Džamonja: Đukić Dejanović dobar izbor, „nama treba malo terapije u prosveti"
Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu i članica Radne grupe za mentalno zdravlje mladih Tamara Džamonja kaže da se, kada se radi o pripremama za novu školsku godinu posle masakra početkom maja u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, sa mnogim stvarima kasnilo, ali da je dosta toga urađeno.
„Možda bi bilo bolje da je imalo više vremena, da se ranije počelo. Sigurno je bilo i lutanja i grešaka, ali i puno iskrenih nastojanja onih koji su učestvovali da urade najbolje što mogu“, ocenila je Džamonja.
Podseća i da je nova ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović nedavno imenovana, te je i to uticalo na kašnjenje, ali smatra da je njen izbor dobar, jer je ona profesor psihijatrije, „a nama treba malo terapije u prosveti“.
Kada se o smernicama Ministarstva prosvete radi, ističe da se sa njima ne samo zakasnilo, nego su one i opšte.
„Proces donošenja smernica bio je jednosmeran, bilo bi bolje da su u njima participirali sami nastavnici, a ne da im se nameće još jedna obaveza, a oni prepoznaju da su mnogo toga već radili, da to nije nešto suštinski novo“, navodi Džamonja.
Što se tiče radne grupe koja treba da reguliše mere za prevazilaženje posledica masakra u Ribnikaru i kod Mladenovca, ona kaže da postoji jasan plan, ali da je problem komunikacija.
„Kad ste u radnoj grupi imate vrlo jasan utisak šta će se raditi, kako će se to preneti školama, ali dok to dođe do nastavnika, to se izgubi i to stvara nerazumevanje. Mislim da je jako dobro da sva obaveštenja idu direktno u javnost i da budu napisana“, navodi.
Što se tiče plana za Ribnikar, ona kaže da je jedan njegov deo zaštita mentalnog zdravlja, i da u okviru njega ima mnogo koraka koji su detaljno isplanirani, a drugi deo plana je obrazovna podrška.
Kada se radi o prvom delu plana, svim đacima kojima je to potrebno, bez obzira da li su iz Ribnikara ili ne, ostaje na raspolaganju prostor u Dečjem kulturnom centru za psihosocijalnu podršku, svaki dan od 10 do 18 časova.
Takođe, dodaje Džamonja, planira se i tribina, takođe u Dečjem kulturnom centru, namenjena roditeljima, koju će držati dve psihološkinje i razgovarati sa roditeljima o njihovim zebnjama i problemima.
Ističe da je jako važan direktan razgovor, što su im savetovali Norvežani koji pomažu u definisanju mera. Oni su ponudili i intervju na osnovu kojeg može da se proceni u kakvom je neko stanju i da li mu je potrebna pomoć.
Na pitanje kako tumači neslaganja oko toga kako treba da izgleda planirani memorijal u Ribnikaru za žrtve masakra, ona kaže da je ključno saslušati sve različite strane, kao i da rešenje ne može da bude jednostrano.
Dodaje da je veliki deo dece spreman da nastavi da se školuje u drugom delu zgrade, dok deci koja imaju teškoće da se vrate, apsolutno treba omogućiti da promene školu.
„Ne treba da postoji jedinstveno rešenje, jer nisu jedinstvena ni osećanja ni jedinstven stepen traumatizacije dece i roditelja“, ističe i dodaje da je veoma važno da roditelji učestvuju u kreiranju izgleda memorijala.
Smatra da tu „nema rešenja koje treba nametnuti sa strane, to je proces, kada se malo emocije smire“.
„Morvežani su upravo to savetovali, da ne žurimo sa rešenjima koja nisu hitna, da se otvori dijalog i da budu uključeni i oni kojih se to tiče“, navodi.
A na to kako tumači izjave iz vrha vlasti da sistem nije zakazao, Džamonja kaže da je „sistem zakazao mnogo pre ovog događaja, oko samog događaja jako je teško reći šta je tu tačno trebalo uraditi, jer je to bio potpuni šok“.
„Svu našu stručnost treba da usmerimo na prevenciju da se Ribnikar ne ponovi“, ukazuje.
Ističe da svako mora da krene od sebe i sopstvene odgovornosti, a ne da prebacuje loptu na tuđi teren.
Na pitanje da li se smanjio nivo nasilja u društvu, ona kaže da nije.
„Nema dana da kada otvorite medije, među prvim vestima ne izađu vesti o porodičnom nasilju, nasilju na ulici, organizovanom nasilju. To je ono gde nastavnici osećaju pritisak – od njih se očekuje da promovišu toleranciju, saosećanje, a svuda okolo je nasilje, nasilje se promoviše na svakom koraku“, ocenjuje.
Na pitanje zašto je smenjena s mesta koordinatorke tima Društva psihologa Srbije, angažovanog na pružanju psihosocijalne pomoći posle masakra u Ribnikaru i kod Mladenovca, ona kaže da to pitanje treba postaviti onima koji su je smenili, „nisam razumela razloge moje smene“.
Коментари
Постави коментар