ПИСА тестови упалили аларм – млади ће једва разумети и рачун за комуналне услуге
Сваке три године ОЕЦД, организација која углавном окупља западне развијене земље, објављује резултате међународног тестирања петнаестогодишњака широм света. Постојали су разлози за наду да ће подаци објављени 8. септембра, донети добре вести.
Резултати из математике, читања и природних наука драстично су пали у претходном кругу тестирања, спроведеном непосредно после пандемије. Креатори образовних политика надали су се да би, сада када је та криза далеко иза нас, резултати могли да почну да се поправљају.
То се, међутим, није догодило. Напротив, у развијеним земљама, које су у главном фокусу тестирања, резултати су додатно пали. Када је реч о читалачкој писмености, пад се чак убрзава.
Подаци указују на постојање дугорочних фактора који обарају школска постигнућа и на могућност да, без брзе промене курса, способности ученика падну још ниже. То није само питање образовања данашњих младих, већ и будућности економија у којима ће они живети и радити.
Азија на врху, Кина далеко изнад просека
Пројекат ОЕЦД-а, познат као ПИСА, мери способности младих док се приближавају крају обавезног школовања. Број образовних система који учествују годинама се повећавао, а најновије тестирање спроведено је у свих 38 земаља чланица ОЕЦД-а и у још 53 земље, од којих су многе економије у развоју.
Резултати се користе за прављење својеврсне међународне ранг-листе образовних система.
Као и у готово сваком кругу тестирања од 2000. године, азијски образовни системи доминирају.
Ученици у Кини, која у тестирању учествује први пут од 2018. године, надмашили су готово све остале. Резултате, ипак, треба посматрати уз ограду, јер се тестирање у Кини спроводи само у четири богате провинције.
У природним наукама и математици кинески ученици остварили су резултат за чак 100 поена виши од просека земаља ОЕЦД-а. Као груба мера поређења, око 20 ПИСА поена сматра се напретком који просечан ученик оствари током целе једне године школовања.
Иза Кине следе Сингапур, Макао, Тајван и Јапан.
Естонија и даље има, по свему судећи, најуспешнији образовни систем на Западу, док Турска веома брзо напредује.
Охрабрујуће вести стижу и из Британије, чији су петнаестогодишњаци сада међу десет најбољих у свету у све три области које ПИСА тестира.
У поређењу са периодом од пре три године, Британија је побољшала резултате из природних наука, док су резултати из читања и математике остали углавном стабилни. У време када велики број других земаља бележи пад, и задржавање резултата на истом нивоу може се сматрати успехом.
Данашњи петнаестогодишњаци на нивоу некадашњих четрнаестогодишњака
Када се, међутим, погледа шира слика, доминира прича о дугорочном паду знања.
Просечни резултати у 23 земље чланице ОЕЦД-а које су учествовале у сваком циклусу ПИСА тестирања достигли су врхунац око 2012. године и од тада опадају.
Ивештај ОЕЦД-а: Резултати ученика у Србији нижи него 2018. и 2022. године
Ученици из Србије остварили су лошији пласман на ПИСА тестирању у 2025. години из математике, читања и природних наука, у односу на претходних циклус тестирања 2022. године, и још увек су испод ОЕЦД просека, показују управо објављени резултати ове међународне студије.
Према најновијим резултатима, 43 одсто наших ученика налази се испод нивоа функционалне писмености из науке, 53 из математике, а 48 одсто из читалачке писмености.
Из научне писмености, која је била централни домен испитивања у циклусу 2025, наши ђаци имају у просеку 429 поена, док је просек ОЕЦД 482.
Из читалачке писмености је просечан број поена ученика из Србије 415 (просек ОЕЦД 461), а из математике 417 поена (ОЕЦД-ов просек 463 поена).
„Мањи проценат ученика у Србији него што је то просечно у земљама ОЕЦД-а остварио је врхунске резултате (ниво 5 или 6) из најмање једног предмета. Истовремено, мањи проценат ученика него што је просечно у земљама ОЕЦД-а достигао је минимални ниво постигнућа (ниво 2 или виши) из сва три предмета“, наводи се у анализи резултата за Србију.
И у решавању рачунарских проблема, који је био додатни домен испитивања, просечан резултат ученика у Србији такође је нижи од просека ОЕЦД-а.
У претходном циклусу 2022. просечно постигнуће ученика из Србије на скали математичке писмености износи 440 бодова, из читалачке писмености 440, а на скали научне писмености 447 бодова.
И у математици и у читању данашњи петнаестогодишњаци показују ниво знања какав су пре десет година могли да достигну четрнаестогодишњаци.
