Педагошки Забавник

    "38. Ја знам, што ће ми ко овде казати: ти си нам један обшти совјет о Воспитании свободних детеј дати обрекао, а ктому видисе, даси совершено воспатиние сиротих и простих детеј презрео, и препоруке дајеш, кое само за богата способне јесу. Отговор на то јест весма лакиј. Мое желаније јест, да ово совјетование свима без развистија тако полезно будет, колико јест возможно. Ако обаче неки у тако оскудном состојанији находусе, да они моје препоруке у совершенство привести не могут, тако они своем шчастију узрок нек отдају, а не оном, који им таково совјетује." Тако је Плутарх Херонејски одговорио на главни приговор грчкој педагогији, који се и до данас често истиче. А; наша публика могла се упознати са педагошким огледом значајног философа и великог историчара, још 1807. године. Књигу је превео земунски Грк, Георгије Захаријевич, а објављена је прилогом трговца, такође земунског, Стерије Пуљевича. Захаријевић је књигу која садржала и слово Исократа Ретора о "благонарави

  Данас је на интернет постављен нови број часописа "Култура", који на уводним местима доноси чланак значајан за филозофију васпитања, и други који тематизује актуелна питања медијске педагогије. Предраг Крстић и Бојана Радовановић ХУМАНИЗАМ И ХУМАНИЗМИ (РА)СТЕЗАЊЕ ПОЈМА Кључне речи:  просветитељство,  ренесанса.  секуларизам.  хуманизам.  човечанство Апстракт:   У овом раду аутори настоје да понуде преглед различитих учења која се сврставају под капу хуманизма. Мада се рад превасходно усредсређује на хумани- стичке доктрине, теорију хуманизма често није једноставно разлучити од хума- низма у пракси, те ће свакако бити реферисано на различите практичне програме хуманизма. И у једном и у другом случају испоставља се да је хуманизам толико разуђен, ако не и безобалан појам, да је можда упутније говорити о хуманизмима, у множини. Иако један прегледни чланак не може да предочи подробну и свеобухватну историју (идеје) хуманизма и све варијације кроз које је он прошао и пролази код

  Размислите о Вашем досадашњем искуству образовања. Шта бисте укључили у презентацију властите историје образовања? Како бисте испричали причу о Вашој историји образовања? Пред Вама су питања која могу да помогну у изради личне историје образовања.   1.       Који део свог образовања сматрате најважнијим? Шта бисте нагласили?     2.     Када је Ваше образовање почело? Које фазе (периоде) препознајете? Колико су трајалe? Шта је за њих специфично?   3.         Опишите један од најважанијих догађаја у Вашем образовању.   4.     Да ли имате једну кључну личност значајну за Ваше образовање? Зашто је она      била тако важна у Вашем образовању? 5.    Како бисте описали наставу током Вашег школовања?   6.       Шта су биле добре стране Вашег образовања?   7.       Шта нису биле добре стране Вашег образовања?   8.     Како  су Ваш соцоекономски статус, пол, религија и националност. утицали на               Ваше  образовање?    9 .         Да ли су неки од фактора,

УСПАВАНО МИШЉЕЊЕ* Говори: др Андреј Митровић  Говорио сам усмено [руком исписана белешка на маргини]  Eмитовано: 1. новембра 1972. године на Трећем програму Радио Београда   ДР АНДРЕЈ МИТРОВИЋ: Када један историчар тражи тему у оквиру једног циклуса где се говори о низу педагошких или школских питања, он је сигурно дужан да сагледава феномене о којима ће да говори, као историјске феномене. Ту ће, вероватно педагошка страна обраде морати да буде запостављена, а оно што би требало да буде у првом плану таквих размишљања, јесу констатације одређеног стања у једном времену. У оквиру овог циклуса сигурно је занимљиво видети неке велике феномене, који доминирају савременом историјом, када се ради о образовању уопште, а који су у вези са школом, са једне стране, али уопште са човековим мишљењем, човековом културом, па и политичким и идеолошким кретањима једног времена.  Али, пре свега, да се споразумемо да савремено за једног историчара није само оно што се дешава данас, или шта се дешава за

Никада неће моћи довољно да се нагласи допринос академика Милосава Марјановића развоју методике наставе математика у Срба. Његово дело представља размеђе у историји ове дисциплине код нас. Овај врхунски математичар, преминуо је 9. маја 2023. г. у деведесетдругој години живота. На врхунцу своје научне каријере, академик Милосав Марјановић учинио је оно за шта су способни само највећи умови човечанства - све своје научне амбиције заменио је радом на образовању младих генерација. Није тај његов пут био увек добронамерно схваћен и прихваћен у нашој средини, било је и горких тренутака, али их је он превазилазио упорношћу наших никшићких Жупљана, и, рекло би се, урођеном елеганцијом духа и највишим могућим степеном колегијалности.  Сувишна је напомена да је као и сви велики  методичари математике био врстан познавалац историје педагогије. Помињем ово због почетника у струци. Некролог професору Марјановићу написао је др Раде Живаљевић у Настави математике (1/2023): http://elib.mi.sanu.ac.rs/f

  Tes Editorial People often talk about “pedagogical approaches” to teaching. But what does this actually mean? What is pedagogy? Pedagogy is defined simply as the method, and practice, of teaching. It encompasses:  teaching styles ;  teaching theory ; and  feedback and assessment . When people talk about the pedagogy of teaching, they will be referring to the way teachers deliver the content of the curriculum to a class. When a teacher plans a lesson, they will consider different ways to deliver the content. That decision will be made based on their own teaching preferences, their experience and the context in which they teach. How does setting change the pedagogical approach? Differences in the age of the pupils and the content being delivered can influence the pedagogical practices a teacher will choose to use. Teachers may use research from many different academic disciplines to inform their decisions, alongside their experience of teaching those age groups. For example, an early y