Interaktivni Orbis pictus



 

 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

То­ми­слав Су­хец­ки: Вратимо уметност у васпитање и образовање

Слика
  Обра­зо­ва­ње све не­у­спе­шни­је па­ри­ра све бр­жим про­ме­на­ма све­та око нас. Чи­ни се да је чо­век већ при­стао на по­раз у од­но­су на ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, ко­ја се раз­ви­ја ге­о­ме­триј­ском про­гре­си­јом, ду­пли­ра сва­ких не­ко­ли­ко го­ди­на, а људ­ска ин­те­ли­ген­ци­ја опа­ла је за пет про­це­на­та у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Бит­ка с бу­дућ­но­шћу као да је уна­пред из­гу­бље­на, а гу­би­мо из ви­да сво­ју нај­ве­ћу ин­те­лек­ту­ал­ну шан­су, умет­нич­ко ин­ту­и­тив­но ис­ку­ство ко­је је у осно­ви и до­ве­ло до про­гре­са чо­ве­ка. По­ја­ва да­ро­ви­то­сти је ми­сте­ри­о­зна, али пло­до­ви умет­нич­ке да­ро­ви­то­сти та­ко­ђе де­лу­ју ми­сте­ри­о­зно. Не­кад су умет­ност на­зи­ва­ли кул­тур­ном над­град­њом или ква­ли­фи­ка­ци­јом аро­гант­не су­је­те, да би ње­на функ­ци­ја уна­пре­ђи­ва­ња и по­пра­вља­ња људ­ског ума би­ла пре­ва­зи­ђе­на. Ево­лу­ци­ја су­ви­ше ду­го тра­је и не­пред­ви­дљи­ва је, па је не­ко чу­до на­шло на­чин да у ге­не...
Прикажи све

Dejan Ilić: Samo nam je ljubav potrebna (filmovi o školi)

Слика
  Prikaz filma „Steve“ (Netflix, 2025) Jeste, mogao bi se naslov odnositi i na Srbiju, ljubavlju protiv režimskog sejanja mržnje, recimo, ali, ovde nije reč o Srbiji. Kad smo već kod zemalja, govorićemo o Britaniji. Samo što to ni izbliza nije tako važno. Ili jeste, kada se pobroje druge, važnije stvari, a sve u vezi s novim Netflixovim filmom „Steve“. Recimo odmah: film je izvanredan, u zanatskom smislu – vrhunska gluma i režija. I priča se drži, jednom kad konačno dobijemo ključ od autora kako da je razumemo. A do tad, čitaćemo je kao priču o školi, i pogrešićemo. Međutim, s obzirom na to da ćemo shvatiti da su u središtu priče u stvari mentalne bolesti – za šta ćemo eksplicitnu potvrdu dobiti u poruci na samom njegovom kraju – tek u trećoj četvrtini filma, ništa nas ne sprečava da o njemu nešto kažemo i kao da je o školi. Tim pre, što se radnja filma odvija u Britaniji devedesetih godina 20. veka, kada konačno svima postaje očigledno kakve će biti posledice neoliberalnih reformi...
Прикажи све

Лоренс де Кок: Kритичка педагогија у учењу француске историје?

Слика
Тема овогодишњег Састанка са историјом била је „Француска?“. Бројни округли столови и конференције позивали су на размишљање о овој речи праћеној знаком питања. Многи професори историчари  били су на овом догађају.  За Лоренс де Кок, „школе немају ватрену моћ Бјен ди Фуа. Национални наратив је толико доминантан у популарној култури да је његова академска дисквалификација готово постала мамац. Стога је можда релевантније не држати се тема које треба предавати, већ поставити питање из угла педагогије.“ Како је „школски наратив историје један од преносних каишева, али се налази у конкуренцији са другим векторима историјског знања: медијима, музејима, забавним парковима, филмовима и цртаним филмовима, стриповима, породичним причама, па чак и видео-играма“, каква је потребна критичка педагогија за историју Француске?, пита Лоренс де Кок у овој колумни.   Када се бавимо критиком курикулума, увек је примамљиво спровести инвентуре. Инвентуру недостатака, инвентуру грешака и инвен...
Прикажи све