Laička škola. Pro & contra.

https://www.bibliotekaxxvek.com/125-kodelja-zdenko-laika-kola-2002/ 


Kodelja, Zdenko: Laička škola. 2002.

(1) Mr Nataša Vujisić-Živković: „Laička škola. Pro et contra”, Pedagogija, br. 2, 2004.

 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Neda Pavlović: Obrazovanje u 21. veku - Zašto reforma školstva više nije pedagoško već društveno pitanje?

Слика
  Dok svet ulazi u eru veštačke inteligencije, pitanje više nije koliko informacija deca mogu da zapamte — već da li umemo da ih naučimo da misle. Upravo o tome govori dr Neda Pavlović, autorka monografije i multimedijalne izložbe o Jovanu Steriji Popoviću predstavljene u foajeu Druge galerije Narodnog pozorišta u Beogradu. U trenutku kada se gotovo svakodnevno menja način na koji radimo, komuniciramo i donosimo odluke, obrazovanje se širom sveta nalazi pred možda najvećim izazovom u poslednjih sto godina. Tehnologija se razvija brže nego ikada, tržište rada postaje nepredvidivo, a generacije koje danas sede u učionicama odrastaju u potpuno drugačijem svetu od onog za koji su školski sistemi prvobitno bili osmišljeni. Upravo zato pitanje reforme obrazovanja danas više nije tema rezervisana samo za pedagoge i akademske rasprave. Ono postaje pitanje razvoja društva, kulture, ekonomije i načina na koji ćemo kao civilizacija odgovoriti na promene koje su već počele. Na tom preseku huma...
Прикажи све

Тед Динтерсмит: Америчка математичка криза

Слика
Неки лидери своде нашу математичку кризу на две речи: резултате тестова. Деценијама су наде у напредак биле уништене због равнотеже или пада резултата. Потпуна паника због слабљења глобалне конкурентности. Хитни позиви за више вежби, радних листова и двоструке дозе поучавања. Шта год да је потребно, побољшајте те резултате тестова. Али ево праве кризе. Учимо погрешну математику и тестирамо је на погрешан начин. Посвећујемо хиљаде сати застарелој математици напамет која прожима наше испите са високим улозима – математици коју ученици никада неће користити као одрасли – док потпуно игноришемо математику која дефинише наше животе. Ово је неуспела агенда коју су поставили математички збуњени креатори политике, уз математички збуњено становништво које иде уз њих. Сама реч „математика“ може вас вратити у прошлост, у средњу школу. У алгебру, геометрију, тригонометрију и – за надарене – рачун. Мећава езотерике: факторисани полиноми, страница-угао-страница, ирационални бројеви, правило ланца. Р...
Прикажи све

Зоран Ристић: Дечје игре некад и сад

Слика
  Раније су игре носиле ознаку друштвене јер се играло у друштву, ангажовано и директно. Честа је слика и прилика савременог дружења: неколико дечкића седи на степеништу или огради. Нема разговора, шале, свако буљи у свој телефон, игра игрице или прати мудроносне објаве на друштвеним мрежама. Иста је слика и кад је друштво мешовито: исто се, мада љупкије и изражајније, буљи – у телефоне. Раније су игре носиле ознаку друштвене јер се играло у друштву, ангажовано и директно. За игру мице, за шах, човече, не љути се, јамб био је неопходан партнер, или партнери, с којима се играло и надметало. Колико је колективна игра била важна може посведочити негда молећиви гласић неког шврће који је молио строгу мамицу да му пусти другара да се играју. А на нашим просторима играле су се разне игре, претече савременим спектакуларним играма планетарног значаја и помпе. Док су досељеници у Америку парцелисали земљу Индијанаца и сатеривали их у резервате, наши чобани увелико су играли игру шоре, шорал...
Прикажи све