Дејвид Робсон и Алесија Франко: Да ли је Монтесори најутицајнија школа на свету
Када размишљамо о животима богатих и славних, увек нас привлачи да сазнамо шта је заправо тајна њиховог успеха.
Ево једне мозгалице: шта је заједничко куварици Џулији Чајлд, писцу Габријелу Гарсији Маркесу, певачици Тејлор Свифт и оснивачима Гугла Лерију Пејџу и Сергеју Брину?
Тачан одговор је да су сви они похађали Монтесори школе кад су били деца.
У Америци, утицај ових школа на свет уметности и технологије давно је примећен.
Међутим, ефекат ове образовне методе је далеко шири.
Вођа покрета за индијску независност Махатма Ганди био је присталица ове школе и сматрао је да деца која је похађају „не осећају терет учења, јер све уче док се играју".
Рабиндранат Тагоре, песник овенчан Нобеловом наградом, успоставио је мрежу Монтесори школа, чији је циљ био да деци омогуће да се креативно изразе.
Али, да ли ова метода заправо постиже то?
Прошло је више од једног века од када је италијанска докторка и едукаторка, Марија Монтесори осмислила чувене принципе ове школе, с циљем да охрабри децу да развију аутономију од раних ногу.
Њен живот је инспиративна прича о феминисткињи која се супротставила фашистичком режиму, док је покушавала да оствари свој сан.
Према неким проценама, на свету постоји више од 60.000 школа које користе Монтесори метод.
Занимљиво је међутим што предности Монтесори образовања су и даље предмет елимично је то последица постојећих потешкоћа при вршењу истраживања у учионици, што значи да су досадашње студије биле предмет озбиљних критика скептика.
Тек су недавно истраживачи успели да разреше неке од ових проблема и њихови закључци су занимљиво штиво за учитеље, родитеље и ученике, односно за свакога ко је фасциниран прилагодљивошћу дечијег ума.расправе.
Играње с мрвицама
Монтесори је рођена у италијанском градићу Кјаравале у прогресивној породици, њени родитељу су се често дружили са најнапреднијим мислиоцима и научницима у Италији.
Просвећена породична средина омогућила је Марији многе предности, које друге девојчице у то време нису могле да искусе.
„Подршка њене мајке била је кључна за важне одлуке које је касније доносила, као што је на пример био упис у техничку школу после завршене основне школе", каже Елиде Тавијани, чланица Управног одбора организације Opera Nazionale Montessori у Риму, коју је сама Монтесори основала ради истраживања и промовисања њених метода образовања.
Такође, подршка родитеља јој је значила када је одлучила да студира медицину, што је била област у којој су мушкарци били доминантни.
„Породица Марије Монтесори је веома водила рачуна о друштвеним проблемима", додаје Тавијани, попут борбе за женску еманципацију, што је борба коју је Монтесори наставила и као зрела особа.
„Она је представљала важну референтну тачку за жене у тој ери."
Убрзо по дипломирању 1896, Монтесори је почела да ради као волонтерка у психијатријској клиници при Универзитету у Риму, где је бринула о деци која су имала потешкоће при учењу.
Собе су биле оскудно намештене, уз само неколико комада намештаја у њима.
Једном приликом, открила је да се деца с пуно ентузијазма играју са мрвама које су им испале на под, каже Кетрин Л'Eкјуе, истраживачица у области психологије и образовања при Универзитету у Навари у Шпанији и ауторка књиге Чудесни приступ (The Wonder Approach).
„Тад јој је пало на памет да узрок неких интелектуалних потешкоћа може бити повезан са сиромаштвом."
Уз праве материјале за учење, могуће је однеговати младе умове, закључила је Монтесори.
Овај увид утицаће на Монтесори да осмисли нови метод образовања који се усредредио на пружање потребне стимулације током осетљивих периода у детињству.
У центру тог метода био је принцип да сви материјали за учење треба да буду прилагођени деци и намењени свим чулима.
Такође, сваком детету мора бити дозвољено да се слободно креће и дела, користи креативност и способности за решавање проблема.
Учитељи су преузели улогу водича, подржавајући децу без принуде или контроле.
Монтесори је отворила прву Кућу за децу (Casa dei Bambini) 1907, а ускоро се изродило још много сличних институција.
Током времена, она је стекла познанства са многим визионарима широм света, попут Гандија.
Можда данас делује чудно, али када су фашисти дошли на власт у Италији 1922, они су иницијално прихватили њен покрет.
Међутим, убрзо су се супротставили методи наглашавања дечије слободе изражавања.
Према Тавијанијевој, вредности Марије Монтесори су одувек подразумевале поштовање према људима, као и „права жена и деце".
