Хуманизам и хуманизми; Трансхуманизам и медијска писменост - у новој "Култури"


 

Данас је на интернет постављен нови број часописа "Култура", који на уводним местима доноси чланак значајан за филозофију васпитања, и други који тематизује актуелна питања медијске педагогије.


Предраг Крстић и Бојана Радовановић

ХУМАНИЗАМ И ХУМАНИЗМИ (РА)СТЕЗАЊЕ ПОЈМА

Кључне речи: просветитељство, ренесанса. секуларизам. хуманизам. човечанство

Апстракт: 

У овом раду аутори настоје да понуде преглед различитих учења која се сврставају под капу хуманизма. Мада се рад превасходно усредсређује на хумани- стичке доктрине, теорију хуманизма често није једноставно разлучити од хума- низма у пракси, те ће свакако бити реферисано на различите практичне програме хуманизма. И у једном и у другом случају испоставља се да је хуманизам толико разуђен, ако не и безобалан појам, да је можда упутније говорити о хуманизмима, у множини. Иако један прегледни чланак не може да предочи подробну и свеобухватну историју (идеје) хуманизма и све варијације кроз које је он прошао и пролази код својих значајних заступника, аутори верују да читаоцима може пружити основ за разумевање и оквир за даља истраживања и промишљања хуманизма/хуманизама.





Катарина Шмакић

ТРАНСХУМАНИСТИЧКИ АСПЕКТИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ


Кључне речи: дигитална технологија. критичко промишљање. медији, медијска писменост. трансхуманистички аспекти

Апстракт: 

Количина садржаја коју пружају дигитални медији умногоме је допринела лакшем приступу разноразним информацијама, али критичко сагледавање оваквих садржаја често изостаје због непостојања потребе за њим, затим услед непостојања адекватног образовања које прати развој и коришћење нових технологија, као и због недостатка времена које би било посвећено тој теми, те се све више указује на потребу инкорпорирања медијске писмености у образовни систем као вида разви- јања критичког промишљања и адекватне употребе добијених информација. Поред школе као институције образовања, деца дигиталних колонија додатно се образују ванинституционално кроз медије масовних комуникација. Заштита деце од негативног утицаја разних садржаја подразумева да се кроз процесе учења различитих вештина у обради масмедијских порука код њих развије критичко промишљање о датом садржају. Разумевање значаја медијске писмености је изузетно важно, али с обзиром на имплементирање исте у систем она поприма трансхуманистичке аспекте који се косе са њеном суштином. Рад се бави прегледом и промишљањем промена образаца понашања приликом коришћења дигиталних технологија, као и приказом често невидљивих веза између комерцијализације садржаја и очекиваног одговора корисника.


Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Цртежи Онфима из Новгорода показују да су деца жврљала по свескама и цртала чудовишта још од 13. века

Слика
Постоји нешто у жврљању по свесци и цртању човечуљака са оружјем и чудовишта по маргинама домаћег задатка што одолева зубу времена. Чак и у доба „ајпеда“ и „Маjнкрафта“, већини деце дајте оловку и папир (а још боље — школски задатак који треба одложити за касније) и она ће пронаћи свој пут до вековне традиције шарања по свесци. Ова навика има дугу историју, а то је познато захваљујући дечаку по имену Онфим, који је оставио свој упечатљив траг на мекој брезовој кори средином 13. века. Историчари верују да је имао око шест или седам година када је направио ове невероватне цртеже, који на много начина откривају више о животу детета у средњовековној Русији него школски задаци уз које су настали. Док је вежбао писање ћирилицом, нацртао је себе и, како се претпоставља, своје пријатеље, поређане испод слова: На полеђини свог школског задатка замислио је себе као „дивљу звер“, створење налик кентауру са коврџавим репом: Приказао је и жестоке битке, са стрелама које лете, коњима у галопу и поги...
Прикажи све

Јавни издаци за образовање у Европи: Србија скоро па највећи штедиша

Слика
У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године. Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%). https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1 У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију). Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године. Према овим подацима, Руму...
Прикажи све

Dječji rad i industrijalizacija: Dokazi iz tvorničkih zapisa i britanskog popisa stanovništva iz 1851.

Слика
Sažetak Djeca su bila sastavni dio radne snage tijekom britanske industrijske revolucije. Promjenjivi obrasci dječjeg rada, kao i uzroci njegovog uspona i pada, potaknuli su brojne znanstvene rasprave. Ova studija donosi nove izravne dokaze o dječjem radu iz dječjih potvrda o dobi i evidencija o pohađanju škole iz tvornica pamuka. Povezujemo pojedinačnu djecu identificiranu iz tih tvorničkih zapisa s popisom stanovništva iz 1851. godine i prvi put pružamo konkretne dokaze o razmjerima nedovoljnog prijavljivanja dječjeg rada u tvornicama prema popisu stanovništva. Nalazimo da je britanski popis stanovništva za trećinu podcijenio stvarne razmjere zaposlenosti djece u tvornicama. Na temelju ovog nalaza dodatno rekonstruiramo stope sudjelovanja djece u radnoj snazi ​​i strukturu zanimanja sredinom devetnaestog stoljeća. Sveukupno, tvrdimo da tehnološke promjene i rani Zakoni o tvornicama nisu odmah niti učinkovito smanjili zaposlenost djece u tvornicama. Djeca su i dalje bila vrijedan izvo...
Прикажи све