Резултати за Сједињене Државе нису сасвим јасни због ниске стопе одзива ученика. Ипак, доступни подаци указују на то да су у последњем кругу тестирања резултати из читалачке писмености нагло пали, у складу са ширим трендом међу развијеним земљама.
Кретања су нешто мање суморна у земљама у развоју, где је ниво постигнућа и иначе нижи. Али чак и у многим од тих држава резултати из математике и читања крећу се наниже.
Посебно забрињава то што деца која су већ била међу најслабијим ученицима још више заостају.
Разлика између ученика са најслабијим и најбољим резултатима сада је, посматрано у различитим образовним системима, највећа откако се спроводи ПИСА тестирање, и то у свим областима које се испитују.
Око 20 одсто петнаестогодишњака у земљама ОЕЦД-а сада се сматра слабим ученицима у све три области – читању, математици и природним наукама. Пре четири године таквих ученика било је 16 одсто.
Према оцени ОЕЦД-а, ти млади људи имаће тешкоћа да разумеју било шта осим најједноставнијих текстова, па чак и да протумаче, на пример, рачун за комуналне услуге.
Последице пандемије још нису нестале
Једно од објашњења за пад резултата јесу дуготрајне последице пандемије.
Ученици који су учествовали у овогодишњем ПИСА тестирању имали су око десет година када је избила пандемија ковида 19. Могуће је да су поремећаји у образовању током тог периода на њих оставили теже последице него на тинејџере који су у тренутку затварања школа већ били одмакли у школовању.
Пандемија је створила и нове проблеме који ни годинама касније нису нестали.
Стопе изостајања са наставе остају знатно више него пре пандемије, а о разлозима за то и даље се воде расправе.
У богатим земљама око 15 одсто ученика изостане најмање један дан из основне школе током сваке две недеље. У 2019. години тај проценат износио је око десет одсто.
Изостајање је повећано и у средњим школама, а пропуштање чак и само неколико дана наставе може значајно да утиче на школски успех.
Телефони, друштвене мреже и недостатак пажње
Пад резултата истовремено појачава дугогодишњу забринутост због утицаја технологије на учење деце, а нарочито на њихову способност читања и разумевања сложенијих текстова.
Андреас Шлајхер, директор ОЕЦД-а за образовање, сматра да свеприсутни мобилни телефони и широко распрострањен приступ друштвеним мрежама значе да млади имају све мање прилика да вежбају разумевање комплексних текстова.
Шлајхер указује на пораст броја учесника ПИСА тестирања који се сврставају у категорију „ужурбаних читалаца“. Они великом брзином пролазе кроз тест читалачке писмености, али истовремено дају велики број погрешних одговора.
Екрани очигледно одвлаче децу и од књига.
Удео деветогодишњака у Сједињеним Државама који кажу да читају књиге из задовољства пао је са готово 60 одсто током деведесетих година прошлог века на садашњих 37 одсто.
Све слабија читалачка писменост могла би да буде један од разлога пада резултата и у другим областима. Добро читање и разумевање текста неопходни су и за напредовање у предметима као што су математика и природне науке.
Да ли су школе постале задовољне осредњошћу
Решавање тих проблема захтева квалитетне образовне политике. Међутим, у читавом низу области чини се да министарства просвете не успевају да пронађу одговарајућа решења.
Шлајхер страхује да су школе постале „самозадовољне“ и да су све склоније да ученицима и родитељима поручују да је „осредњи рад одличан“.
Он критикује и претерану и несистематичну употребу образовног софтвера у учионицама.
У ауторском тексту за Економист Шлајхер наводи да су ученици пречесто постајали својеврсне „лутке за тестирање судара“ на којима се испробава непроверена технологија.
Поједини подаци указују и на то да је у школама допуштено све више недисциплине.
У једном недавном истраживању наставници у богатим земљама навели су да постепено расте количина времена коју током наставе троше само на одржавање реда у учионици.
Да ли је Финска послала свет погрешним путем
Део одговорности за погрешан правац образовних реформи можда сноси и сама ПИСА.
Када су тестови први пут спроведени 2000. године, Финска је изненадила свет заузевши прво место на ранг-листи.
Креатори образовних политика из бројних земаља путовали су у Хелсинки како би открили тајну финског успеха, а кући су се враћали са порукама које су наставници у њиховим земљама углавном радо прихватали.
Чинило се да је Финска постигла изванредне резултате уз релативно мало тестирања ученика и ограничен инспекцијски надзор.
Фински образовни систем заговарао је „учење кроз игру“, нарочито код млађе деце. Заступао је и став да наставници треба мање времена да проводе говорећи испред табле, а више помажући ученицима да сами долазе до одговора и решења.
Али од првог ПИСА тестирања готово ниједна земља није забележила тако велики пад резултата као Финска. Тај пад настављен је и у најновијем циклусу.
