Владимир Јовановић: ЗЕМЉОДЕЛСКА ШКОЛА У ТОПЧИДЕРУ И ВИЗИЈА ИЛИЈЕ ГАРАШАНИНА О ДРЖАВИ БЛАГОСТАЊА





Веома квалитетан рад колеге Јовановића из националне историје школства у књ.71 Историјског часописа  за 2022. годину.

****

Aпстракт:

Један од неколико државних пројеката покренутих у доба уставобранитеља било је и оснивање Земљоделске школе у Топчидеру поч


етком 1853. године. Но, после свега шест година постојања, та школа је проглашена за сасвим неуспешан државни пројекат и убрзо је затворена. Пад уставобранитељског режима и потпуна промена политичке климе довели су до гашења већине пројеката које је Илија Гарашанин покренуо. Судбина Земљоделске школе доказ је да и један у основи племенит покушај, чак и уз велику материјалну подршку, може остати неуспешан. Уверење да ће питомци Земљоделске школе постати лучоноше општег пољо­привредног напретка и процвата српског села само је једна у низу заблуда од којих је уставобранитељски режим полазио. Идеја да је технократским методама и полицијском стегом могуће просветити српског тежака, подучити га и преваспитати, била је велика илузија и врхунски хибрис уставобранитељског режима. Она је напуштена тек оног тренутка када је политички режим уставобранитеља доживео политички крах, после одлука Светоандрејске скупштине и повратка династије Обреновић у Србију.

Кључне речи:

Земљоделска школа, уставобранитељи, пољопривреда, поли­цијска држава, питомци, Атанасије Николић, Илија Гарашанин. 

Цео чланак (пдф): https://www.iib.ac.rs/istorijskicasopis/assets/files/IC2271345.pdf

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

Слика
Рањивост означава стање онога што је крхко, достижно, шта се лако може повредити или чак уништити. Карактеристично је за жива бића, а посебно за људе. „Дете се рађа недовршено, крхко, рањиво и смртно. Мораће да прихвати своју рањивост кроз недостатак, губитак, непотпуност, фрустрацију, несигурност и, опет, несигурност... Мораће да одрасте тако што ће постати свесно своје рањивости, да би је преузело кроз дело разочарања које му омогућава да побегне од свемоћи. Образовати, у овом смислу, значи омогућити некоме да прихвати себе као рањиво биће, и истовремено је у стању да узме у обзир рањивост других развијајући однос бриге. Разматрање људске рањивости обавезује свако људско биће на одговорност и за себе и за друге  . (Марпо: 2013) Колико год да је рањивост новорођенчета извор чуда, друштвени кодови нам говоре да бити рањив значи бити крхак, мали, којим доминирају старији . То  значи бити потенцијални губитник, препуштен на милост и немилост најјачих. Ова рањивост се онда мора прикрити
Прикажи све

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Слика
  Успон популизма, екологија и академски неуспех неке су од тема о којима се расправљало у Нанту. Ту је од 29. октобра до 2. новембра одржано Четврто међународно бијенале новог васпитања. У организацији Конвергенције, организације међу покретима, догађај је окупио 500 људи. Тешко је датирати тачан почетак покрета за ново васпитање у свету (према крају 19. века), па чак ни локацију његовог тачног извора (у Италији, Белгији, Француској, САД?). Више од једног века текла је река оних који непрестано желе да делују на васпитање и на свет.   Амбиција за еманципацију, демократију, солидарност 2024. године, све притоке су се на недељу дана окупиле у Сен Ерблену, веома близу Нанта, на 4. међународном бијеналу новог васпитања, уз подршку покрета „Конвергенције“. Током ових неколико дана, 26 нових образовних организација из различитих земаља, које је представљало 480 учесника, доживело је тренутке размене и размене како би реафирмисали амбицију еманципације, демократије, солидарности и читаве пов
Прикажи све

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?

Слика
  – Mi svi sprovodimo beli štrajk kada je reč o predmetu Digitalni svet, jer sva deca imaju petice – kaže za Danas učiteljica jedne prestoničke osmoletke, komentarišući rezultate istraživanja koji su pokazali da uvođenje ovog predmeta u mlađe razrede osnovne škole nije dalo očekivane rezultate. Istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazalo je da nije bilo pedagoške dobiti od nastave Digitalnog sveta jer je razlika u znanju učenika koji nisu imali ovaj predmet i prve geneacije koja ga je pohađala četiri godine – minimalna. Ko je odgovoran za ovakav nalaz zavisi od toga koga pitate: učitelji iznose primedbe na račun onih koji su ovaj predmet uveli, a da nisu obezbedili uslove za to, dok se s druge strane čuju primedbe upravo na rad učitelja. Učitelji tvrde da nema opreme – Besmisleniji predmet nisu mogli da uvedu u mlađe razrede. Ranije smo imali izborne predmete i svaki od njih je imao sjajan nastavni plan i program. Digitalni svet je uveden na pogrešan
Прикажи све