Урош Петровић: Може се одрасти и без читања бајки али нисам сигуран у шта...
Кроз ликове у бајкама деца могу пронаћи моделе са којима се поистовећују и из којих уче важне животне лекције
После „Бајки првих седам” стигле су и „Бајке других седам”, седам је магични број и фантастичних прича Уроша Петровића, уз илустрације Александра Золотића (издање „Лагуне”). То су топле, мудре, безвремене приповести, које дају примере солидарности, доброте и домишљатости. Урош Петровић је недавно, у оквиру 29. Рашких духовних свечаности организовао своју познату интерактивну игру „Загонетна потрага”, што је иначе и назив једног од његових романа.
Урош Петровић је књижевник чија дела померају границе у савременој литератури за децу и младе. Аутор је више од двадесет књига и добитник већег броја најпрестижнијих награда за књижевност за младе. Књиге су му до сада објављене и у Италији, Мађарској, Грчкој, Словенији, Румунији, Северној Македонији и Чешкој, као и на енглеском језику. По његовом награђеном роману „Пети лептир” снимљен је први (и једини) дугометражни 3Д филм у историји српске кинематографије. Аутор је и више оригиналних стоних друштвених игара, од којих су три награђене признањем „Добра играчка” Пријатеља деце Србије и две наградом „Гран при за играчке са сврхом”. Добитник је и већег броја награда за фотографију (National Geographic, Microsoft, Wikipedia), које објављује широм планете. Коаутор је НТЦ система учења, и аутор концепта „Загонетна питања”, као и различитих програма за усавршавање. Гостује као предавач на факултетима, у школама и другим образовним установама у земљи и иностранству. Један је од првих званичних креативних амбасадора Србије у оквиру националног пројекта „Србија ствара”. Био је председник Менсе Србије и један од најуспешнијих решавача IQ X теста на свету.
Због чега је важно да деца одрастају уз бајке?
На корици књиге сам написао: „Може се одрасти и без читања бајки али нисам сигуран у шта...”. То заиста и мислим. На крају, могу из прве да набројим више од тридесетак користи којих читање бајки доноси малишанима. Развијање навика читања бајки код деце има низ позитивних утицаја на њихов когнитивни, емоционални и социјални развој, на пример. Читање бајки помаже деци да прошире свој речник, оне подстичу дечју машту и креативност, помажући им да визуализују свет изван реалности. Многе од њих садрже елементе загонетки и логичких изазова који подстичу развој дечје логике. Бајке често обрађују апстрактне концепте попут добра и зла, храбрости и страха, помажући деци да развију дубље разумевање ових појмова. Кроз ликове и њихове доживљаје, деца се уче емпатији и разумевању туђих осећања. Упознавање са емоционалним стањима ликова помаже деци да развијају своју емоционалну интелигенцију. Бајке често обрађују страшне или изазовне ситуације, што помаже деци да се носе са својим сопственим страховима и анксиозношћу. Кроз ликове у бајкама деца могу пронаћи моделе са којима се поистовећују и из којих уче важне животне лекције. Потом, читање бајки може побољшати дечје вештине слушања и комуницирања. Бајке често преносе моралне поруке и лекције о правилима понашања, помажући деци да разумеју друштвене норме. Поменуто поистовећивање са храбрим или паметним ликовима може позитивно утицати на дечје самопоуздање. Читање бајки унапређује будуће вештине читања, што је кључно за успех у школи.
Бајке често укључују моралне дилеме и лекције које помажу деци да развијају своје моралне вредности. Кроз ликове који се суочавају са последицама својих поступака, деца уче о узроку и последицама. Разговор о поступцима ликова подстиче децу да размишљају о томе шта је исправно и погрешно. Постављањем питања о причи и њеним елементима, деца развијају вештине критичког размишљања. Разматрање како су ликови решавали проблеме у причи подстиче дечје вештине решавања проблема, а разговор о алтернативним завршецима или решењима бајки подстиче креативно размишљање.
Већ сте уигран тим са илустратором Александром Золотићем. Да ли пишући ове поучне приче мислите и у сликама?
Замишљање слика буди много више лампица у неуронској мрежи него када се барата само речима. Најбоље реченице праве слике у глави. Најбоље слике праве приче у глави. Јасно је да лавовски део заслуга за успех овог серијала носе маестралне илустрације Александра Золотића. И то признање сам ставио на корицу. Не заносим се да је успех неке књиге искључиво заслуга аутора. Једноставно, успех се не би догађао да није посвећености или макар одговорне делатности других људи, од уредника и илустратора, преко лектора и преламача, до људи запослених у магацину или књижари.
Битан мотив вашег стваралаштва јесу загонетке, мозгалице, оно што децу, па и одрасле, подстиче на размишљање. Како је прошла „Загонетна потрага” недавно у Рашки?
Не постоји бољи начин за одржавање и развој вијуга од загонетки и осталих вешто смишљених изазова за мозак. У случају загонетне потраге, уз све то се укључује се и физичка активност. Не могу да замислим ништа корисније за децу! Загонетна потрага је интерактивна игра која се догађа у различитим просторима, од природе до центара градова. Осмислио сам је тако да буде узбудљива, изазовна и непредвидива по питању победника. Правио сам је до сада у многим градовима, у Србији и ван ње.
Одмах затим кренули сте даље по Србији. Да ли се и те интерактивне радионице у природи одвијају на НТЦ камповима?
У природи, на трави, поред ватре, све се одвија сасвим другачије. Само ове године, боравио сам са децом на десетак НТЦ кампова. Решавали смо загонетне приче поред ватре, трагали за наменом загонетних предмета и одгонетали загонетна питања из свих области. Наравно, догађале су се и поменуте загонетне потраге. Сигуран сам да таква дружења трајно мењају малишане и да их никада не заборављају. Са кампова одлазе уверени да ниједан проблем није нерешив и да је размишљање корисно и занимљиво.
Како ће изгледати учење у будућности, да ли сте забринути због готових решења која нуди вештачка интелигенција?
Већ се све променило али нажалост многи за то нису ни чули. Нисам склон томе да се тек тако забринем због нечега што је неминовно и на чију појаву не могу да утичем. Вештачка интелигенција је стигла, и без обзира на то да ли је то добро или лоше, ту је. Биће свеприсутна. Хајде да видимо шта нам је чинити! Ако је невоља, хајде да покушамо да је претворимо у предност! Како да појаву тих моћних алата прилагодимо образовању, привреди и свему осталом? То је право питање.
Добитник сте и најпрестижнијих награда за фотографију. У којој мери је и ова област угрожена због вештачке интелигенције?
Угрожена је фотографија у досадашњем смислу, али и остале области (и архитектура, на пример). Подигла се лествица, моћ стварања квалитетних радова се прелила на много већи број људи. Више неће бити ни довољно оно што је до јуче било врло добро. Све се то већ догађало, само много спорије него данас. Али једна је истина остала иста: ако не напредујемо, не остајемо где смо били – идемо уназад.
Коментари
Постави коментар