Ректор Владан Ђокић: Прва тема универзитетске трибине Мислилаштво биће посвећена питањима образовања
Имамо проблем системски неуређеног финансирања високог образовања
Најстарија, најпрестижнија и највећа српска академска институција у Србији, Универзитет у Београду (УБ), прославила је 13. септембра 215. рођендан. Њени представници свечаном академијом у атријуму Ректората на београдском Студентском тргу подсетили су како је тог дана 1808. године Доситеј Обрадовић основао претечу данашњег универзитета и покренуо рад Велике школе. Шта УБ после 215 година представља и какву улогу има у српском друштву, за „Политику” говори проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду. Он наглашава да су вредности за које се Доситеј залагао – критичко мишљење, толеранција и демократизација знања и данас, након више од два века, темељи институције на чијем је челу. Чврстина ових темеља зависи, каже, од свих чланова универзитета, за које су они једнако важни колико и неговање различитих облика достигнућа посвећених учењу, науци и култури.
– Универзитети се данас у свету налазе и пред изазовима које поставља тржиште: да буду финансијски самоодрживи и тржишно вођени. Ово је посебно захтевно за универзитете које финансира јавни сектор, као што је наш, и улогу коју они имају у обезбеђивању приступа све већем броју студената. Од универзитета се очекује да преузму више нових активности, често са значајно мање ресурса. Тако промењен однос улога и ресурса за последицу може имати недореченост академске мисије и дискутабилну релевантност универзитета као највише образовне институције. Овако измењене околности подразумевају преиспитивање основних функција, улога и сврхе универзитета на чему бисмо морали нарочито пажљиво и посвећено да радимо унутар њега и заједно са осталим носиоцима образовног процеса на свим нивоима. Надам се да ће се у академском духу кроз отворене расправе вратити поверење у универзитет – наглашава ректор Ђокић.
Стали сте уз чланове Сената и подржали платформу осам декана за унапређење статуса наставничких студијских програма, али још се не виде конкретни потези државе на спровођењу предлога из ње, нити је повећано интересовање матураната за те профиле. Који су први кораци УБ у решавању овог проблема?
Неадекватан положај наставника у друштву и упитан квалитет средњошколског образовања довели су до драстичног смањења интересовања за наставничке студијске програме на факултетима. Овај проблем може да проузрокује далекосежне последице по наше друштво уколико се не сагледа шира слика и у његово решавање не укључе најпозванији стручњаци и организације које се активно баве њиме. Истичем да универзитет брине за друштво у којем је школа постала недовољно поуздан извор знања, несигуран амбијент одрастања и терен на коме се недовољно развијају толеранција и поверење према школи, док се сазнања наставника и ученика неретко узајамно не препознају као значајна. Да би овакво стање почело позитивно да се мења, потребно је да сви актери друштва дају допринос у домену у којем су за то стручни и одговорни. Са своје стране универзитет има намеру да, поред бриге за стање у науци и култури, иницира академско ангажовање својих чланова како би допринели формулисању и обезбеђењу услова за безбедно и транспарентно образовање у нашој земљи. Под окриљем УБ, биће организоване дискусије отворене за јавност, назване МИСЛИЛИШТЕ са првом темом Образовање. На њима ће се у три термина у октобру академски разговарати о шест проблемских области образовања. Позвани су да у квалификованој и одговорној расправи учествују теоретичари и практичари образованих делатности за све узрасте ученика и све нивое образовања, али и најшира заинтересована јавност. Добродошла су различита виђења садашњости и будућности образованог организовања и образовних институција, а посебно улоге универзитета у њима.
Шта сте успели да урадите у последње две године по питању реституције универзитетске имовине задужбина и фондација, да ли сте имали контакт са члановима Владе Србије и шта су вам рекли?
Универзитет у Београду је истражио начине и могућности одрживог управљања својом имовином, пре свега кроз уређење рада задужбина и фондација. Урађена је правна анализа могућности враћања непокретности са статуса коришћења у власништво. Одржан је састанак са представницима државних органа на коме је покренута прва иницијатива за то. У току је израда дигиталне геореференциране базе непокретности УБ, која ће на транспарентан и јасан начин приказати њихов начин коришћења и правни статус.
Докле се стигло у изради и када би требало да буде усвојен закон о финансирању високог образовања, који би требало да реши проблеме око различитог тумачења прописа са којима се суочавају факултети приликом посете разних инспекција, укључујући финансијску која им одређује милионске казне?
Државни универзитети у Србији се већ дуже време суочавају са проблемом системски неуређеног начина финансирања високог образовања, који се огледа у неусаглашености и противречности бројних закона и прописа који регулишу финансирање високошколских установа. Као резултат таквих околности, државни органи који контролишу финансијско пословање високошколских установа проналазе поједине неправилности у њиховом раду, а у својим извештајима изричу мере које могу имати фаталне последице по функционисање факултета. Након бројних апела које је покренуо наш универзитет, Влада Србије је донела Одлуку о образовању радне групе за израду Нацрта закона о финансирању висoког образовања, којим би се на потпун и свеобухватан начин регулисало финансирање високошколских установа у земљи. Међутим, од тренутка образовања радне групе до данас одржана је једино оснивачка седница, пре готово пола године. То само показује да државни органи немају искрену намеру да се ово питање свеобухватно уреди.
