Милан Ђ. Милићевић



ЕМИСИЈА "ЗАБОРАВЉЕНИ УМОВИ СРБИЈЕ"


https://drive.google.com/file/d/15plqlvxd2mxsNtLEBze225QUbKRCHg2O/view?usp=drive_link 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Hrvatska: Škola bez života

Слика
Rezultati istraživanja uključivosti obrazovanja u domaćoj društvenoj hijerarhiji ukazuju da se prioritet popravaka prema totalnom remontu organizma obrazovne politike mora posvetiti ranom, predškolskom i osnovnoškolskom obrazovanju, a onda i srednjoškolskom. Otkako je propao pokušaj Cjelovite kurikularne reforme kao prvi i posljednji hepening javne (obrazovne) "politike odozdo" u povijesti Hrvatske, na horizontu se ne naziru razumne pretpostavke za reprizu sličnog tipa. Podsjetimo, bila je 2015. a zatim i 2016. godina kad je više stotina profesionalaca prakse i teorije domaćeg obrazovanja pod vodstvom  Borisa Jokića  iskušalo kapacitete političke volje za totalnom reformom obrazovanja. Reforma je propala, a učinak tog poraza osjetili smo kao imploziju demokratskog društva. Bilo je to posljednje hrvatsko javno razočaranje u političku snagu nekog demokratičnog alata. Iz perspektive aktualnog trenutka, ispada da je to bio i čin gotovo revolucionarnog društveno-političkog eksperi...
Прикажи све

Пета београдска гимназија 1905-2025.

Слика
Изглед зграде пре Другог светског рата Оснивање Прве женске гимназије 1905. године, претече данашње Пете београдске, представљало је у ондашњем дубоко патријархалном и традиционалном друштву толико велики искорак, да бисмо могли да га назовемо револуционарним. Поклапало се са модернизацијом српске државе, а исте године основан је и Београдски Универзитет. Каква коинциденција, да две круцијалне институције у нашем друштву ове године обележавају велики јубилеј – сто двадесет година свога постојања и рада! Девојчице у Србији званично су почеле да се школују средином 19. века, а прва средња школа била је основана 1863. године – Виша женска школа у Београду. Међутим, наставнице ове школе водиле су борбу да се женској деци омогући посебан тип школе – гимназија, у којој би се припремале за универзитетско образовање. Неколико деценија касније, на прелазу из 19. у 20. век, из Више женске школе издвојила се Женска учитељска школа (1900), а потом и Женска гимназија. Женска гимназија је установљен...
Прикажи све

Dejan Ilić: Zašto kleči direktor?

Слика
  Naslov navodi na krivi trag. Jer, nije prvo pitanje zašto je direktor novosadske gimnazije klečao na stepenicama škole i za šta se molio, mada, ruku na srce, nije nezanimljivo razmišljati o tome. Važnije bi bilo da nam ministarka prosvete kaže kako se uopšte dogodilo da ta osoba bude direktor škole. I još: pošto se to ipak desilo, ministarka bi sad morala odmah da nam odgovori kako je moguće da je ta osoba i dalje direktor škole. Hoću da kažem, onog trena kada je ustao, direktoru je morala biti uručena odluka ministarke da više nije direktor. (Ministarka na to ima pravo, jer po nesrećnom zakonu o obrazovanju, ministar prosvete postavlja i smenjuje direktore škola, a da čak ne mora ni da objasni razloge za to.) Jer, od kad je kleknuo do kad se podigao prošlo je više sati, a to je sasvim dovoljno vremena da se shvati i odluči da takva osoba nipošto više ne sme biti direktor škole. (A pitanje je i da li joj treba dozvoliti da uopšte radi u školi, bilo šta. Na ovo ćemo se vratiti, po...
Прикажи све