„А фашисти су желели да се окористе о њен рад и славу."
До тачке пуцања је дошло када је фашистички режим покушао да утиче на образовни садржај у школама, а 1934. Монтесори је одлучила да са сином напусти Италију.
Вратила се у домовину 1947. и наставила је да пише и развија њен метод до смрти у 81 години 1952.
Деца као одговорна лица
Данас постоји много различитих врста Монтесори школа и организација Опера Монтесори не препознаје их све, али неки од основних принципа нису мењани.
Први је идеја да су учитељи нека врста нежних водича, који охрабрују децу да сами приводе крају активности са што мање учешћа одраслих у томе.
„Наша деца уче како да се сама постарају за себе", каже Миријам Феро, главна учитељица у Екошколи Монтесори у Палерму на Сицилији, коју похађају деца узраста од само неколико месеци до шесте године.
Неки од предмета који се предају у екошколи слични су онима који постоје у другим предшколским установама и школама, попут математике и музике.
Али, овде постоји и сегмент назван „практични живот" који се ослања на оригиналну визију Монтесори о дечијој аутономији.
Он обухвата свакодневне практичне задатке попут служења напитака школским другарима.
Због безбедности, учитељи ће скувати воду, али деца ће имати активну улогу у чишћењу радне површине и затим ће служити спремљене напитке другима.
„Током доручка и ручка су и даље ангажовани, јер на смену постављају сто и служе другаре", каже Феро.
Овај метод подстиче независност, али и сарадњу.
Деца различитих узраста похађају наставу у истој учионици, тако да шестогодишњаци, на пример, помажу трогодишњацима.
Нема тестова или оцена, како би се избегло такмичење међу ученицима.
Сваки час траје три сата, како би деца могла да се у потпуности посвете ономе што раде.
Материјали за учење су осмишљени како би се сва чула користила у руковању с њим, слова и бројеви су направљени од грубог папира за шмирглање, како би деца могла да осете њихов облик прстићима.
Ма колико овај концепт деловао весело и разумно, остаје питање да ли он доноси неке опипљиве користи, значајније од оних које се постижу у класичној учионици?
Делује као једноставно питање, али на њега није лако дати одговор.
Истраживање говори да можда постоје користе од специфичних аспеката Монтесори образовања, ако уважимо и важне приговоре тим резултатима.
Разлог томе је што стандардни научни процес, који се користи да би се сазнали да ли нешто функционише или не, није једноставно прилагодити окружењу учионице.
Да бисте научно проценили ефекте неке интервенције, уобичајено бисте извели насумично контролисано испитивање.
То значи да се учесници насумично поделе у две групе: „експерименталну групу" над којом се спроводи одређена интервенција и „контролну група", у којој се спроводи другачија процедура, коју је такође могуће проценити, а чији циљ није да добијете жељени ефекат.
Ако су они над којима је примењена интервенција имали боље резултате од оних над којима није, можемо закључити да је ова интервенција имала жељене ефекте.
У медицини, људи над којима се спроводи интервенција могу да добију праву таблету, док ће контролна група добити плацебо пилулу, која изгледа као права ствар, али не садржи активне састојке.
Нажалост, веома је тешко применити исте ригорозне стандарде на интервенције у образовању.
Можете да одлучите да поредите ученике у Монтесори школи са децом која похађају школу у неком другом образовном систему.
Али за многе Монтесори школе плаћа се школарина и опредељење родитеља за тај метод може бити у вези са многим другим факторима, који такође могу да утичу на напредак детета.
Приход родитеља није једина важна ствар.
„Родитељи који шаљу дете у Монтесори школу више су укључени у образовање детета, тако да методе које примењују код куће могу да имају позитиван утицај на успех детета", објашњава Хавијер Бернасер са Института за културу и друштво са Универзитета у Навари у Шпанији.
Деца која су ишла у Монтесори школу углавном показују боље резултате на тестирању писмености, нумеричких способности и приповедања.
Неке од спроведених студија успеле су да покажу да постоји низ користи за дечији развој у овом систему, али не можемо бити сигурни да ли је то последица Монтесори методе или привилегија, које носи средина у којој та деца одрастају.
Анђелина Лилард, професорка психологије на Универзитету Вирџиније у Шарлотсвилу покушала је да разреши ове проблеме тако што је проучавала једну Монтесори школу у Милвокију.
Деца, која су похађала школу, изабрана су кроз систем лутрије.
Овакав насумичан избор елиминисао би остале ометајуће факторе, што је довело до тога да је Лилард била сигурнија да разлике које је уочила су последица Монтесори методе.
Анализирајући напредак деце у петој години, Лилард је закључила да деца која похађају Монтесори школу показују бољу језичку и нумеричку писменост, способности организације и сналажења у друштву у односу на децу из других школа.
