Усмена историја образовања - пример разговора

 


Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Marija Malović: Kako grad vaspitava - zašto je uređenje grada pedagoško pitanje

Слика
Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.   ada pričamo o gradovima, najčešće svako govori iz svog ugla. Urbanisti govore o planovima, saobraćajci o protocima, investitori o kvadratima, ekolozi o zelenilu, roditelji o svakodnevnom snalaženju, a pedagozi najčešće ostaju „u svojoj zoni“, kao da je njihovo mesto rezervisano samo za vrtić i školu. Upravo tu je problem, jer je pitanje uređivanja grada i te kako i pedagoško pitanje. To ne znači da pedagogija treba da kolonizuje „tuđe“ teme. Znači nešto drugo: da bez pedagoške perspektive ne možemo razumeti kakve uslove za odrastanje, kao društvo, stvaramo. A ako ne razumemo kakve uslove za odrastanje stvaramo, onda ne razumemo ni kakvo društvo gradimo. Otuda i potreba za širim pomakom paradigme, koji savremeni naučni i stručni uvid...
Прикажи све

Алекса Анђелић: Шпенглер и будућност образовних установа

Слика
Шпенглерово виђење наизглед делује анахронично посматрано данашњим очима. Он је трагао за целовитим образовањем, једном „паидејом“ у грчком стилу, која би створила комплетне и формиране појединце, стављене на располагање државним циљевима Име Освалда Шпенглера са правом је везано за његову филозофију историје. Монументално дело Пропаст Запада, иако не прво испољавање органске и цикличне теорије светске историје, путем својих компрехензивних и дубоких увида оставило је продоран утицај на интелектуалну јавност раног 20. века. Фигуре попут Томаса Мана, Хермана Хесеа, Ернста Јингера, Дејвида Херберта Лоренса, са пажњом су читали Пропаст Запада и нудили своје коментаре, критике, и интерпретације. Ангажман са овим делом у 20-им годинама прошлог века био је незаобилазан, и до 1926. године продато је око 100.000 примерака. Времена у којима се на свакодневном нивоу у јавности дискутује о једној густој, готово непробојној анализи светске историје – у којој, иако се простире на преко 1.000 стран...
Прикажи све

Dejan Kožul: Svratište u kom su kuće od čokolade

Слика
  U dva svratišta za decu ulice u Beogradu brinu se o 300 dece. Svratišta su najpribližnija onim mitskim “kućama od čokolada, sa prozorima od marmelade” za svako romsko dete, jer tu se mogu okupati, oprati odeću i obuću ili dobiti čistu, ali pre svega mogu dobiti razumevanje i šansu za drugačiju budućnost koju romska deca inače nemaju. Punih 20 godina u Beogradu postoji Svratište za decu ulice i to na dve lokacije. Ta su svratišta možda najpribližnija onim mitskim „kućama od čokolada, sa prozorima od marmelade“ za svako romsko dete jer tu se mogu okupati, tu mogu oprati odeću i obuću, mogu i dobiti nešto čiste odeće i obuće, ali pre svega mogu dobiti razumevanje i šansu za drugačiju budućnost koju romska deca inače nemaju. – Svratište je nastalo tako što su studenti Defektološkog fakulteta pričali sa mladima Romima na ulici i pitali šta im treba pa su rekli da im treba veš mašina – objašnjava nam na početku  Dragana Vučković , koordinatorka Svratišta za decu. Tad su shvatili d...
Прикажи све