Педагошки Забавник

Поводом обележавања четвртог Међународног дана борбе против насиља и малтретирања у школама, укључујући и малтретирање путем интернета, 2. новембра, UNESCO истиче снажне везе између насиља у школи, менталног здравља и исхода учења. Под темом Нема места за страх: Престанак школског насиља за боље ментално здравље и учење, УНЕСЦО позива на снажнији одговор на окончање насиља у образовању и кроз њега. Какав је контекст насиља у школи? Насиље у школи је широко распрострањено. Може бити физичко, психичко или сексуално и укључује родно засновано насиље, малтретирање и малтретирање путем интернета. Иако школе треба да буду безбедна и подржавајућа средина за ученике и наставнике, докази показују да то није увек случај: сваке године, широм света, милијарда деце се суочи са насиљем, укључујући у школама и око њих. Сваки трећи ученик старости од 11 до 15 година је малтретиран најмање једном месечно. Преко 36% ученика доживљава физичку борбу са својим вршњацима, а скоро сваки трећи је физички напа

Социјалне и емоционалне вештине су у основи свега што радимо  Сваког радног дана ујутру у Токију, деца од шест година сама иду до школе. По доласку се клањају, изују уличне ципеле и пресвлаче се за учионицу. Касније током дана чистиће школу – учионице, ходнике, тоалете – у склопу напора да науче ученике да преузму одговорност за заједничке просторе и помогну у стварању одговорних грађана. Овај део јапанског образовног система је један од разлога зашто су тамошњи јавни простори тако чисти. Горњи пример је живописан портрет друштвених и емоционалних вештина у акцији. Основне вештине које су од виталног значаја за академски учинак, запошљивост и успешна друштва. У јапанским школама, деца морају бити тачна и поуздана, рутински поштовати обавезе и живети у хармонији са другима; они такође морају бити у стању да приђу другима, иницирају и одржавају друштвене везе и преузму свакодневни живот са енергијом и емпатијом. Како се ово подудара са академским успехом? Не можемо са сигурношћу рећи, ал

Координациони савет Руске академије наука и Руске академије образовања „Здравље и образовање деце, адолесцената и омладине”, након састанка 31. октобра 2023. године, утврдио је приоритетне области свог рада у области заштите и унапређења здравља ученика за 2023/2024. „Нажалост, данас видимо да, упркос несебичном раду наших колега, немамо довољно научних школа и истраживача који би у потпуности покрили савремене проблеме заштите здравља деце и адолесцената у образовном процесу.  Ово је велика проблематична област и Руска академија образовања је захвална Руској академији наука на њеном учешћу у заједничком раду у овој области.  Колеге, само заједно можемо да покријемо широк спектар питања и одговоримо на изазове који се данас јављају у области здравља деце“, рекла је председница Руске академије образовања, академик Руске академије образовања Олга Јурјевна  Васиљева. Следеће области деловања Координационог савета Руске академије наука и Руске академије образовања у 2023/2024. су препознат

Остао је упамћен као свестрана личност – сликар и књижевник, историчар уметности, новинар и публицист, али и по песмама које му је посветио брат Арсен. У сусрет изложби Милутина Дедића у Галерији РТС детаље из одрастања у уметничкој породици поделили су његови синови Филип и Лука Дедић. Како наглашава Филип, син  Милутина Дедића , њихова породица је била уобичајена породица средње класе тог времена. „То је значило да није негован култ новца, материјалног успеха, или било какве друге друштвене посебности. Зграда у којој смо живели имала је 60 станова и ту су живеле породице најразличитијих социјалних профила - доктора, водоинсталатера, професора итд. Некако смо сви на добар начин били повезани, тако да је у суштини и наш одгој био у складу са тим окружењем. Правила понашања су била иста за све“, објашњава Филип. Живот на Новом Београду пружао је могућност за дугачке шетње са оцем и одласке на Галовицу. „Тамо смо одлазили. Он је тамо цртао, а ја бих седео поред њега, гледао шта ради, а п