У дванаестој години, ова деца су боље причала приче.
Колико год ови резултати деловали позитивно, треба имати у виду да су закључци донети на основу посматрања релативно мале групе ђака.
Клои Маршал са Института за образовање Универзитетског колеџа у Лондону каже да су резултати истраживања које је спровела Лилард пружили најдетаљније информације, али и да „они представљају само један део слагалице, а у науци је потребно да се ствари понављају".
Предности „неструктирисаног времена"
Међутим, проучавајући литературу о образовању и психологији у мало ширем смислу, Маршал се чини да овај метод има извесне користи, без икаквих лоших страна.
На пример, у недавно изведеним студијама пронађени су докази да пружање деци да користе неструктурисано време, када им је дозвољено да се баве слободним активностима, без мешања одраслих, доводи до већег степена независности и самоусмерења, а тај приступ је срж Монтесори методе.
Постоје докази да деца која у учионицама користе одобрене Монтесори материјале за учење имају боље резултате од деце у учионицама у којима се користе друга учила, што указује да јединствени дизајн Монтесори материјала доприноси учењу у раном периоду.
Соланж Денерво, неуронаучница у Универзитетском болничком центру Вадоа у Швајцарској и бивша Монтесори учитељица, дели слична позитивна искуства.
У студији коју је недавно спровела, закључила је да деца која похађају Монтесори школе поседују већи степен креативности, што је повезано са бољим академским резултатима.
(Иако није успела да за ову студију обезбеди потпуно насумични узорак ученика, покушала је да пореди децу сличног степена интелигенције, која имају слично социоекономско порекло, у покушају да елиминише неке од ометајућих фактора).
Денерво претпоставља да предности потичу из дечијег искуства преузимања вођства у активностима за учење од раног узраста до све већих могућности проналажења решења неком проблему, као и учење из сопствених грешака,
Да ли успех ученика из Монтесори школа одражава ове предности?
Маршал каже да је неопходно да о томе још размислимо, зато што још не постоје убедљиви докази о дугорочним користима.
Денерво о томе размишља позитивније.
С обзиром на резултате њених истраживања, она верује да Монтесори образовање може да помогне људима да напредују у креативним индустријама.
„Када сте у школи, изграђујете архитектуру вашег ума", каже она.
Има смисла да људи који су научили да буду мотивисани, флексибилни и да сарађују с другима од раног узраста, тврди она, касније у животу више напредују.
Монтесори бренд
Какве год биле предности ове методе, јасно је да је централна идеја привлачна и њени промотери су направили велики успех рекламирајући поруку слободног, саморегулишућег детињства, ослобођеног од тираније конвенционалног образовања.
Марија Монтесори је неуморно промовисала њену методу и њени наследници су наставили да чине исто то.
„То је постало и то не случајно - бренд", објашњава Ђанфранко Мароне, професор семиотике, дисциплине која проучава знакове и симболе, на Универзитету у Палерму.
Он је указао на успон брендова и маркетинга од 1980-их, који се пренео и на образовне институције.
Име Монтесори, по њему, данас је повезано са високим квалитетом образовања, чак и животном филозофијом, што је привукло многе родитеље.
Међутим, иронично је што многе школе данас носе име Марије Монтесори, а да се само лабаво ослањају на њене методе.
Разлог томе је што то име није заштићено као робна марка.
Иако постоје званичне Монтесори институције у многим земљама које пружају обуку за учитеље и акредитацију, али то не значи да су школе, које користе овај назив у својој промоцији, прошле тај процес.
„Постаје све теже пронаћи аутентично Монтесори образовање", каже Л'Eкјуе, која брине да неке од школа само прате тренд, а да не прихватају суштински принципе у вези са дечијом аутономијом или дужину часова, што све може да утиче на важне исходе образовања.
Недостатак постојаности у примени овог метода може да објасни зашто постоје разлике у процени корисности Монтесори методе, између осталог и немогућност да се примете предности овог метода у односу на неке друге.
Маршал је више оптимистична када говори о овим променама.
Иако се слаже да различити приступи могу да искриве процену Монтесори методе, она такође препознаје да овај покрет ће морати да се прилагоди друштвеној и технолошкој промени.
Можемо да узмемо за пример, електронске уређаје и колико се они користе у образовању: „То није нешто о чему је она могла да пише".
Огромна је похвала раду Марије Монтесори што сто година након што је она отворила њену прву школу, професори се даље баве њеном теоријом, што и даље подстиче истраживаче да се тиме озбиљно баве.
С обзиром на добре недавне резултате тих истраживања, ова теорија ће покретати расправе и у новом веку.
Коментари
Постави коментар