Педагошки Забавник

„Овај експериментални пројекат је у потпуности у складу са преоријентацијама обданишта које је дефинисало претходно министарство, фокусирањем само на „профитабилно“ школско учење и шире на максимизацију времена „јаслица као времена наставе“. '.  Паскале Гарније говори о недавном извештају Института Монтењ о образовању у сиромашним насељима.   На раскрсници политичког света и стручности, истраживачки центри настављају да улажу у образовна питања од раног детињства.  Институт Монтењ стога у јуну 2022. објављује, под пером Хакима Ел Кароуија и Оливијеа Клајна, извештај „Будућност је у питању у сиромашним четвртима“, посвећен јавном деловању у „Политичким четвртима града“ (КВП).   У погледу пријема и образовања деце млађе од три године, извештај указује на бројке које наглашавају очигледне неједнакости, као што је одсуство прихватне установе у 40% КВП-а.  У овим насељима је покривено само 22% постојећих потреба, понуда јаслица је 6 пута мања од националног просека (стр. 7).  Уопштено г

Bez obzira na to da li dovode prvi put svoje dete u tu zgradu, ili dolaze mesecima i godinama, svi roditelji kad izađu iz te zgrade, zastanu ispred ulaza i svi do jednog imaju isti izraz na licu. Mešaju se bol i nada. P ostoji jedna stara zgrada na Dorćolu oko koje možete sresti roditelje čiji zabrinut pogled zadire u budućnost njihove dece. Oni odvode svoju decu u tu trospratnu zgradu, ostave ih kako bi im stručna lica pomogla. Svaka prostorija je specijalizovana za posebnu oblast i fazu razvoja, za posebne probleme. U jednoj su deca koja idu kod logopeda jer ne izgovaraju dobro određene glasove. U drugim prostorijama su deca koja jedva govore ili uopšte ne govore. Svako dete ima svoj termin kod određenog stručnjaka. Zgrada nema lift, pa se od samog ulaza čuje plač i glas roditelja koji svako na svoj način pregovaraju sa decom. Mole ih da se smire, govore im da je to za njihovo dobro, obećavaju im igračke, kolače, crtaće, a deca samo hoće jedno, hoće napolje, odmah. Na međuspratovima

Две девојчице са осмехом на лицу гледају у камеру и самоуверено објашњавају како се праве приганице, традиционално јело у Црној Гори. Имају десет година и лаганим покретима прстима прекривеним брашном показују састојак по састојак, потребан да се јело спреми - квасац, јаја, мало уља и сира. Вешто мешају тесто које ће потом испржити на тихој ватри. Научиле су на часу домаћинства у оквиру Школе практичних вештина коју предводи њихов учитељ Сава Ковачевић у школи „Октоих" у Подгорици, главном граду Црне Горе. „Када смо разбили прво јаје у школи, да бисмо направили палачинке сви смо се радовали, јер смо сви били заједно у томе, плус разбијамо и родне предрасуде, шта треба да раде девојчице а шта дечаци. „Било је и питања 'шта ће нам ово, ово није за мене', али није било љутње и страха, више је то био неки изазов, јер су радили њима до тада непознате ствари, а када су успели у томе видела се срећа на њиховим лицима", каже Ковачевић задовољно за ББЦ на српском. Домаћинство

2014. резултат националног гласања довео је до искључења Швајцарске Конфедерације из познатог европског програма размене студената.  Скоро десет година након промена, „Ле  Темпс“ даје мешовиту процену.   Газменди Ноли је разочарани студент.  Пошто је студирао историју на Универзитету у Берну, желео је да оде на размену у Берлин.  Али  „партнерство са [Берлинским] Хумболт универзитетом је прекинуто јер је било предуго откако било који студент из Берлина није дошао у Берн.  Нисам могао да одем.  Да је Швајцарска део Еразмуса +, ово се не би догодило“,  рекао је он за Ле  Темпс  . Јер, од 2014. године и усвајања популарне иницијативе  „Против масовне имиграције“,  која је предвиђала годишње имиграционе квоте  „по принципу националне преференције“,  земља је искључена из чувених програмских размена европских студената.  У хитном случају, Берн је морао да пронађе решење за замену. „Боравак се више не заснива на огромној европској мрежи, већ на партнерствима закљученим билатерално између уни

  Како школска година почиње, Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) објавила је „Образовање на први поглед 2023“, референтни извештај у коме се пореде главни глобални подаци о образовању. Тамо налазимо информације које су већ надалеко познате: француски наставници слабије су плаћени од просека земаља ОЕЦД-а: „Према подацима за школску 2021-2022, законска плата наставника основних и средњих школа након десет или петнаест година стааж је најмање 15% нижа од просека земаља ОЕЦД-а" Да би надокнадила ово кашњење, влада је дизајнирала нови систем: „пакт“. Не ради се о повећању плата, већ о подстицању наставника да раде више гомилањем додатних мисија у свом распореду. Пакт испуњава неколико владиних циљева. Ово посебно укључује компензацију потешкоћа при запошљавању у националном образовању и губитак атрактивности наставничке професије, повећањем броја сати које особље већ ради. Систем такође мора да омогући краткорочне замене, чак и ако то значи једноставно задржавање ученик

Синдикати и просветни врх сагласни са тим да нема потребе да се на папиру пише оно што се бележи у електронској евиденцији школе. Преобимна и непотребна администрација оптерећује наставнике толико да од силне папирологије не успевају да се посвете примарном послу – образовању и васпитању. То је став сва четири репрезентативна синдиката у просвети, који су ресорном министарству послали низ предлога како би наставници могли да буду растерећени од гомиле додатног записничарског рада. Тим поводом одржан је и састанак представника просветног врха и синдиката у Министарству просвете. Био је то тежак али конструктиван разговор, оценила је за „Политику” Снежана Романдић, која је испред Уније синдиката просветних радника Србије присуствовала овом састанку. ‒ Ми се надамо да је ово први у низу разговора о овој теми, јер колико има непотребне документације толико има и потребе да о њој разговарамо с надлежнима и пронађемо најбоља решења. Успели смо да убедимо надлежне да је неопходно сажети админ