Будућност као део садашњости

Јесте духовито, али и драматично.

Можда ће актуелна драма, већ у блиској будућности, изгледати смешно.

Нама остаје да се са њом суочимо рационално; скрупулозним трансдисциплинарним научним истраживањима, филозофским промишљањем и образовном, и укупном социјалном политиком, која ће у први план да постави добробит за развој детета. По мом мишљењу, трећа карика би могла да буде најпроблематичнија, али и научници и филозофи, не само код нас, нису још у "пуном погону" на ову тему.. 
 

Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

Кина најављује мере за смањење академског притиска на ученике

Слика
Циљ побољшање менталног здравља ђака Кинеско Министарство образовања објавило је оквир мера за унапређење физичког и менталног здравља ученика, који предвиђа ограничавање домаћих задатака и смањење академског оптерећења у школама. У саопштењу објављеном на званичном ВиЧет налогу ресорног министарства наведено је да школама неће бити дозвољено да често организују испите нити да повећавају академски притисак на ученике, пренео је Ројтерс.  Такође им је забрањено да задиру у време одмора ученика или да им бране да напусте учионицу током пауза. Власти настоје да смање академски притисак и побољшају ментално здравље ученика, одмичући се од традиционалног става који наглашава интензивно учење и високе оцене. Велики обим домаћих задатака у кинеским школама често доводи до недостатка сна и повећане анксиозности и депресије код ученика, истичу стручњаци.  Кина је већ у новембру прошле године саопштила да школе морају строго да контролишу количину домаћих задатака и да обезбеде нај...
Прикажи све

Marija Malović: Kako grad vaspitava - zašto je uređenje grada pedagoško pitanje

Слика
Dok se gradovi planiraju kroz saobraćaj, kvadrate i investicije, jedno ključno pitanje ostaje po strani: kakve uslove za odrastanje zapravo stvaramo. Jer grad ne utiče samo na kvalitet života – on aktivno „vaspitava“ generacije koje u njemu odrastaju.   ada pričamo o gradovima, najčešće svako govori iz svog ugla. Urbanisti govore o planovima, saobraćajci o protocima, investitori o kvadratima, ekolozi o zelenilu, roditelji o svakodnevnom snalaženju, a pedagozi najčešće ostaju „u svojoj zoni“, kao da je njihovo mesto rezervisano samo za vrtić i školu. Upravo tu je problem, jer je pitanje uređivanja grada i te kako i pedagoško pitanje. To ne znači da pedagogija treba da kolonizuje „tuđe“ teme. Znači nešto drugo: da bez pedagoške perspektive ne možemo razumeti kakve uslove za odrastanje, kao društvo, stvaramo. A ako ne razumemo kakve uslove za odrastanje stvaramo, onda ne razumemo ni kakvo društvo gradimo. Otuda i potreba za širim pomakom paradigme, koji savremeni naučni i stručni uvid...
Прикажи све

Џорџ Орвел о приватном образовању у Енглеској

Слика
Успут, постоји огроман број приватних школа у Енглеској. Другоразредне, трећеразредне, четврторазредне (Ringvud haus је била представник четврторазредне школе), постоји их десетак и двадесетак у сваком лондонском предграђу и сваком провинцијском градићу. У сваком датом тренутку има их негде око десет хиљада, од којих је тек мање од хиљаду подложно државној инспекцији. И мада су неке од њих боље од неких других, а одређени број вероватно бољи и од општинских школа с којима се такмиче, у свима њима влада исто темељно зло: то јест, немају апсолутно никакву другу сврху осим да доносе новац. Често се, иако у њима нема ничег незаконитог, отварају на исти начин на који би се отварале јавна кућа или фирма која бесправно послује акцијама на берзи. Неки уображени мали пословни човек (веома је уобичајено да ове школе држе особе које саме не предају ништа) једног дана каже „Ема, нешто ми је пало на памет! Шта кажеш да отворимо школу, а? Школе доносе много новца, знаш, а у њима има мање посла него ...
Прикажи све