Milan Milošević: OECD o školi, kovidu i ranim jadima

 

Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata.

Mučeći se da izvedu osnovne aritmetičke operacije ili da razumeju jednostavne tekstove ili osnovne naučne pojmove, petnaestogodišnjaci su 2022. pokazivali performanse na nivoima koji su 2018. bili tipični za godinu dana mlađe đake. Da su rezultati obrazovanja u zemljama OECD gori nego što se očekivalo, pokazalo se čak i u Finskoj, čije su škole više od dve decenije služile kao uzori za efikasno obrazovanje.

Na to upozorava 5. decembra objavljen izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o testovima koje je krajem 2022. polagalo oko 690.000 đaka iz 81 zemlje u okviru Programa za međunarodno ocenjivanje učenika, poznatijeg po skraćenici PISA (Programme for International Student Assessment).

I pre pandemije, PISA testovi su pokazivali da su rezultati u matematici u bogatom svetu, uključujući Belgiju, Finsku, Kanadu i Francusku, između 2003. i 2018. stagnirali. Rezultati PISA testova iz matematike na kraju 2022. bili su za 15 poena slabiji nego 2018. To je zaostajanje u obrazovanju za tri četvrtine godine učenja.

U matematici najveće smanjenje uspeha uočeno je u Francuskoj, Norveškoj, Poljskoj i u Nemačkoj. Kako uočava Dojče vele, na PISA testovima iz matematike nemački učenici su postigli rezultat od 475 poena, u poređenju sa 500 iz prethodnog testiranja 2019, što je najniži ikada zabeležen rezultat nemačkih đaka, koji se inače i dalje kotiraju blizu proseka OECD-a u matematici i nešto iznad proseka u nauci.

Po stepenu smanjenja uspeha nemački učenici su se (sa svojih -25 poena) pridružili holandskim (-27) ili norveškim kolegama (-33 poena)…

Britanski i američki učenici su uglavnom postigli uspeh iznad proseka bogatih zemalja, ali londonski “Ekonomist” konstatuje da su se učenici u Britaniji vratili na nivoe poslednji put izmerene 2006. godine. Veliki izazov za Ameriku je, prema “Ekonomistu”, to što su njeni mladi u PISA testovima iz matematike rangirani u donjoj trećini bogatih zemalja uprkos tome što Amerika izdvaja 140.000 dolara po učeniku na prvih deset godina školovanja (zlatni standarad OECD je 75.000). Ipak, sveukupni američki rezultati iz matematike i nauka i dalje zaostaju za onima u Japanu, koji izdvaja oko 40 odsto manje, ali stimuliše dobre nastavnike da predaju u školama koje imaju problem.

AZIJSKI IZUZETAK

U Singapuru (visoki rezultati u sve tri oblasti, matematički skor 575), Japanu, Južnoj Koreji i Tajvanu rezultati testova su ostali stabilni tokom perioda pandemije. “Ovi rezultati sugerišu da su singapurski učenici u proseku skoro tri do pet godina školovanja ispred svojih vršnjaka”, navodi se u izveštaju OECD. Singapur je, inače, zbog pandemije školske praznike učinio radnim kako bi maksimalno povećao vreme za učenje.

Najmanje polovina učenika je iskusila zatvaranje škola na tri meseca ili duže.

Zatvaranja u Japanu su bila relativno kratka: škole u toj zemlji su 2020. skratile letnje raspuste kako bi nadoknadile neke od časova koje su deca do tada izgubila.

U Južnoj Koreji socijalno distanciranje je bilo strogo i dugotrajno. Deci je bilo dozvoljeno da pohađaju školu sa skraćenim časovima više od godinu dana nakon što su učionice ponovo otvorene. U prvoj godini pandemije vlada je zaposlila 30.000 dodatnog nastavnog osoblja – neki su bili penzioneri vraćeni u službu.

Nastavnici u Švajcarskoj su vodili potpuno udaljenu ili hibridnu nastavu samo šest nedelja (prosek među zemljama u Evropi bio je oko 29).

U izveštaju OECD se pretpostavlja da su sistemi koji su poštedeli više učenika od dužeg zatvaranja škola pokazali bolji rezultat, a da su njihovi učenici uživali veći osećaj pripadnosti u školi mada se u čitavom skupu podataka OECD-a ne vide “jasne razlike” u trendovima učinka između zemalja koje su imale ograničena zatvaranja, uključujući Island i Švedsku, i onih sa dužim zatvaranjem, kao što su Brazil i Irska. U sva tri test-predmeta su napredovali i učenici u zemljama različitog profila – u Kolumbiji, Makau (Kina), Peruu i Kataru.

