Педагошке скаске (2): Семинар
Био једном један добар принц који се звао Карл Фолкмар Стој (на фотографији је његов споменик у Јени). Тај принц био је изузетно храбар и упустио се у сукоб са принцем-престолонаследником аперцепције Туисконом Цилером. Обојица су били хербартовци, али је Стој као млађи принц мање озбиљно схватао научност, отезао је са својом Енциклопедијом, више му је било стало до универзитетског Семинара, у коме су се припремали будући педагози и учитељи. Када је на Универзитету у Јени добио тај Семинар, позвао је новопеченог доктора педагогије Војислава Бакића да му буде асистент. Али млађани принц Бакић већ је знао, једном му је то „пукло пред очима“, док се шетао обалом реке Некр, да је његов задатак да се посвети уздизању народне просвете у Срба, а за то му је, написаће министру просвете потребан „центрум педагошке књижевности“ (и уз њега, наравно, мислио је на Семинар).
Када се принц Бакић вратио
у своју отаџбину он се најпре запослио у Учитељској школи коју је унапредио до
неслућених висина.
Учитељска школа је премештена из Крагујевца у Београд, њено трајање продужено
са три на четири године, а касније и на пет, па ... Ђаци Учитељске школе добили
су, између осталог, виолине, јер је принц Бакић волео да свира виолину. Будући
учитељи нису додуше имали Семинар, али су имали сјајне педагоге-методичаре који
су их упућивали у школски рад у Вежбаоници. (Принц Бакић се трудио да и будуће
учитељице добију тако добру Вежбаоницу, али тај процес је ишао спорије у
патријархалном Београду.)
Проблем је био у недостатку педагошког знања
професора средњих школа, који су добијали стручно образовање на Великој школи. И
сами су схватали да им треба и педагошко образовање. Принц Бакић је са
пријатељима из гимназија и осталих средњих школа, основао Професорско друштво.
На Бакићев предлог његово оснивање је везано за датум рођења Вука Караџића.
Професори су покренули изузетан часопис „Наставник“ и резолутно тражили од
министра да отвори педагошку катедру на Великој школи. И чудо се десило, 1892. године,
принц Бакић је постао професор педагогике са гимназијском методологијом.
Приступно предавање му је било О
васпитном прилагођавању, настало под утицајем еволуционистичких природних
наука. „Центрум педагошке књижевности“ је отворен, а нешто доцније, чим се
указала прилика, формиран је Педагошки семинар који је пружао прилику будућим
професорима да хоспитују у гимназијама, стичу педагошко искуство и преиспитују
га са Професором и колегама.
Какав је крај ове скаске,
веровали или не, још увек не знамо.
Можда га баш ви допишете ако се
пријавите у Семинар Педагошког Забавника.
Семинар Педагошког Забавника:
1._______________________________
2.________________________________
3.________________________________
4.
________________________________
Коментари
Постави коментар