Хуманизам и хуманизми; Трансхуманизам и медијска писменост - у новој "Култури"


 

Данас је на интернет постављен нови број часописа "Култура", који на уводним местима доноси чланак значајан за филозофију васпитања, и други који тематизује актуелна питања медијске педагогије.


Предраг Крстић и Бојана Радовановић

ХУМАНИЗАМ И ХУМАНИЗМИ (РА)СТЕЗАЊЕ ПОЈМА

Кључне речи: просветитељство, ренесанса. секуларизам. хуманизам. човечанство

Апстракт: 

У овом раду аутори настоје да понуде преглед различитих учења која се сврставају под капу хуманизма. Мада се рад превасходно усредсређује на хумани- стичке доктрине, теорију хуманизма често није једноставно разлучити од хума- низма у пракси, те ће свакако бити реферисано на различите практичне програме хуманизма. И у једном и у другом случају испоставља се да је хуманизам толико разуђен, ако не и безобалан појам, да је можда упутније говорити о хуманизмима, у множини. Иако један прегледни чланак не може да предочи подробну и свеобухватну историју (идеје) хуманизма и све варијације кроз које је он прошао и пролази код својих значајних заступника, аутори верују да читаоцима може пружити основ за разумевање и оквир за даља истраживања и промишљања хуманизма/хуманизама.





Катарина Шмакић

ТРАНСХУМАНИСТИЧКИ АСПЕКТИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ


Кључне речи: дигитална технологија. критичко промишљање. медији, медијска писменост. трансхуманистички аспекти

Апстракт: 

Количина садржаја коју пружају дигитални медији умногоме је допринела лакшем приступу разноразним информацијама, али критичко сагледавање оваквих садржаја често изостаје због непостојања потребе за њим, затим услед непостојања адекватног образовања које прати развој и коришћење нових технологија, као и због недостатка времена које би било посвећено тој теми, те се све више указује на потребу инкорпорирања медијске писмености у образовни систем као вида разви- јања критичког промишљања и адекватне употребе добијених информација. Поред школе као институције образовања, деца дигиталних колонија додатно се образују ванинституционално кроз медије масовних комуникација. Заштита деце од негативног утицаја разних садржаја подразумева да се кроз процесе учења различитих вештина у обради масмедијских порука код њих развије критичко промишљање о датом садржају. Разумевање значаја медијске писмености је изузетно важно, али с обзиром на имплементирање исте у систем она поприма трансхуманистичке аспекте који се косе са њеном суштином. Рад се бави прегледом и промишљањем промена образаца понашања приликом коришћења дигиталних технологија, као и приказом често невидљивих веза између комерцијализације садржаја и очекиваног одговора корисника.


Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Кина најављује мере за смањење академског притиска на ученике

Слика
Циљ побољшање менталног здравља ђака Кинеско Министарство образовања објавило је оквир мера за унапређење физичког и менталног здравља ученика, који предвиђа ограничавање домаћих задатака и смањење академског оптерећења у школама. У саопштењу објављеном на званичном ВиЧет налогу ресорног министарства наведено је да школама неће бити дозвољено да често организују испите нити да повећавају академски притисак на ученике, пренео је Ројтерс.  Такође им је забрањено да задиру у време одмора ученика или да им бране да напусте учионицу током пауза. Власти настоје да смање академски притисак и побољшају ментално здравље ученика, одмичући се од традиционалног става који наглашава интензивно учење и високе оцене. Велики обим домаћих задатака у кинеским школама често доводи до недостатка сна и повећане анксиозности и депресије код ученика, истичу стручњаци.  Кина је већ у новембру прошле године саопштила да школе морају строго да контролишу количину домаћих задатака и да обезбеде нај...
Прикажи све

Marija Malović: Kako grad vaspitava - zašto je uređenje grada pedagoško pitanje

Слика
Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.   ada pričamo o gradovima, najčešće svako govori iz svog ugla. Urbanisti govore o planovima, saobraćajci o protocima, investitori o kvadratima, ekolozi o zelenilu, roditelji o svakodnevnom snalaženju, a pedagozi najčešće ostaju „u svojoj zoni“, kao da je njihovo mesto rezervisano samo za vrtić i školu. Upravo tu je problem, jer je pitanje uređivanja grada i te kako i pedagoško pitanje. To ne znači da pedagogija treba da kolonizuje „tuđe“ teme. Znači nešto drugo: da bez pedagoške perspektive ne možemo razumeti kakve uslove za odrastanje, kao društvo, stvaramo. A ako ne razumemo kakve uslove za odrastanje stvaramo, onda ne razumemo ni kakvo društvo gradimo. Otuda i potreba za širim pomakom paradigme, koji savremeni naučni i stručni uvid...
Прикажи све

Џорџ Орвел о приватном образовању у Енглеској

Слика
Успут, постоји огроман број приватних школа у Енглеској. Другоразредне, трећеразредне, четврторазредне (Ringvud haus је била представник четврторазредне школе), постоји их десетак и двадесетак у сваком лондонском предграђу и сваком провинцијском градићу. У сваком датом тренутку има их негде око десет хиљада, од којих је тек мање од хиљаду подложно државној инспекцији. И мада су неке од њих боље од неких других, а одређени број вероватно бољи и од општинских школа с којима се такмиче, у свима њима влада исто темељно зло: то јест, немају апсолутно никакву другу сврху осим да доносе новац. Често се, иако у њима нема ничег незаконитог, отварају на исти начин на који би се отварале јавна кућа или фирма која бесправно послује акцијама на берзи. Неки уображени мали пословни човек (веома је уобичајено да ове школе држе особе које саме не предају ништа) једног дана каже „Ема, нешто ми је пало на памет! Шта кажеш да отворимо школу, а? Школе доносе много новца, знаш, а у њима има мање посла него ...
Прикажи све