Кратко о историји педагогије у програму образовања педагога


 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Бен Вилијамсон: Да ли генетика треба да игра улогу у образовању?

Слика
Стартап компанија која обећава тестирање ембриона на интелигенцију недавно је доспела на насловне стране. Nucleus Genomics, организација са седиштем у Силицијумској долини коју подржавају милиони долара технолошких инвеститора, тврди да ће њена платформа омогућити „генетску оптимизацију“ ембриона, при чему је IQ једна од многих особина и медицинских стања које може да мери и процени. Образовне импликације такве технологије су значајне, што повећава изгледе да ученици упишу школе са генетски оптимизованим предностима у односу на друге. То јест, ако технологија функционише како компанија тврди. Проблем са Nucleus Genomics, како су биоетичари Артур Каплан и Џејмс Табери тврдили у часопису Scientific American, јесте да су њена обећања лажна и нису поткрепљена научним доказима. Nucleus је „шта се дешава када занемарите дијагностичку генетику у стилу Силицијумске долине“: одбацио је професионални научни консензус и уместо тога тражио брз приход од привлачења инвеститора ризичног капитала и п...
Прикажи све

Zoran Dimić – Politike obrazovanja: od paideje do bildunga

Слика
  Piše: Dejan Ilić Podrobnije bavljenje antičkim tekstovima o paideji vrlo brzo nam otkriva u kojoj meri je ova tema bila tesno povezana sa izvornim smislom politike, koja je u antici nesumnjivo bila tema svih tema, kako za građane antičkih polisa tako i za filozofe. Smisao i cilj starogrčkog koncepta vaspitanja i obrazovanja se otuda moraju sagledavati u kontekstu napora i želja članova jedne političke zajednice da unaprede zajednički život. Zanemarivanje realnog istorijskog konteksta u kom nastaje i razvija se koncept paideje, gde je očito njeno političko poreklo, često je dovodilo do njenog romantizovanog i pogrešnog tumačenja, koje nije uspevalo da vaspitanje i obrazovanje sagleda i kao predmet međusobne strateške manipulacije građanskih grupa i pojedinaca. Premda je u vekovima nakon nestanka antičkog sveta, a naročito tokom srednjeg veka, interesovanje za vaspitno-obrazovne teme opadalo, moderno doba je ponovo uvelo na velika vrata vaspitno-obrazovne teme u građanski svet. Upr...
Прикажи све

То­ми­слав Су­хец­ки: Вратимо уметност у васпитање и образовање

Слика
  Обра­зо­ва­ње све не­у­спе­шни­је па­ри­ра све бр­жим про­ме­на­ма све­та око нас. Чи­ни се да је чо­век већ при­стао на по­раз у од­но­су на ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, ко­ја се раз­ви­ја ге­о­ме­триј­ском про­гре­си­јом, ду­пли­ра сва­ких не­ко­ли­ко го­ди­на, а људ­ска ин­те­ли­ген­ци­ја опа­ла је за пет про­це­на­та у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Бит­ка с бу­дућ­но­шћу као да је уна­пред из­гу­бље­на, а гу­би­мо из ви­да сво­ју нај­ве­ћу ин­те­лек­ту­ал­ну шан­су, умет­нич­ко ин­ту­и­тив­но ис­ку­ство ко­је је у осно­ви и до­ве­ло до про­гре­са чо­ве­ка. По­ја­ва да­ро­ви­то­сти је ми­сте­ри­о­зна, али пло­до­ви умет­нич­ке да­ро­ви­то­сти та­ко­ђе де­лу­ју ми­сте­ри­о­зно. Не­кад су умет­ност на­зи­ва­ли кул­тур­ном над­град­њом или ква­ли­фи­ка­ци­јом аро­гант­не су­је­те, да би ње­на функ­ци­ја уна­пре­ђи­ва­ња и по­пра­вља­ња људ­ског ума би­ла пре­ва­зи­ђе­на. Ево­лу­ци­ја су­ви­ше ду­го тра­је и не­пред­ви­дљи­ва је, па је не­ко чу­до на­шло на­чин да у ге­не...
Прикажи све