Хуманизам и хуманизми; Трансхуманизам и медијска писменост - у новој "Култури"


 

Данас је на интернет постављен нови број часописа "Култура", који на уводним местима доноси чланак значајан за филозофију васпитања, и други који тематизује актуелна питања медијске педагогије.


Предраг Крстић и Бојана Радовановић

ХУМАНИЗАМ И ХУМАНИЗМИ (РА)СТЕЗАЊЕ ПОЈМА

Кључне речи: просветитељство, ренесанса. секуларизам. хуманизам. човечанство

Апстракт: 

У овом раду аутори настоје да понуде преглед различитих учења која се сврставају под капу хуманизма. Мада се рад превасходно усредсређује на хумани- стичке доктрине, теорију хуманизма често није једноставно разлучити од хума- низма у пракси, те ће свакако бити реферисано на различите практичне програме хуманизма. И у једном и у другом случају испоставља се да је хуманизам толико разуђен, ако не и безобалан појам, да је можда упутније говорити о хуманизмима, у множини. Иако један прегледни чланак не може да предочи подробну и свеобухватну историју (идеје) хуманизма и све варијације кроз које је он прошао и пролази код својих значајних заступника, аутори верују да читаоцима може пружити основ за разумевање и оквир за даља истраживања и промишљања хуманизма/хуманизама.





Катарина Шмакић

ТРАНСХУМАНИСТИЧКИ АСПЕКТИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ


Кључне речи: дигитална технологија. критичко промишљање. медији, медијска писменост. трансхуманистички аспекти

Апстракт: 

Количина садржаја коју пружају дигитални медији умногоме је допринела лакшем приступу разноразним информацијама, али критичко сагледавање оваквих садржаја често изостаје због непостојања потребе за њим, затим услед непостојања адекватног образовања које прати развој и коришћење нових технологија, као и због недостатка времена које би било посвећено тој теми, те се све више указује на потребу инкорпорирања медијске писмености у образовни систем као вида разви- јања критичког промишљања и адекватне употребе добијених информација. Поред школе као институције образовања, деца дигиталних колонија додатно се образују ванинституционално кроз медије масовних комуникација. Заштита деце од негативног утицаја разних садржаја подразумева да се кроз процесе учења различитих вештина у обради масмедијских порука код њих развије критичко промишљање о датом садржају. Разумевање значаја медијске писмености је изузетно важно, али с обзиром на имплементирање исте у систем она поприма трансхуманистичке аспекте који се косе са њеном суштином. Рад се бави прегледом и промишљањем промена образаца понашања приликом коришћења дигиталних технологија, као и приказом често невидљивих веза између комерцијализације садржаја и очекиваног одговора корисника.


Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Жак Марпо: Рањивост детета и школа која слави знање

Слика
Рањивост означава стање онога што је крхко, достижно, шта се лако може повредити или чак уништити. Карактеристично је за жива бића, а посебно за људе. „Дете се рађа недовршено, крхко, рањиво и смртно. Мораће да прихвати своју рањивост кроз недостатак, губитак, непотпуност, фрустрацију, несигурност и, опет, несигурност... Мораће да одрасте тако што ће постати свесно своје рањивости, да би је преузело кроз дело разочарања које му омогућава да побегне од свемоћи. Образовати, у овом смислу, значи омогућити некоме да прихвати себе као рањиво биће, и истовремено је у стању да узме у обзир рањивост других развијајући однос бриге. Разматрање људске рањивости обавезује свако људско биће на одговорност и за себе и за друге  . (Марпо: 2013) Колико год да је рањивост новорођенчета извор чуда, друштвени кодови нам говоре да бити рањив значи бити крхак, мали, којим доминирају старији . То  значи бити потенцијални губитник, препуштен на милост и немилост најјачих. Ова рањивост се онда мора прикрити
Прикажи све

4. Међународни бијенале новог васпитања одржан у Нанту

Слика
  Успон популизма, екологија и академски неуспех неке су од тема о којима се расправљало у Нанту. Ту је од 29. октобра до 2. новембра одржано Четврто међународно бијенале новог васпитања. У организацији Конвергенције, организације међу покретима, догађај је окупио 500 људи. Тешко је датирати тачан почетак покрета за ново васпитање у свету (према крају 19. века), па чак ни локацију његовог тачног извора (у Италији, Белгији, Француској, САД?). Више од једног века текла је река оних који непрестано желе да делују на васпитање и на свет.   Амбиција за еманципацију, демократију, солидарност 2024. године, све притоке су се на недељу дана окупиле у Сен Ерблену, веома близу Нанта, на 4. међународном бијеналу новог васпитања, уз подршку покрета „Конвергенције“. Током ових неколико дана, 26 нових образовних организација из различитих земаља, које је представљало 480 учесника, доживело је тренутке размене и размене како би реафирмисали амбицију еманципације, демократије, солидарности и читаве пов
Прикажи све

Ko je odgovoran za to što nastava Digitalnog sveta nije dala rezultate?

Слика
  – Mi svi sprovodimo beli štrajk kada je reč o predmetu Digitalni svet, jer sva deca imaju petice – kaže za Danas učiteljica jedne prestoničke osmoletke, komentarišući rezultate istraživanja koji su pokazali da uvođenje ovog predmeta u mlađe razrede osnovne škole nije dalo očekivane rezultate. Istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazalo je da nije bilo pedagoške dobiti od nastave Digitalnog sveta jer je razlika u znanju učenika koji nisu imali ovaj predmet i prve geneacije koja ga je pohađala četiri godine – minimalna. Ko je odgovoran za ovakav nalaz zavisi od toga koga pitate: učitelji iznose primedbe na račun onih koji su ovaj predmet uveli, a da nisu obezbedili uslove za to, dok se s druge strane čuju primedbe upravo na rad učitelja. Učitelji tvrde da nema opreme – Besmisleniji predmet nisu mogli da uvedu u mlađe razrede. Ranije smo imali izborne predmete i svaki od njih je imao sjajan nastavni plan i program. Digitalni svet je uveden na pogrešan
Прикажи све