DIGITALNI IZAZOV

NIŠTA BEZ UČIONICE: Nastava na daljinu nije zamena

foto: pexels, tima miroschenko

Mnogi drugi faktori su uticali na učenje tokom ovog perioda, a među njima su kvalitet nastave na daljinu i nivoi podrške. Mladi su tada učili na daljinu ili uopšte nisu. Čak i kada su škole ponovo otvorene, pravila karantina socijalnog distanciranja i dalje su mnogima ometala nastavu.

Većina je znala da koristi digitalne platforme za učenje i pronalaženje resursa za učenje, ali samo 60 odsto je bilo motivisano da radi školske zadatke. Učenici čiji su nastavnici bili na raspolaganju kada su škole zatvorene, imali su bolje rezultate iz matematike i bili su sigurniji u samostalnom učenju. Učenici sa visokim socijalnim i emocionalnim veštinama bili su više angažovani u učenju na daljinu.

U zemljama OECD-a, proseku 45 odsto učenika je izjavilo da se oseća nervozno ili zabrinuto ako njihovi telefoni nisu blizu njih. Međutim, 65 odsto učenika u zemljama OECD-a svedoči i o drugoj strani elektronskog doba, pa kaže da ih ometaju oni koji koriste digitalne uređaje na časovima (80 odsto u Argentini, Brazilu, Kanadi, Čileu, Finskoj, Letoniji, Mongoliji, Novom Zelandu i Urugvaju, a samo 18 odsto studenata u Japanu i 32 odsto u Koreji). Oni kojima smeta telefon postigli su za 15 poena niže skorove iz matematike nego oni koji su ovo jedva primetili.

SIROTINJSKI PRIVID

Rezultati PISA testova sugerišu da je došlo do pogoršanja efikasnosti obrazovanja i u bogatim i u siromašnim, u velikim i u malim nacijama.

Čini se da su mnoge zemlje u razvoju “izgubile manje znanja” tokom pandemije nego što je bilo predviđeno, mada je to privid, jer su njihovi učenici napredovali sporim tempom čak i kada su škole bile normalno otvorene, kaže za “Ekonomist” nemački matematičar Andreas Šlajher, direktor OEBS-ovog direktorata za obrazovanje. O tom jazu upečatljivo govore rezultati testova iz matematike: Singaupur 575, Kambodža 336 poena…

Balkan insajt izdvaja podatke OECD-a o tome da su učenici u većini zemalja jugoistočne Evrope u proseku postigli slične rezultate kao na prethodnim testovima pre četiri godine. U Hrvatskoj su rezultati u nauci 2022. bili bolji nego 2018, a prosečni rezultati u matematici i čitanju nisu se bitno menjali još od 2006.

Bugarski rezultati u sva tri predmeta bili su među najnižim ikada uočenim.

Pogoršanje rezultata u Albaniji povezano je i sa oštećenjem infrastrukture škola u zemljotresu 2019. godine, koji je poremetio obrazovanje mnogih učenika, pandemijom kovid 19 i lošim stanjem digitalne infrastrukture, što je izazvalo poteškoće u onlajn učenju. Albanija je inače od 2001. do 2018. poboljšavala rezultate.

U Grčkoj, prosečni učinak u sva tri predmeta koji je počeo da opada još od 2012, pogoršan je 2018. pa je 2022. bio niži nego u bilo kojoj prethodnoj proceni.

Prosečni rezultati Crne Gore iz matematike, čitanja i naučne pismenosti su 2022. slabiji u odnosu na ocene iz 2018. pa i od rezultata iz 2015. godine.

Severna Makedonija je takođe zabeležila pad u 2022. u odnosu na 2018.

Jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja je od 2012. pokazivala trend poboljšanja bila je Turska.

Srbija je po rezultatima plasirana u sredini tabele, u grupi zemalja nešto ispod proseka za OECD. U matematici, na primer, Srbija se sa 440 poena, 8 manje nego 2018, nalazi na 42. od 81 mesta. Prosečni rezultati srpskih učenika su od 2012. relativno stabilni.

MIGRANTSKA ŠKOLA

PISA podaci pokazuju da je oko polovine učenika imigranata u Austriji, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Islandu, Italiji, Holandiji, Norveškoj, Sloveniji, Španiji, Švedskoj, Tajlandu postizalo dvostruko slabiji nivo znanja iz matematike u odnosu na vršnjake iz zemlje u koju su došli.

Direktorka PISA-e Doris Levalter, sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, kaže za Dojče vele da je u Nemačkoj to posledica nedostatka jezičke podrške određenim demografskim grupama: “Ako imamo učenike imigrantskog porekla, ne možemo pretpostaviti da su oni već savladali nemački jezik obrazovanja kada dođu u Nemačku”.

Specifičan izuzetak predstavljaju učenici rođeni u Kini, koji su bili bolji u PISA testiranju 2015. od vršnjaka praktično u svakoj zemlji odredišta. Druga generacija kineskih imigranata u Australiji postigla je 592 poena, što znači da su bili dve školske godine ispred prosečnih australijskih vršnjaka!