Критичари финског образовног система износе другачије објашњење његовог некадашњег успеха.
Према њиховом тумачењу, изузетни резултати које је Финска постигла 2000. године заправо су били последица традиционалних образовних метода које су у школама те земље биле широко распрострањене све до дубоко у деведесете године прошлог века.
Другим речима, успех можда није био резултат новијих „прогресивних“ политика по којима је Финска касније постала позната.
Уколико је такво тумачење тачно, погрешно разумевање разлога финског успеха могло је да одведе десетине образовних система у погрешном правцу.
Поглед поново усмерен ка Источној Азији
Поставља се зато питање које би земље данас могле да послуже као узор за реформу образовања.
Азијски образовни системи такође су донекле били погођени падом резултата забележеним последњих година, али је тај пад углавном мањи него у другим богатим деловима света.
Велика разлика у резултатима између Истока и Запада указује на то да би образовне политике Источне Азије требало поново пажљиво проучити.
Родитељи у тим земљама придају изузетан значај образовању и често издвајају велике суме новца за додатну наставу своје деце.
Критичари с правом указују на то да је такве друштвене и културне факторе тешко пресликати у другим земљама. Ипак, и политичари у азијским земљама донели су одређене одлуке које су се показале успешним.
Азијске земље, на пример, много су мање опседнуте смањивањем броја ученика у одељењима него западне државе.
Оне се углавном опредељују за мањи број наставника, што им омогућава да их боље плате и обезбеде им интензивнију и квалитетнију обуку.
Чини се да такав приступ даје боље резултате од сталног повећавања броја запослених у школама, што је дуго било једно од главних средстава којима су нарочито Сједињене Државе покушавале да побољшају резултате ученика.
Енглеска кренула супротним путем
Напредовање Британије на међународним ранг-листама заслужује више пажње него што му је до сада посвећено.
Пре око 15 година, за време коалиционе владе предвођене конзервативцима, реформатори школства у Енглеској – убедљиво највећем од четири одвојена образовна система у Уједињеном Краљевству – кренули су супротним путем од великог дела остатка света.
Енглеска је наставне програме испунила већим бројем чињеница, односно учинила их, како то њихови заговорници описују, „богатијим знањем“.
То се догађало у време када су креатори образовних политика у многим другим земљама све више говорили о потреби развијања широких и често нејасно дефинисаних „меких вештина“.
Енглеска је истовремено учинила испите захтевнијим и смањила значај радова који се израђују током школске године, код којих постоји већа могућност за варање.
Пооштрен је и инспекцијски надзор.
Политичари су настојали и да школе удаље од нових стилова наставе који су постали модерни, али нису били довољно проверени, и да их врате традиционалнијим методама подучавања.
Енглеска и Шкотска – два различита пута
Да су такве политике у Енглеској имале бар одређени заштитни ефекат на резултате ученика најбоље се види када се њен образовни систем упореди са системима у непосредном суседству који су изабрали сасвим другачији пут.
Пре двадесет година деца у Шкотској постизала су боље резултате од својих вршњака јужно од границе.
Данас шкотски ученици углавном постижу слабије резултате од енглеских, иако је потрошња на школство по ученику у Шкотској знатно већа.
Критичари шкотског система за пад резултата окривљују модеран наставни програм, али и превише благ приступ дисциплини у школама.
Пандемија ковида или утицај екрана тешко могу да објасне разлику између Енглеске и Шкотске, пошто су ти проблеми на децу широм Британије утицали на прилично сличан начин.
Школски резултати нису само питање оцена
Резултати на тестовима нису мерило вредности једне особе, нити представљају доказ да је неко предодређен за успех или осуђен на неуспех.
Ипак, добре оцене су веома поуздан показатељ низа каснијих исхода у животу – од већих прихода до бољег здравља и дужег животног века.
И на нивоу читавих држава постоји снажна веза између знања и економског напретка.
Побољшање когнитивних способности становништва тесно је повезано са каснијим економским растом. Према једној анализи, повећање резултата на ПИСА тестовима за 25 поена могло би да повећа годишњу стопу раста БДП-а у богатим земљама за пола процентног поена.
За сада нема много доказа да ће развој вештачке интелигенције смањити корист коју појединци имају од врхунског образовања.
Напротив, постоји много разлога за претпоставку да би вештачка интелигенција могла да буде посебно немилосрдна према људима који имају слабо развијена знања и вештине.
Због тога најновији ПИСА резултати нису само још једна ранг-листа школа и образовних система. Они су упозорење да је време да се реформатори образовања и сами – врате књизи.
Извор: The Economist, РТС
Коментари
Постави коментар