Педагошки Забавник

За пет месеци Педагошки Забавник имао је преко 200 прилога и око 7000 јединствених посетилаца, највише из Србије, потом из Сједињених Америчких Држава, Ирске и Шведске, и у мањем броју из држава региона и држава широм света. Желимо свим читаоцима и сарадницима Срећну Нову 2024. годину! Бићемо на зимском распусту до 15. јануара 2024.

Фредерик-Мари Прот, предавач, и Aнри Луис Го, универзитетски професор на Универзитету Лорeне, заједно су написали књигу „Реконструкција школе, авантуре школског облика образовања“.  Прилика да доведу у питање мисију школе које су ставили у перспективу најновијим најавама током овог интервјуа.  „Уместо да најављујемо сујетне, реакционарне реформе и да наставимо да будемо сведоци потонућа овог изузетног друштвеног проналаска места за учење, и уместо да очајавамо због његовог организованог рушења, морамо да ангажујемо своју енергију да афирмишемо важност реконструкције школске форме и замислити њене конкретне ефекте”... Шта подразумевамо под академском формом? Када говоримо о школи уопште, мислимо на одређено место у коме  сви  млади уче истовремено, на дисциплинован начин, по програму прецизног библијског знања и у одређеном временском периоду.  Независно од породичног васпитања, млади се тако социјализују у савременим друштвима.  Овај  школски облик  социјализације систематизован је у Ф

  Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata. Mučeći se da izvedu osnovne aritmetičke operacije ili da razumeju jednostavne tekstove ili osnovne naučne pojmove, petnaestogodišnjaci su 2022. pokazivali performanse na nivoima koji su 2018. bili tipični za godinu dana mlađe đake. Da su rezultati obrazovanja u zemljama OECD gori nego što se očekivalo, pokazalo se čak i u Finskoj, čije su škole više od dve decenije služile kao uzori za efikasno obrazovanje. Na to upozorava 5. decembra objavljen izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o testovima koje je krajem 2022. polagalo oko 690.000 đaka iz 81 zemlje u okviru Programa za međunarodno ocenjivanje učenika, poznatijeg po skraćenici PISA (Programme for International Student Assessment). I pre pandemije, PISA testovi su pokazivali da su rezultati u matematici u bogatom svetu,

Каква је веза између знања о емоцијама и дигиталних вештина код деце од 3 до 6 година?  Овде аутори деле неке недавне резултате истраживања на ову тему и предлажу неколико механизама за објашњење ове везе. Да ли спознаја и емоције делују независно? Истраживања у когнитивним наукама  су заинтересована за когнитивни развој и учење, као и за емоције, чак и ако је ово новије (  [1]  ,  [2]  ). Веома раширено, али погрешно гледиште је да емоције и спознаја имају различите церебралне локације и улоге у самом мозгу које се такође одражавају на наше понашање (  [3]  ). Истраживање испитује различите аспекте емоција као што су њихове телесне, личне, друштвене и когнитивне димензије.  Тренутно се често користи такозвана вишекомпонентна дефиниција емоције (  [4]  ).  Емоција се дефинише као брза и пролазна модификација стања у две фазе: (1) почетно покретање услед релевантности догађаја (стварног или замишљеног) које доводи до (2) одговора у неколико компоненти организма (периферни нервни систем,