  Дуги низ година истраживачи Одељења за украјински језик и књижевност Педагошког института Националне академије наука Украјине раде на изради нових уџбеника. За НУШ ("Нову украјинску школу") су припремљени и уџбеници украјинског језика, усмерени на реализацију нових образовних циљева и задатака, према којима језик треба изучавати што ближе животу, а не урањати у дубине и сложеност лингвистичке теорије. У процесу израде уџбеника, ауторке (Нина Голуб, Олена Хоросхкина) су се фокусирале на следеће знаке времена: 1. 21. век диктира захтеве за новим резултатима, новим вештинама и способностима. 2. Сваких 20 година долази до смене генерација.  Тако је нова генерација деце дошла у нову украјинску школу.  Називају их и „генерација са више задатака“.   3. Одобравање компетенцијског приступа од стране лидера значи преоријентацију образовно-васпитног процеса са гомилања знања на развој детета путем знања. У овом контексту, уџбеник украјинског језика је носилац позитивних промена у савр

Da li se tako kali čelik? Na šta prvo pomislimo kada neko kaže Arnold Švarceneger? Naravno, na Terminatora, glumca koji je bravurozno odigrao ovu ulogu, ako neko voli ovakve filmove. Tu su i uloge u drugim filmovima koje će neki svakako pamtiti. Prebrojala sam više od 30 njegovih filmova. Nisu baš remek-dela svetske kinematografije, ali imaju onaj neki šmek da se u bioskopu provedemo “za sve pare”, ne računajući kokice. Rođen kao Austrijanac u blizini Graca, u prvoj polovini prošlog veka (uh, zvuči malo zastrašujuće, zar ne?), emigrira u Sjedinjene Američke Države 1968. Tada nije znao engleski, a i njegov engleski kasnije je uvek imao onaj tvrdi nemački izgovor. Završava Univerzitet u Viskonsinu i postaje američki državljanin 1983. Okrenut telesnom izgledu, znatno je investirao u svoj izgled baveći se bodibildingom. Tako osvaja pet medalja Mister Univerzuma i sedam medalja Mister Olimpija. Osvaja i nekoliko Zlatnih malina koje se svake godine dodeljuju najgorem glumcu. Poznati glumac i

   

Zbornik "Lica i naličja obrazovanja" postavlja nove standarde u razgovorima o manjinskom obrazovanju jer istovremeno nudi nekoliko problemskih razina, pri čemu ne ispušta onu ključnu, na kojoj se na različite načine tumači razlika između multikulturalizma i interkulturalizma. Znanstveno-stručni zbornik "Lica i naličja obrazovanja. Interkulturalnost i obrazovanje na manjinskim jezicima i pismima" što je upravo objavljen u izdanju Srpskog narodnog vijeća, urednice  Nina Čolović  i  Antonija Petričušić  oblikovale su nakon istoimene međunarodne konferencije koja je održana u Zagrebu prošle godine, u organizaciji Odjela za obrazovanje SNV-a. Kažemo "oblikovale" jer lingvistkinja Čolović i sociologinja Petričušić u uvodu zbornika naglašavaju specifično neklasičan karakter konferencije koja je obuhvatila širi, ali probrani krug profesionalca u polju obrazovnih politika i obrazovanja u manjinskom kontekstu, zbog čega su i zbornik konceptualno pomaknuli iz uvrijež

Nije moguć visok kvalitet obrazovanja ukoliko je korupcija dozvoljena praksa. Kada je varanje dozvoljeno, kažnjavaju se oni koji su poštovali pravila. Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa. Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima. Pacijenti umiru u rukama doktora koji su položili ispite varajući. Zgrade se urušavaju u rukama inženjera koji su položili ispite varajući. Nestaje novac u rukama ekonomista i računovođa koji su položili ispite varajući. Ljudskost umire u rukama teologa koji su položili ispite varajući. Pravda nestaje u rukama sudija koji su položili ispite varajući. Neznanje studenata kojima predaju nastavnici koji su položili ispite varajući je ogromno. Kolaps obrazovanja je kolaps nacije. – Natpis na ulazu Univerziteta Južna Afrika T ehnološki progres je u poslednjih dvadesetak godina značajno dobio na ubrzanju i nepredvidivosti. Strategija sticanja konkurentne pozicije na međunarodnom tržiš