Наставници од папирологије не стижу да се посвете образовању
Синдикати и просветни врх сагласни са тим да нема потребе да се на папиру пише оно што се бележи у електронској евиденцији школе.
Преобимна и непотребна администрација оптерећује наставнике толико да од силне папирологије не успевају да се посвете примарном послу – образовању и васпитању. То је став сва четири репрезентативна синдиката у просвети, који су ресорном министарству послали низ предлога како би наставници могли да буду растерећени од гомиле додатног записничарског рада. Тим поводом одржан је и састанак представника просветног врха и синдиката у Министарству просвете. Био је то тежак али конструктиван разговор, оценила је за „Политику” Снежана Романдић, која је испред Уније синдиката просветних радника Србије присуствовала овом састанку.
‒ Ми се надамо да је ово први у низу разговора о овој теми, јер колико има непотребне документације толико има и потребе да о њој разговарамо с надлежнима и пронађемо најбоља решења. Успели смо да убедимо надлежне да је неопходно сажети администрацију. Сагласни су да не треба да се води двострука евиденција у електронском и папирном формату, као и да би електронски, такозвани ес-дневник могао да се унапреди тако да све што може да се из њега преузме нема разлога да се пише руком ‒ дочарава Романдићева.
Представници практичара из учионица предложили су творцима образовних политика да просветни радници убудуће не воде документацију у папирној форми, већ само у електронској која је саставни део ес-дневника. Сугерисали су да се стандардизују формулари, да се уједначи пракса. Досадашње ђачке књижице, сведочанства, разна уверења, како истичу синдикати, треба да буду само у електронској форми која ће попут е-фактура бити заштићена од злоупотреба. Тражили су да се у ес-дневник уведе програм који би омогућио штампање сведочанстава на крају полугодишта, да не морају руком да их попуњавају учитељи и одељенске старешине.
‒ Надлежни су показали спремност да изађу у сусрет овом захтеву, али су рекли да је ту с једне стране проблем техничке природе који може да се регулише новим програмима а с друге проблем прави законодавни оквир који би морао да се коригује да би из ес-дневника могла да се штампају сведочанства на крају разреда ‒ указује за „Политику” Виолета Мијатовић у име чланова Синдиката образовања Србије.
Просветни радници сматрају да треба укинути обавезни портфолио за наставнике и портфолио за ученике.
‒ Портфолио јесте лепа замисао, али да предметни наставници имају и 200 и 300 ученика и није могуће да се за сваког направи такав опсежан досије у коме се прати напредовање. Остало је на томе да ће се такав документ израђивати само за ученике који наставу похађају по индивидуалном образовном плану, с тим што ту треба дорадити гомилу образаца ‒ каже Романдићева.
Један од захтева био је да се стандардизује и на државном нивоу буде јединствен образац за глобалне и оперативне планове рада, будући да ресорно министарство и овако прописује садржаје, број часова, стандарде и исходе. Идеја је синдиката да обавеза просветног завода задуженог за унапређивање образовања буде да све планове и припреме (глобалне, оперативне и дневне) достави школама, а да професори садржај тих докумената могу да измене до 30 одсто.
Синдикати сматрају и да треба укинути такозвану педагошку свеску у којој учитељи и наставници описно вреднују и прате напредовање ученика. То се зове формативно оцењивање. Синдикати траже да оно са папира буде измешено у електронску форму, у ес-дневник, како би и ученици и родитељи у сваком тренутку имали повратну информацију о процесу учења, тешкоћама и начинима њиховог превазилажења. Када је реч о сумативном, односно бројчаном оцењивању, доносиоцима одлука предложено је да се укине опис сваке бројчане оцене, јер, кажу наставници, опис већ постоји у формативним оценама.
‒ Мислим да надлежни нису спремни да се о овом питању ишта мења, осим што подржавају захтев да се оцене евидентирају само у ес-дневнику. У пракси учитељима је лакше јер имају једно одељење и за свако дете у сваком тренутку знају како напредује, док наставници имају и више од 200 ученика и није им једноставно да за сваког осмисле и запишу описну оцену, или опишу бројчану тако да звучи подстицајно, а то наравно одузима много времена ‒ каже Мијатовићева.
Као кључни проблем који није решен и Романдићева истиче обимно описивање бројчаних оцена и формативно оцењивање.
‒ Формативну оцену треба заиста смањити и стандардизовати. Ако наставник жели, може да буде и шири у описивању, али треба да има могућност у ес-дневнику да из падајућег менија изабере једну од понуђених варијанти описа. Не може се писати посебан опис другачији за свако дете од 250 ученика којима предајете. Али тај део је остао недоречен ‒ илуструје Романдићева.
Наше саговорнице напомињу да су и предлози синдиката с којима је просветни врх сагласан за сада, остали на нивоу усменог договора, да ни на једну тачку разговора о смањивању просветне администрације није стављена тачка.
Коментари
Постави коментар