Хуманизам и хуманизми; Трансхуманизам и медијска писменост - у новој "Култури"


 

Данас је на интернет постављен нови број часописа "Култура", који на уводним местима доноси чланак значајан за филозофију васпитања, и други који тематизује актуелна питања медијске педагогије.


Предраг Крстић и Бојана Радовановић

ХУМАНИЗАМ И ХУМАНИЗМИ (РА)СТЕЗАЊЕ ПОЈМА

Кључне речи: просветитељство, ренесанса. секуларизам. хуманизам. човечанство

Апстракт: 

У овом раду аутори настоје да понуде преглед различитих учења која се сврставају под капу хуманизма. Мада се рад превасходно усредсређује на хумани- стичке доктрине, теорију хуманизма често није једноставно разлучити од хума- низма у пракси, те ће свакако бити реферисано на различите практичне програме хуманизма. И у једном и у другом случају испоставља се да је хуманизам толико разуђен, ако не и безобалан појам, да је можда упутније говорити о хуманизмима, у множини. Иако један прегледни чланак не може да предочи подробну и свеобухватну историју (идеје) хуманизма и све варијације кроз које је он прошао и пролази код својих значајних заступника, аутори верују да читаоцима може пружити основ за разумевање и оквир за даља истраживања и промишљања хуманизма/хуманизама.





Катарина Шмакић

ТРАНСХУМАНИСТИЧКИ АСПЕКТИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ


Кључне речи: дигитална технологија. критичко промишљање. медији, медијска писменост. трансхуманистички аспекти

Апстракт: 

Количина садржаја коју пружају дигитални медији умногоме је допринела лакшем приступу разноразним информацијама, али критичко сагледавање оваквих садржаја често изостаје због непостојања потребе за њим, затим услед непостојања адекватног образовања које прати развој и коришћење нових технологија, као и због недостатка времена које би било посвећено тој теми, те се све више указује на потребу инкорпорирања медијске писмености у образовни систем као вида разви- јања критичког промишљања и адекватне употребе добијених информација. Поред школе као институције образовања, деца дигиталних колонија додатно се образују ванинституционално кроз медије масовних комуникација. Заштита деце од негативног утицаја разних садржаја подразумева да се кроз процесе учења различитих вештина у обради масмедијских порука код њих развије критичко промишљање о датом садржају. Разумевање значаја медијске писмености је изузетно важно, али с обзиром на имплементирање исте у систем она поприма трансхуманистичке аспекте који се косе са њеном суштином. Рад се бави прегледом и промишљањем промена образаца понашања приликом коришћења дигиталних технологија, као и приказом често невидљивих веза између комерцијализације садржаја и очекиваног одговора корисника.


Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Плате у европском образовању у односу на привреду у 2024.

Слика
Однос према образовном систему у свакој држави указује какав она има став према будућности: хоће ли да улаже у развој друштва или јој је потребно послушно становништво. Просечна цена рада запослених у образовању у ЕУ била је 25,8 евра у 2024. години и била је за 2,4% већа од просечне зараде у привреди, док је у 2012. години она била већа за 3,9%. У Србији је просечна цена рада у образовању износила 8,8 евра и била је за 7,4% нижа у односу на просечну зараду у привреди. У 2012. години просечна зарада у образовању била је за 4,7% изнад просека за привреду, по чему је Србија била незнатно изнад показатеља за ЕУ. Лошији релативан показатељ односа зарада у образовању у односу на привреду, у односу на Србију, имали су Исланд, Летонија и Шведска. Овде треба указати на релативитете: Румунија је имала 22,9% више зараде у образовању од просека, а Шведска 16,7% ниже, при чему је Румунија имала најмањи удео образовања у БДП-у (испод 3%) а Шведска највиши (око 7%). Значи, само одступање од просечне...
Прикажи све

Nema škole do šume

Слика
Tajno šumsko društvo pruža djeci sigurno mjesto, slobodu i autentično iskustvo duboke veze s prirodom, kaže Ana Zubak čije su šumske radionice dobile i Montessorijevu globalnu edukacijsku nagradu. Ana s djecom u prirodi ( foto  Darko Mareš) Proljeće prije pet godina pamti se po pandemiji koronavirusa i atmosferi straha, no ovaj je period mnogima donio i nešto često čega nam često fali u užurbanoj svakodnevici – slobodno vrijeme. Naša sugovornica, likovna pedagoginja i multimedijalna umjetnica  Ana Zubak , ovaj period pamti kao onaj u kojem se nakon dugo vremena moglo zastati i usporiti, a Zagreb je srećom tada imao što za ponuditi: šume su bile nadohvat ruke i bilo je lakše osamiti se u prirodi te živjeti sporijim ritmom. Ana Zubak je tada kroz svakodnevne šetnje šumom sa svojim djetetom postala svjesna koliko malo znamo o svijetu koji nas okružuje i koliko smo se udaljili od prirode, kako nam govori, ne samo fizički, već i emocionalno i spoznajno. Upravo ju je ta spoznaja ins...
Прикажи све

Студија о Дану родитељства без насиља у Немачкој

Слика
Један од три родитеља сматра да је шамар по задњици прикладан.  Око две трећине становништва одбацује телесно кажњавање у родитељству. То су добре вести из студије УНИЦЕФ-а. Лоше вести: Још увек постоје људи који мисле да је шамар или ударац по лицу прихватљив. Ненасилно родитељство је загарантовано законом већ 25 година: „Дете има право на бригу и васпитање искључујући насиље, телесно кажњавање, психолошке повреде и друге понижавајуће мере“, наводи се у немачком грађанском законику. У стварности, међутим, правна ситуација очигледно још није допрла до свести свих, као што показује студија о Дану ненасилног родитељства 30. априла. Иако е око две трећине одбацило телесно кажњавање, 30,9% испитаника сматрало је шамар по задњици прикладним, а 14,5% сматрало је да је то и благи шамар. Универзитетска болница у Улму, у репрезентативном истраживању које је наручио УНИЦЕФ, интервјуисала је око 2.500 људи старости 16 и више година. Различити ставови између млађих и старијих Укупно гледано, у...
Прикажи све