Проф. др Мићо Митровић; Нема успешног ученика без посвећеног наставника

У последњој деценији, ако не и дуже, наш систем кубури са стручним кадром који би предавао физику у школама, указао је Мићо Митровић, вођа репрезентације на међународном такмичењу.

На Међународној јуниорској научној олимпијади одржаној недавно на Тајланду свих шест чланова нашег националног тима завредели су по олимпијску медаљу, укупно две сребрне и четири бронзане. Колики је то успех младих талената из Србије можда најбоље дочарава то што се ова интернационална смотра сматра најважнијим такмичењем светског ранга за јуниоре. У конкуренцији је било око 60 држава које су представљале екипе подмлатка будуће научне елите.

На овом својеврсном научном вишебоју, знањем физике, биологије и хемије сребрне медаље освојили су Стефан Секулић Дердовски и Павле Игњатовић. Бронзана одличја завредели су Јован Стојадиновић, Богдан Миловановић, Лука Смиљанић и Лука Прековић. Сва шесторица сада су ученици првог разреда школе од националног значаја – Математичке гимназије.

Они су и међу ученицима којима су први пут уручене посебне плакете и награде Владе Србије за изузетне резултате остварене на домаћим и интернационалним такмичењима у току основног образовања. А на новој платформи „Такмичари генерације” захваљујући изванредним постигнућима на бројним надметањима сврстани су у златно одељење – међу најуспешније од најбољих. Златно одељење такмичара генерације чини 23 ђака (16 девојчица и 17 дечака) од укупно 112 изузетних ученика којима су уручена признања, пре два дана, на свечаном скупу у Палати „Србија”.

За место у тиму Србије на јуниорској олимпијади на Тајланду ђаци су се квалификовали као осмаци различитих школа иза којих је завидан успех на државним првенствима из математике, физике, програмирања... Јован Стојадиновић, Богдан Миловановић и Лука Прековић осми разред су завршили у специјализованом одељењу Математичке гимназије за талентоване основце. Лука Смиљанић и Стефан Секулић Дердовски основно образовање стекли су новобеоградској ОШ „Душко Радовић”, а Павле Игњатовић у палилулској ОШ „Стеван Дукић”.

– Да би се дошло до места у екипи која на Међународној јуниорској олимпијади представља национални тим, пут није једноставан. Школско, општинско, окружно, републичко такмичење, српска физичка олимпијада и на крају изборно такмичење, то је шест нивоа и последњи седми изборни – појашњава за наш лист проф. др Мићо Митровић, вођа наше репрезентације на научној олимпијади на Тајланду, редовни професор у пензији Физичког факултета у Београду и председник Комисије за такмичења ученика основних школа Друштва физичара Србије. Такмичења из физике су, каже, најмасовнија по броју учесника.

– Отприлике у сваком одељењу од шестог до осмог разреда основне школе бар по двоје ученика учествује на такмичењу из физике. На школском нивоу буде од 12.000 до 13.000 деце, нешто више од 4.000 учесника по разреду, а на општинском буде око 6.000 учесника – дочарава проф. Митровић.

У организацији такмичења из физике он учествује, како каже – само 34 године.

Од 1989. године водио је такмичења и за основне и за средње школе, а последњих десет година само за основце. На основу скоро три и по деценије искуства, на наше питање када су нам генерације биле најуспешније на такмичењима из физике, он уверава да су увек биле доста добре.

– Како ће бити рангирани наши ђаци, какве ће успехе постизати понајвише зависи од наставника – наглашава.

Али у последњој деценији, ако не и дуже, наш систем кубури с квалитетним кадром, недостају наставници који су стручни да предају физику у школама.

– Нема их уопште. Трећину наставе физике држе од учитељица до инжењера, знам и за случај да је шеф рачуноводства у школи у Гроцкој предавао физику – илуструје.

Чекајте, шеф рачуноводства држао наставу физике?

– Да. Добро му је ишла физика у школи, да не причам да је доводио децу на такмичење, а да пре тога нису ни долазили. Физичарка, наставница која је тој деци предавала, била је на боловању, па је он морао да је замени годину дана у настави. Има и таквих ситуација. Апсурдно, али дешава се – прича проф. Митровић.

Има објашњење и за то што је готово невероватно да у таквим околностима деца постижу уједначено добре резултате на такмичењима, кад је кадар у озбиљном проблему и фале стручни наставници.

– Физички факултет заврши 30 до 35 студената од уписаних 120. Према томе, то није баш на част Физичког факултета – мог факултета. Много више оних који предају физику у школама оде у пензију. Ученици постижу успех на такмичењима из физике пре свега захваљујући наставницима који им предају а увек се врте исти наставници, односно ђаци одређених наставника постижу резултате и освајају награде на такмичењима. За то наставници немају ништа, него изгубљено време. Да за то време држе приватне часове уместо додатних часова и припрема деце за такмичења, могли би нешто и да зараде – наглашава проф. Митровић.

Колико је професора физике чији ђаци постижу изузетне успехе на такмичењима?

– Треба нас 3.000. Има нас око 2.000, а од тога 1.000 и нешто раде добро, што значи многи, нису баш појединци – констатује.

Како променити садашње прилике да би ђаци били још успешнији?

– Треба нам више стручног кадра. Ове године ми је десетак директора тражило да им пошаљем студента физике јер нема наставника. Проблем је озбиљан и не решава се лако. Надлежни су, ево, покренули и награђивање за изузетне успехе на такмичењима које су постигли ученици у основним школама, само никако да схвате да треба наградити и наставнике. То награђивање ученика јесте лепо, али без награђивања наставника нема ништа, јер без посвећеног наставника нема успешног ученика – поентира проф. Митровић.

Миленија Симић Миладиновић

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/589693/Nema-uspesnog-ucenika-bez-posvecenog-nastavnika