Ognjen Radonjić, Ivan Ostojić: U razvalinama srpskog obrazovanja
Nije moguć visok kvalitet obrazovanja ukoliko je korupcija dozvoljena praksa. Kada je varanje dozvoljeno, kažnjavaju se oni koji su poštovali pravila.
Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa.
Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima.
Pacijenti umiru u rukama doktora koji su položili ispite varajući.
Zgrade se urušavaju u rukama inženjera koji su položili ispite varajući.
Nestaje novac u rukama ekonomista i računovođa koji su položili ispite varajući.
Ljudskost umire u rukama teologa koji su položili ispite varajući.
Pravda nestaje u rukama sudija koji su položili ispite varajući.
Neznanje studenata kojima predaju nastavnici koji su položili ispite varajući je ogromno.
Kolaps obrazovanja je kolaps nacije.
– Natpis na ulazu Univerziteta Južna Afrika
T
Sa druge strane, veštine koje će u narednih desetak godina biti najviše na ceni jesu kognitivne veštine analitičkog mišljenja i kreativnog razmišljanja. Važne su i veštine kojima je determinisana produktivnost rada poput izdržljivosti, fleksibilnosti, agilnosti, radoznalosti i želje za celoživotnim učenjem i usavršavanjem. Takođe, na ceni je tehnološka pismenost ali i sposobnost rada u zajednici koja zahteva empatiju, kapacitet da se saslušaju drugi, liderstvo i društveni uticaj. Prema podacima Svetske banke, od 2001. se udeo zaposlenih čiji poslovi zahtevaju posedovanje nerutinskih kognitivnih i sociobihevioralnih veština povećao sa 19% na 23% u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom i sa 33% na 41% u razvijenim privredama. Danas se čak 10-30% razlika u BDP-u po glavi stanovnika među zemljama može objasniti razlikama u akumuliranom ljudskom kapitalu.
Ove veštine se, naravno, prisvajaju kroz proces obrazovanja. Štaviše, pravovremenim usvajanjem ovih veština značajno se u budućnosti snižavaju troškovi obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije. Time, kao što je naglašeno u tekstu Istina o srpskom BDP-u (link), obrazovanje, pored razvoja nauke i ulaganja u istraživanje i razvoj, postaje ključni faktor koji omogućava tehnološki napredak i produktivnu upotrebu novih tehnologija sa svim svojim pozitivnim efektima na individualno i društveno blagostanje.
Dobar pokazatelj odnosa države prema obrazovanju jesu njena ulaganja. U Grafikonu 1 su dati poslednje raspoloživi agregatni podaci za 2019. o državnim ulaganjima u obrazovanje u odnosu na BDP za uporedive bivše tranzicione zemlje koje su članice EU. Prema ovom pokazatelju, od izabranih zemalja najviše investira Estonija (5,3% BDP-a), dok Srbija deli začelje sa Rumunijom (3,6% BDP-a).
Izvor: UNESCO Institute for Statistics.
Naravno, ova ulaganja je moguće izraziti u apsolutnom iznosu (Grafikon 2). Tako je Srbija sa ulaganjima od 1,9 mlrd. USD bolje plasirana od Estonije (1,6) i Letonije (1,5), dok čelnu poziciju zauzima Poljska sa ulaganjima od 28 mlrd. USD.
Izvor: UNESCO Institute for Statistics.
Međutim, da bi podaci bili u potpunosti uporedivi, potrebno je da se u obzir uzme i veličina zemlje kroz broj stanovnika, odnosno da se državna ulaganja u obrazovanje izraze po glavi stanovnika (per capita – p.c.). Nažalost, prema ovom pokazatelju koji je ujedno i najmerodavniji, Srbija je na ubedljivo poslednjem mestu sa ulaganjem od 268 USD p.c. u 2019. godini (Grafikon 3). Na ovoj listi ubedljivo vode Slovenija sa ulaganjem od 1.274 USD p.c., Estonija 1.240 i Češka 1.075. Tako, srpska ulaganja u obrazovanje p.c. predstavljaju samo 21% ulaganja Slovenije koja je na prvom mestu i 64,7% ulaganja Bugarske koja je na pretposlednjem mestu na listi.
Izvori: UNESCO Institute for Statistics; World Development Indicators; proračun autora.
U prilog prethodno rečenom, govore poslednje dostupni podaci o prosečnim neto zaradama po sektorima i nivoima kvalifikacije iz septembra 2022. Tako, u poređenju sa drugim sektorima, obrazovanje ima najniže prosečne neto zarade po svim nivoima kvalifikacije. Štaviše, dok je prosečna neto zarada u Srbiji od 75 hilj. dinara pokrivala 83,4% prosečne potrošačke korpe (koja je koštala 89,9 hilj. dinara), prosečna zarada u sektoru obrazovanja od 68,5 hilj. dinara pokrivala je tek 76,2% (Grafikon 4). Posebno je žalosno što su zaposleni u sektoru obrazovanja sa visokim obrazovanjem (nivoi 7 i 8 stručne spreme), to jest mahom vaspitači i nastavno osoblje u školama i na fakultetima, imali prosečnu neto zaradu (78,2 hilj. din) nešto veću od proseka za Srbiju koja je ujedno pokrivala svega 87% prosečne potrošačke korpe.
