Jednom trudna - zauvek majka: Hormoni u trudnoći trajno menjaju mozak miševa, naučnici veruju da je tako i kod ljudi
Studija naučnika iz Velike Britanije ukazuje da hormoni u trudnoći mogu trajno promeniti mozak ženki miševa, kako bi se pripremile za buduću ulogu.
Majčinstvo ne samo da menja telo i način života, već i ponašanje kod mnogih vrsta: ženke koje imaju potomstvo o kom se brine često pokazuju instinkt za građenje gnezda i menjaju rutinu hranjenja ili pokazuju povećanu budnost, pa čak i agresivnost kako bi zaštitile svoje mlade.
Ali kako tačno hormoni tokom trudnoće utiču na majčin mozak?
Trenutna studija istraživača sa Instituta Francis Krik u Londonu, koja je objavljena u časopisu Science, bavi se ovim pitanjima. Da bi saznali nešto više na ovu temu, tim naučnika je detaljno analizirao mozak miševa tokom i nakon trudnoće.
Majka se postaje pre porođaja
Ispostavilo se da je mali deo mozga gravidnih životinja pod uticajem određenih hormona trudnoće na takav način da se zahvaćeni neuroni trajno "ožiče". Mera konverzije ne samo da priprema miševe, već najverovatnije i ljudske majke, za buduće zadatke.
"Znamo da se žensko telo menja tokom trudnoće da bi se pripremilo za podizanje potomstva", kaže Džoni Кol, biohemičar sa Instituta Frensis Кrik. "Jedan primer je proizvodnja mleka, koja počinje mnogo pre rođenja."
Studija sada pokazuje da se pripreme za majčinstvo događaju i u mozgu.
Prema studiji, hormoni estrogen i progesteron su najodgovorniji za promenu ponašanja. Tokom trudnoće, oni utiču na malu grupu nervnih ćelija u mozgu: takozvanu medijalnu preoptičku oblast - skraćeno MPOA - u hipotalamusu.
"Decenijama je poznato da je MPOA ključna za roditeljstvo," kaže Кol. Prethodne studije su pokazale da direktna hormonska stimulacija ovog područja izaziva ponašanje roditelja kod životinja koje nemaju potomstvo. Zauzvrat, oštećenje područja sprečava specifično ponašanje.
Estrogen utiče na ovaj deo mozga budućih majki na dva različita načina: prvo, inhibira aktivnost neurona i drugo, čineći ih osetljivijim. Progesteron izaziva povećano angažovanje ulaza u sinapsama, stvarajući više tačaka kroz koje neuroni mogu da komuniciraju jedni sa drugima. Ovo dovodi do ponovnog povezivanja područja, što rezultira time da majke reaguju snažnije i selektivnije na stimuluse koje emituje njihovo potomstvo.
Da bi potvrdili ove nalaze, istraživači su genetski modifikovali MPOA neurone miševa tako da su postali neosetljivi na hormone. Ove životinje nisu pokazivale "majčinsko ponašanje" tokom trudnoće ili nakon rođenja.
Autori studije pretpostavljaju da postoji kritična faza, posebno tokom kasne trudnoće, u kojoj dotični hormoni izazivaju promenu ponašanja. Кod miševa, koji su trudni u proseku 19 do 20 dana, proces dostiže maksimum 18. dana.
Prema studiji, promene u mozgu variraju u dužini trajanja. Dok neki efekti traju najmanje mesec dana nakon rođenja, drugi izgleda da su trajni. To se nakon rođenja ogleda u aktivnosti neurona, ali i u tome kako majka komunicira sa svojim potomstvom - majke miševa češće i brže nose svoje mlade u gnezdo, grade bolja gnezda i tamo provode više vremena.
Istraživači pretpostavljaju da se nalazi iz studije mogu preneti na ljudske majke. Njihovi mozgovi se verovatno pripremaju na sličan način tokom trudnoće. Pored toga, prema Кolu, prirodna neosetljivost MPOA neurona na progesteron i estrogen mogla bi da objasni zašto je nekim majkama teže da se prilagode svojoj novoj ulozi od drugih. Međutim, potrebna su dalja istraživanja da bi se potvrdila ova teza.
Коментари
Постави коментар