Упитник о личној историји образовања

 





Размислите о Вашем досадашњем искуству образовања. Шта бисте укључили у презентацију властите историје образовања? Како бисте испричали причу о Вашој историји образовања?


Пред Вама су питања која могу да помогну у изради личне историје образовања.

 

1.      Који део свог образовања сматрате најважнијим? Шта бисте нагласили? 

 

2.   Када је Ваше образовање почело? Које фазе (периоде) препознајете? Колико су трајалe? Шта је за њих специфично?

 

3.       Опишите један од најважанијих догађаја у Вашем образовању.

 

4.    Да ли имате једну кључну личност значајну за Ваше образовање? Зашто је она      била тако важна у Вашем образовању?


5.    Како бисте описали наставу током Вашег школовања?

 

6.      Шта су биле добре стране Вашег образовања?

 

7.      Шта нису биле добре стране Вашег образовања?

 

8.     Како су Ваш соцоекономски статус, пол, религија и националност. утицали на               Ваше  образовање?

 

 9.       Да ли су неки од фактора, као што су (не)постојање образовних, културних                   институција, спортских клубова, економска (не)развијеност места, догађаји у                држави и друштву, утицали на Ваше образовање? Који фактори? На који начин? 

 

        10.   Колико сте били дисциплиновани у школи?


         11.   Који је био Ваш начин учења? Јесте ли учили у континуитету? Да ли сте учили                   углавном сами или са другарицама и друговима? Ко Вам је највише помагао у                      учењу?


          12.  Како процењујете утицај родитеља на Ваше школско образовање?   

 

 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Aleksandar Tadić: Odgovornost za kolaps prosvetnog sistema

Слика
Ko je odgovoran za aktuelno rasulo i potencijalni kolaps sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji? Nedeljama unazad suočavamo se sa ozbiljnom krizom u sektoru prosvete koja se iz dana u dan razbuktava. Tim povodom javnosti se 14. februara obratio predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević. Izjavio je da je „školska godina ozbiljno ugrožena“. Nastavio je: „Posebno sam zabrinut za pitanje školstva i onoga što rade đacima u osnovnim i srednjim školama.“ Dodao je i da mu je „neverovatno da se neko igra sudbinom dece i da obmanjuje roditelje“. Ovo izražavanje zabrinutosti, iznenađenosti i osude nesavesnih nastavnika dovršio je porukom da se mora otvoriti pitanje „da li je moguće da platu primaju oni koji neće da rade“. Ovom izjavom predstavnici izvršne vlasti nastavljaju da na neodgovoran način pojačavaju tenzije u društvu i obrazovnim ustanovama, i da odgovornost za krizu i njene posledice potpuno neosnovano svaljuju na prosvetne radnike koji s punim pravom zahtevaju uvažavanje i ade...
Прикажи све

Svenka Savić: Tuča učenica u Novom Sadu i zataškavanje

Слика
  U Novom Sadu u blizini jedne osnovne škole, u IV razredu, dogodilo se vršnjačko nasilje: potukle su se dve učenice dok su ostale stajale, navijale, snimale telefonima. Učiteljica je drugog dana podelila kazne: jednima smanjila ocene iz vladanja, drugima ukor. Posle nekoliko dana je sazvala roditelje na sastanak na kojem su, jedna od četiri psihološkinje škole i jedna od četiri pedagoškinje škole informisale roditelje. Prva detaljno i dugo o zakonskim odredbama o nasilju u školama, da bi procenila da ovaj događaj (na skali od 1 do 4) ima težinu pod 3, što znači veoma uznemirujući – radi se o ozbiljnom prekršaju. Obavestila je da je ona lično održala brojne seminare o nasilju po školama, i da je sama mnogima prisustvovala, čime je ubedila skup roditelja da je kompetentna za ovaj događaj. Dakle, nakon što je učvrstila integritet, predložila je da sve što se razgovara o događaju na sastanku ostaje ‘u okviru razreda’ i ne ide u širu školsku javnost. Jedna od ukupno četiri osobe za pit...
Прикажи све

Уз Међународни дан писмености: Александар Јерков - Ако нам деца не буду писмена, биће половични људи и тачка

Слика
Данас је Међународни дан писмености. Скоро милијарду људи у свету је неписмено. Према завничним подацима, у Србији је око 38.000 одраслих људи који су неписмени, али стваран број је много већи. Професор Филолошког факултета у Београду Александар Јерков каже за РТС да је писменост много више од умећа читања и писања, то је способност да перципираш туђу душу, дух, интелект, али и себе приближиш другима. Ако децу не научимо писмености, остаће половични људи, поручује професор Јерков.  Професор Александар Јерков каже да у 5.000 година, колико себе препознајемо као људе, ми то чинимо зато што смо имали културу писмености.  “Па сад замислите бити неписмен у таквом свету? С друге стране, савремена друштва су на известан начин разградила многе од механизама који су бринули о томе да изграде самосвесног, критички расположеног хумболтовског грађанина. И то је узнемиравајућа ситуација с којом се суочавамо“, каже Јерков. “Некада је, без обзира на све недостатке у једном бившем режиму, бил...
Прикажи све