Дечји рад
Злоупотреба дечјег рада (све до робовског статуса деце) и данас је значајно социјално питање. Изгледа да у политичким дебатама више није популарно помињати злоупотребу дечјег рада и начине за њихово превазилажење. А, некада је нпр. то била важна вододелница између социјалдемократа и комуниста (за нас старије је било обавезно да о томе консултујемо Марксову "Критику Готског програма").
Са друге стране, популарна код старих педагога тема, мало незграпно, означена као радно васпитање, готово је потпуно ишчезла из школске и породичне педагогије.
Зато ме је обрадовало писмо Политици др Исидора Граорца, које као повод за разговор, преносим. Занимљива су и два опречна коментара која су објављена на сајту Политике.
***
Позитивне стране дечјег рада
Предмет истраживања о којем нас обавештава текст објављен у „Политици” 18. јула јесте злоупотреба дечјег рада, уз указивање на „опасна занимања и околности забрањене за млађе од 18 година” јер штетно делују на физичко и психичко здравље. Међутим, сматрам да би требало указати и на пожељно деловање рада.
Поменућу један пример. Породица баке Вере има велико имање и салаш у Бачкој, велики број оваца, крава, коза, свиња... Недавно ми је на пијаци причала како су њени унуци од четири године и годину и по са задовољством помагали у појењу стоке, држали су црева и пуштали воду у валове.Сиромашна друштва и сиромашне породице у којима су деца приморана да раде, представљају посебан проблем. Овде се рад схвата као терет и неопходност, па се превиђа благотворно дејство активности деце. Зна се да је велики број деце у сеоским срединама укључен у послове о чијим социјалним, развојним и моралним последицама се не размишља. Напор који дете мора да уложи радећи често је плоднији за развој личности од задовољстава и забаве који му се данас нуде. И у принудни рад дете уноси нешто од игре јер је оно биће игре (хомо луденс). И на тај начин гради и остварује себе доприносећи бољитку породице.
Учешћем у заједничким активностима с одраслима успоставља се узајамност одраслих и деце, прави пут за формирање аутентичних људских односа и смисленог живљења. Тако се приближавају свет деце и свет одраслих и превазилази сукоб генерација.
Др Исидор Граорац,
Нови Сад