Čini se da je jaz u učinku između imigrantskih i neimigrantskih učenika više uslovljen socijalnim položajem nego migrantskim sindromom. Socio-ekonomski ugroženi učenici u zemljama OECD-a su, inače, imali sedam puta slabije rezultate iz matematike od učenika koji imaju socio-ekonomske prednosti.

Da su u poslednjih 30 dana pre testiranja bili primorani da preskoče obrok bar jednom u nedelju dana zbog nedostatka novca za kupovinu hrane, izjavilo je 8 odsto učenika u zemljama OECD-a, ispod 3 odsto u Portugalu, Finskoj i Holandiji, 11 odsto u Velikoj Britaniji i Litvaniji, po 13 odsto u Sjedinjenim Državama, Čileu i Kolumbiji, 14 odsto na Novom Zelandu i 19 odsto u Turskoj. Međutim, širom OECD-a, jedan od deset učenika čiji je socio-ekonomski položaj nepovoljan, ostvario je podvig – u matematici je dostigao rezultat koji ga plasira u najbolju četvrtinu po uspehu.

Ponegde je to rezultat socijalne atmosfere. PISA iz matematike pokazuje da je u zemljama efikasnog obrazovanja kao što su Singapur, Makao i Tajvan (Kina), koje su pokazivale najbolje rezultate u matematici, više od 70 odsto ispitanika ispoljilo visok strah od neuspeha, zabrinuost zbog toga šta drugi misle o njima – i ograničeno angažovanje za vannastavne aktivnosti kao što je sport. Nasuprot tome, učenici u zemljama sa nižim prosekom rezultata PISA testa, kao što su Španija ili Peru, često su imali niži nivo anksioznosti i veći fokus na sport.

SAM SA SVAKIM

Akademski učinak je standardni barometar za procenu da li je obrazovni sistem dobar ili loš, ali to je samo deo šire slike. Prvi put do sada, uz PISA testove prikupljeni su i podaci o devet ključnih aspekata koji doprinose kvalitetu života učenika: o akademskom učinku, angažovanju u školi ili o osećanju demotivisanosti za učenje, o materijalnom, psihološkom, mentalnom i kulturnom stanju.

Da se oseća usamljeno u školi, izjavilo je 16 odsto učenika u zemljama OECD-a, a kada su zbog kovida mnoge škole zatvorene, stope usamljenosti su se udvostručile na 38 odsto. Usamljenim se osećalo 27 odsto učenika u Čileu, El Salvadoru, Turskoj i na Filipinima, a samo 9 odsto učenika u Holandiji i Koreji.

U izveštaju OECD-a se upozorava da je 2022. godine svaki peti učenik u zemljama OECD-a prijavio da je maltretiran najmanje nekoliko puta mesečno, a 8 odsto njih je redovno maltretirano. Poslednjih godina maltretiranje je bilo u porastu. Međutim, PISA rezultati pokazuju da su između 2018. i 2022. godine različiti oblici maltretiranja u zemljama OECD-a u proseku opali za dva do tri procentna poena.

Širenje gadnih glasina, zlostavljanje na mreži i nasilni napadi – veoma se razlikuju od zemlje do zemlje. U Jordanu, Maroku, Palestini, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, na Filipinima i Jamajki, više od 15 odsto učenika kaže da je redovno zlostavljano. U Italiji, Japanu, Kazahstanu, Koreji, Holandiji i Portugalu samo 5 odsto ili manje učenika se žali zbog učestalog maltretiranja.

U nekim zemljama OECD-a jedan od dvadeset, a u nekim jedan od deset učenika ne oseća se bezbedno. To može da ima razoran uticaj na mentalno i fizičko zdravlje adolescenata, kada se u doba brzih promena suočavaju sa složenim problemima vršnjačkih odnosa, formiranja identiteta, stresom, preprekama i sa akademskim izazovima. Andreas Šlajher podvlači da nijedna pojedinačna zemlja ne ostvaruje dobre rezultate “u svih devet dimenzija” sa kojima se adolescenti suočavaju.

Čini se, konstatuje on, da je pandemija kovid 19 očigledan faktor koji je mogao uticati na rezultate u ovom periodu. Međutim, kad se detaljnije pogledaju podaci, vidi se da su mnoge zemlje od Finske, Holandije, Slovačke i Švedske i pre nego što se pandemija proširila – u nekim slučajevima deceniju ili više – uočavale da učenici dobijaju niže ocene. Ovo ukazuje da su dugoročni problemi u obrazovnim sistemima takođe krivi za pogoršanje učinka. Nije u pitanju samo kovid!

Izvor: https://www.vreme.com/svet/oecd-o-skoli-kovidu-i-ranim-jadima/