Сладолед или ђелато?

https://zurnal.me/da-li-stvarno-postoji-razlika-izmedju-sladoleda-i-djelata/ 


Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Кина најављује мере за смањење академског притиска на ученике

Слика
Циљ побољшање менталног здравља ђака Кинеско Министарство образовања објавило је оквир мера за унапређење физичког и менталног здравља ученика, који предвиђа ограничавање домаћих задатака и смањење академског оптерећења у школама. У саопштењу објављеном на званичном ВиЧет налогу ресорног министарства наведено је да школама неће бити дозвољено да често организују испите нити да повећавају академски притисак на ученике, пренео је Ројтерс.  Такође им је забрањено да задиру у време одмора ученика или да им бране да напусте учионицу током пауза. Власти настоје да смање академски притисак и побољшају ментално здравље ученика, одмичући се од традиционалног става који наглашава интензивно учење и високе оцене. Велики обим домаћих задатака у кинеским школама често доводи до недостатка сна и повећане анксиозности и депресије код ученика, истичу стручњаци.  Кина је већ у новембру прошле године саопштила да школе морају строго да контролишу количину домаћих задатака и да обезбеде нај...
Прикажи све

Marija Malović: Kako grad vaspitava - zašto je uređenje grada pedagoško pitanje

Слика
Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.   ada pričamo o gradovima, najčešće svako govori iz svog ugla. Urbanisti govore o planovima, saobraćajci o protocima, investitori o kvadratima, ekolozi o zelenilu, roditelji o svakodnevnom snalaženju, a pedagozi najčešće ostaju „u svojoj zoni“, kao da je njihovo mesto rezervisano samo za vrtić i školu. Upravo tu je problem, jer je pitanje uređivanja grada i te kako i pedagoško pitanje. To ne znači da pedagogija treba da kolonizuje „tuđe“ teme. Znači nešto drugo: da bez pedagoške perspektive ne možemo razumeti kakve uslove za odrastanje, kao društvo, stvaramo. A ako ne razumemo kakve uslove za odrastanje stvaramo, onda ne razumemo ni kakvo društvo gradimo. Otuda i potreba za širim pomakom paradigme, koji savremeni naučni i stručni uvid...
Прикажи све

Дитрих Бенер - Општа педагогија: Систематско-историјски увод у основну структуру педагошке мисли и деловања

Слика
Циљ књиге јесте да пружи систематску основу за педагогију у контексту целокупне друштвене праксе. Тиме се поставља у модерну традицију општег педагошког идејног тока од Хербарта. Настао је крајем 1970-их у контексту Бенерове професуре у Минстеру и такође укључује импулсе његових академских учитеља Е. Хајнтела и Ј. Дерболава. Ауторова намера је да прикаже историјски развој фундаменталног педагошког концепта у оквиру праксеолошке науке о образовању. Овај фундаментални концепт има за циљ да повеже различите педагошке професије, обезбеди јединство педагошке науке упркос њеној диференцијацији у различите појединачне дисциплине и олакша комуникацију педагогије као науке и праксе. Педагогија, попут политике, рада, религије, уметности и обичаја, има експериментални карактер, јер се одвија у отвореној слободи, историчности и језику (Поглавље 2.1). Педагошка пракса полази од премисе људске несавршености, „да човек (...) постаје човек само кроз васпитање“ (Поглавље 2.3). Истовремено, људска бића ...
Прикажи све