Indikativno je, takođe, da je prema podacima iz maja 2023, prosečna neto zarada u sektoru obrazovanja (77,4 hilj. din) u poređenju sa ostalim sektorima i dalje bila najniža, bila je ispod proseka za Srbiju (86,2 hilj. dinara) i, u odnosu na isti mesec prethodne godine, porasla je nominalno za 12,3% dok je, u istom periodu, inflacija iznosila 14,8%. Drugim rečima, sa protokom vremena, već ispodprosečna neto zarada u obrazovanju dodatno gubi kupovnu moć.
Izvori: Republički zavod za statistiku Srbije; proračun autora.
Nadalje, potrebno je ulaganja u obrazovanje p.c. dovesti u vezu sa performansama konkretne ekonomije izražene kroz BDP p.c. Naravno, osim ulaganja u obrazovanje, značajna varijabla kojom je moguće objasniti razlike u privrednim performansama jeste i kvalitet obrazovanja. Standardna mera za kvalitet srednjoškolskog obrazovanja je PISA test (Programme for International Student Assessment). PISA testira performanse petnaestogodišnjaka na polju nauke, matematike i čitanja. Fokus nije na moći memorisanja već na znanju i veštinama đaka na polju rešavanja problemskih zadataka. Zemlje sa rezultatom iznad 500 na PISA testu se kotiraju kao iznadprosečne, 450-500 prosečne i ispod 450 kao ispodprosečne. U periodu 2006–2012. rezultati srpskih đaka su se popravljali. U 2006. rezultat je iznosio 435, 2009. 442 i 2012. 449 da bi 2018. pao na 442.
U Tabeli 1 dati su podaci i u svakoj koloni je sa desne strane dato mesto na rang-listi među izabranim zemljama. Na primer, Slovenija zauzima 1. mesto po vrednosti BDP p.c. i ulaganjima u obrazovanje p.c. i 3. mesto po rezultatu na PISA testu. Ono što možemo uočiti jesu upadljive pravilnosti kod tri prvoplasirane i tri poslednjeplasirane ekonomije. Slovenija, Češka i Estonija imaju najveći BDP p.c., najviše ulažu u obrazovanje p.c. i ulaze u prve četiri ekonomije sa najboljim rezultatima na PISA testu. Sa druge strane, Srbija, Bugarska i Rumunija imaju najniži BDP p.c., najmanje ulažu u obrazovanje p.c. i imaju najlošije rezultate na PISA testovima. Takođe, na osnovu ovih pokazatelja izvesne pravilnosti su uočljive kod Hrvatske, Mađarske i Letonije što nam omogućava da okvirno zaključimo da što jedna ekonomija više ulaže u obrazovanje, to ima bolje privredne performanse i bolji kvalitet obrazovanja.
Među posmatranim zemljama, upadljivo odstupa jedino Poljska koja, uz prosečna ulaganja u obrazovanje, pokazuje zavidan nivo kvaliteta školskog obrazovanja što ukazuje na uspeh niza reformi koje su preduzete 1999, 2007. i 2014. Posledično se, od prosečnih rezultata na PISA testovima, Poljska pomerila ka evropskom vrhu u poslednje dve decenije.
Tabela 1. Nominalni BDP p.c. (2019), državno ulaganje u obrazovanje p.c. (2019) i rezultat na PISA testu (2018)
Izvori: UNESCO Institute for Statistics; World Development Indicators; OECD – PISA 2018 Results; proračun autora.
Opet, iako je u odnosu na izabrane zemlje zastupljenost visokoobrazovane populacije u Srbiji na samom dnu (25% u populaciji od 25 do 64 godine), sva je prilika da smo do ovog, inače niskog učešća, došli kroz fokus na kvantitet umesto na kvalitet. Rečju, hiperinflacija studenata na svim nivoima studija (osnovne, master i doktorske) neminovno vodi snižavanju kvaliteta visokog obrazovanja, i povratno, snižavanje nivoa kvaliteta visokog obrazovanja vodi hiperinflaciji studenata.
Tako, iako je broj stanovnika Srbije u periodu 2007–2021. pao za 8,1% (sa 7,4 na 6,8 miliona), broj diplomiranih studenata na svim nivoima studija je porastao sa 24,5 hiljada 2007. na 32 hiljade 2021. što je porast od 31%. Takođe, broj diplomiranih studenata na svim nivoima studija na državnim fakultetima je porastao sa 18,4 hiljade 2007. na 24,8 hiljada 2021, odnosno za 35% i na privatnim sa 4,9 hiljada 2007. na 7,2 hiljade 2021, odnosno za 47% (Grafikon 5). Posebna zanimljivost je da je 2007. godine 330 studenata odbranilo doktorsku disertaciju, dok je 2021. to učinilo 726 studenata što je porast od 120%.
Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije.
Očekivano, ova hiperinflacija visokog obrazovanja praćena je hiperprodukcijom plagijata, kupovinom diploma i retroaktivnim ozakonjenjem nezakonitih doktorata i diploma sa osnovnih akademskih studija.
Tako je skupštinska većina septembra 2018. donela odluku koja je definisana članom 149, stavom 3 Zakona o visokom obrazovanju: „Visokoškolske ustanove koje su … izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, a koje u vreme odbrane doktorske disertacije i izdavanja diplome … nisu imale saglasnost na nastavni plan magistarskih studija prema propisima koji su važili do stupanja na snagu tog zakona, smatra se da su izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka u skladu sa zakonom.“
Konkretnije, nezakonite doktorske diplome koje su izdavali fakulteti koji nisu imali licencirane magistarske studije, što je preduslov za izdavanje doktorskih diploma, retroaktivno su ozakonjene. Privatni univerziteti koji su u periodu od 2003. do 2018. neovlašćeno izdavali doktorske diplome su: Evropski univerzitet Beograd, Megatrend, Univerzitet Alfa Braća Karić, Univerzitet Edukons Novi Sad, Privredna akademija Novi Sad, Singidunum, Union, Union Nikola Tesla i Univerzitet u Novom Pazaru.
Pošto nesreća nikada ne dolazi sama, sredinom aprila ove godine je na javnu raspravu dat Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim je predviđeno da se članu 149 Zakona o visokom obrazovanju doda stav 4 koji glasi: „Visokoškolske ustanove koje su nakon stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine upisivale studente na osnovne studije po planovima i programima kojima nisu predviđeni ESPB, a koje … nisu imale akreditaciju ustanove, odnosno studijskog programa, smatra se da su izdavale diplome o stečenim akademskim nazivima u skladu sa Zakonom.“ Ovaj predlog retroaktivnog ozakonjenja nezakonitih diploma osnovnih akademskih studija usvojen je na sednici parlamenta početkom septembra ove godine.
Korupcija ima izrazito negativan uticaj na obrazovanje. Prema jednom istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda iz 2019, među niskorazvijenim zemljama udeo budžeta namenjen obrazovanju i zdravlju je u proseku za trećinu manji u korumpiranijim zemljama u odnosu na manje korumpirane zemlje. Dodatno, u korumpiranijim zemljama đaci, u proseku, postižu slabije rezultate na uporedivim testovima. Đaci u niskokorumpiranim zemljama u proseku imaju za 15% bolje rezultate na uporedivim testovima od svetskog proseka, dok su srednje korumpirane zemlje za 5% i više korumpirane zemlje za 10% ispod svetskog proseka.
Nažalost, prema poslednjoj globalnoj listi Indeksa percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index) Transparency International-a iz 2022, Srbija spada među najkorumpiranije zemlje na svetu – od 180 rangiranih zemalja, Srbija se nalazi na 101. mestu sa vrednošću indeksa 36 (prva je Danska sa vrednošću indeksa 90). Daleko ispred nje su sve posmatrane zemlje – Mađarska (77. mesto), Bugarska (72), Rumunija (63), Hrvatska (57), Slovačka (49), Poljska (45), Češka i Slovenija (41), Letonija (39), Litvanija (33) i Estonija (14).
Nemoguće je imati kvalitetan proizvod ukoliko se u taj proizvod ne ulaže. Nije moguće imati vaspitače, učitelje, nastavnike i profesore koji se bore za egzistenciju i visok kvalitet obrazovanja. Nije moguć visok kvalitet obrazovanja ukoliko je korupcija dozvoljena praksa. Kada je varanje dozvoljeno, kažnjavaju se oni koji su poštovali pravila. Posledično se u pogon pušta štetna selekcija, koja funkcioniše po principu Grešamovog zakona o novcu – loš, odnosno manje vredan novac, iz prometa istiskuje dobar, odnosno vredan novac.
Nažalost, jedna od posledica ove štetne selekcije je da naši kadrovi visokog kvaliteta u velikom broju svoju budućnost traže u inostranstvu, što je, dugoročno gledano, nenadoknadiv gubitak. Porazno je istraživanje Ministarstva prosvete i Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. na uzorku od 11.013 srpskih akademaca kojim je utvrđeno da njih trećina želi da napusti zemlju zbog nemogućnosti nalaženja posla u struci, slabo plaćenog posla i niskog životnog standarda. Pri tome, njih 70% očekuje pomoć rodbine i prijatelja koji već žive u inostranstvu.
Takođe, prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije sprovedenom u periodu april–jul 2023, čak 49,2% mladih planira da se odseli iz Srbije. Njih 32,2% želi da se odseli zbog lošeg životnog standarda i 27,7% jer želi dostojanstveniji život, pri čemu je primetan rast u isticanju važnosti boljih javnih usluga.
Izvor: https://velikeprice.com/drustvo/u-razvalinama-srpskog-obrazovanja/
Коментари
Постави коментар