Шта се догађа са плановима за изградњу нових објеката УБ, укључујући и планиране станове за професоре и научнике?
Фондација за решавање стамбених потреба младих научних радника универзитета пословала је без успешних резултата. Замисао пројекта фондације био је да се од закупнина које настају у периоду одложеног откупа станова финансира и његов даљи развој. Нажалост, то се није десило. Важне финансијске обавезе као што је обнављање грађевинске дозволе, накнада Дирекције за грађевинско земљиште и измена и усклађивање постојећих урбанистичких пројекта, нису испуњене. То је резултирало чињеницом да је УБ на земљишту на коме је требало да се граде станови исписан као корисник, услед непривођења парцела намени. Реализација je на чекању, будући да je потребно да се врати право коришћења, и сам пројекат прилагоди новим правно-регулаторним оквирима. У току је реорганизација рада фондације са идејом да се њено пословање усагласи са светским праксама, пре свега тако што би се новоизграђени станови давали на субвенционисани закуп професорима и научницима, а део прихода делио као новчана помоћ за куповину првог стана. Разматра се и могућност да се у оквиру локације која је раније предвиђена за решавање стамбених потреба младих научника, будући да је нови план детаљне регулације вишеструко увећао дозвољени обим изградње, уврсти и градња универзитетског центра. Кроз његово подизање, а остао би у трајном власништву УБ, решили би се проблеми стамбеног фонда, али и мањка радног простора у згради Ректората на Студентском тргу, чије би просторије могле да буду искоришћене у церемонијалне и музејске сврхе универзитета, какве и приличе оваквом објекту.
Да ли сте нешто планирали да урадите за бољитак Универзитета у Београду па нисте још успели, а шта јесте и поносите се тиме ?
Афирмисане су вредности припадности универзитету. Тежило се ка успостављању равнотеже између уважавања специфичности и аутентичности сваке чланице и испољавања заједничких интереса читаве универзитетске заједнице. Пажња је фокусирана ка томе да се свака чланица осећа угодно, да су представници сваке чланице равномерно заступљени у телима и органима УБ, да им је доступна једнака медијска пажња, да се иде у сусрет њиховим тежњама и решавању њихових проблема. Усвојена је Стратегија развоја универзитета, ради обезбеђења континуираног рада на остварењу дугорочних стратешких циљева; конституисан је Одбор за заштиту животне средине УБ; у поступку је оснивање Алумни фондације УБ; ангажован је менаџер универзитета, чија је првенствена улога сагледавање начина и могућности одрживог управљања имовином УБ, пре свега кроз поврат одузете имовине, али и кроз уређења рада задужбина. Конституисан је нов сазив Студентског парламента и унапређена су многа универзитетска акта, од којих би првенствено поменуо побољшање Правилника о избору наставника, којим је тај изборни поступак учињен транспарентнијим, правичнијим и краћим. У оквиру Иницијативе европских универзитета и развоја европских интеруниверзитетских кампуса, на основу позива Европске комисије, добили смо средства за учешће у новом четворогодишњем циклусу у програму алијансе Circle U. Оно што је планирано а није урађено, односи се на неуспели покушај афирмисања и утемељења последокторских позиција на нашем универзитету, као и нерешен статус истраживача на институтима и факултетима. Верујем да ће ова питања ускоро бити дефинисана Изменама и допунама Закона о науци и истраживању, који је у припреми.
У сваком тренутку се реализује више од 90 међународних пројеката
Да ли је у току вашег двогодишњег ректорског стажа УБ успео да добије финансијску подршку из међународних пројеката, којих и колико? За чији рад се користе та средства?
Универзитет у Београду је у претходне две године добио значајна средства за реализацију великог броја међународних пројеката. Највећи део новца потиче из фондова Европске комисије, док је остатак средстава обезбеђен у оквиру сарадње са високошколским институцијама са других континената. Међународни програми, у оквиру којих су додељена средства за пројекте УБ су Еразмус плус, Хоризонт Европа, Sylff, ITO и многи други. Под окриљем универзитета се у сваком тренутку реализује више од 90 међународних пројеката из наведених програма, не рачунајући програме које поједини факултети и институти реализују у свом аранжману. Средства из пројеката се користе за мобилност и размену студената и запослених, као и за унапређење и усаглашавање правне и економске регулативе у међународним пројектима на европском нивоу, затим за креирање и модернизацију студијских програма који прате најновије светске трендове, иновирање методологије извођења наставе, унапређење наставног материјала, као и подршку научноистраживачком раду на УБ.
Коментари
Постави коментар