале су казне.

Најблажа је била опомена и стајање у ћошку, али је било и исписивања реченица по табли, остајања за казну након завршетка школе, па и клечања на кукурузу и ударања шибом по рукама, табанима или туру.

– Иако је пре 132 године законом у Србији забрањено физичко кажњавање у школи, пракса и сећање наших предака показују другачије. И управо модел старе учионице представља место где се ђацима говори о некадашњим начинима кажњавања у школи. Деци је веома интересантно када виде лутку која клечи на кукурузу. Сви обавезно желе да испробају, а онда устају разочарани јер их ништа не боли, па им учитељица објасни да морају да клече бар десетак минута да би се утисно кукуруз у колена – сликовито објашњава директор музеја.

На питање колико се променило школство некада и сад каже да су разлике велике, што и приказује поставка музеја.

– Сам изглед школовања се променио, ђаци нису писали чак ни на таблицама, него на воскованим таблицама, па би учитељ увече тај восак топио, он би се хладио преко ноћи да би ђаци ујутру имали за рад. Није било ни оловака. Строга правила, страхопоштовање према учитељу, као и ношење ђачких униформи, показују колико се школство кроз време мењало – поручује Слободан Вуксановић.

Изложбе и радионице

Поред сталне поставке, музеј организује и изложбе попут “Знаменитих жена у српској књижевности”, “1.300 каплара ратници и ђаци”, “Историјат часописа за децу”, “Руско-српске иконе”, а до краја године посетиоци ће имати прилику да виде још неке.

– Претпоследњег дана септембра отворићемо изложбу “Старе школске зграде у Београду”, а 24. новембра, на Дан музеја, имаћемо поставку “Историјат српских војничких униформи” – најављује Вуксановић.

У оквиру музеја налази се позорница, где је за четири године организовано више од 350 концерата, преко 100 књижевних вечери и око 20 позоришних представа. Ова институција је организатор и различитих радионица попут “Собе загонетки”, у којој је тема развој писма од клинастог до ћирилице.

– Деца много воле радионице. Једна од њих је и краснопис, односно лепо писање, с одштампаним материјалима, с извученим линијама, где деца исписују слово по слово, затим ручни рад, где деца имају прилику да хеклају и плету, али и да се добро забаве, а ту је и радионица “Школски бонтон”, која приказује правила лепог понашања кроз историју, с информацијама како су се некада ђаци облачили, али и колико је било важно да воде рачуна о хигијени – истиче наш саговорник.

Ризница с тавана

Мала зграда из 1905. представља помоћну зграду која је названа ризница јер је, према тадашњем извештавању медија, на тавану Педагошког музеја пронађено право благо. Она је испуњена експонатима које је директор пронашао током чишћења грађевинског материјала.

– Све експонате, укључујући и две бисте Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, нашао сам како пропадају на тавану. Неки од њих су хармонијум, стар 106 година, на којем деца могу и даље да свирају, затим, раритет, који показује помоћу чега су се некада пројектовали филмови у биоскопу, грамофон, који многа деца први пут виде овде, магнетофон тракаш, којим су се некада новинари служили. Ту су и старински телевизор, за који деца не могу ни да замисле да је имао само два програма и да смо морали да устајемо у 7.15 да бисмо гледали цртани, стари радио космај, који им личи на микроталасну, или компас који свира, а највећа атракција међу најмлађима су старе писаће машине – набраја први човек Педагошког музеја.

---

За све узрасте и нације

Посебну атракцију представљају лутке различитих висина на самом улазу у музеј.

Крај њих се дневно фотографише стотинак људи, како деце тако и одраслих.

Међу најчешћим посетиоцима јесу деца јер су честе организоване посете школа широм земље, али, како наводе из музеја, много је и одраслих, као и странаца, који одлазе својим кућама с богатим знањем о култури и школству у Србији, која је још у 19. веку имала свој универзитет.

Извор:https://borba-online.rs/od-prvih-manastirskih-skola-do-skamija-iz-19-veka/