Душан Радовић – ВРАТИМО СЕ НА ПОЧЕТАК – ЧУЂЕЊУ У ИГРИ


Одрасли су религиозни а деца су атеисти.
Дечији атеизам има много чари за све оне који
немају снаге или разлога да буду фанатици или
догматичари.

Деца живе слободно, без бога, без сврхе и
циља, слично као и старци.

Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде.
У том случају нагло порасте вредност сваког тренутка, сваког
сусрета и доживљаја. Када нема великих ствари, онда су све
ствари велике.

Пошто ништа нисмо сазнали и докучили, вратимо се на почетак – чуђењу у игри.

Тако сам разумео накнадну конверзацију са децом – Керола, Дикенса, Твена, Чапека, Маршака и нашег Змаја.


Волео бих кад би то било објашњење и за мој рад.

Душан Радовић – ДОКОЛИЦЕ (СКЗ, Беогрд, 1972) 

Коментари

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?