Лекције из истраживања "нове школе" др Милана Баковљева

Премијер Србије Ђуро Мацут и министар просвете Дејан Вук Станковић разговарали су данас о модернизацији основног образовања и оценили да је потребно процес образовања усмерити и на развој "критичког мишљења индивидуалног потенцијала сваког ученика". Како је наведено у саопштењу из Владе Србије, на састанку је разговарано о реформи тока наставе, са циљем "другачије организације и подстицања учења и развоја когнитивних способности". "Саговорници су подвукли значај стварања образовног система који ће бити прилагођен потребама деце и изазовима савременог доба, уз додатно јачање улоге школе и наставника у васпитно-образовном процесу", наведено је у саопштењу.

Тако гласи данашња. 29.5.2026, агенцијска вест.

Док читам ту вест, истовремено у архиви НИН-а, налазим у броју 1525, од 30. марта 1980. (стр. 7-8). чланак који је Слободанка Аст припремила са др Миланом Баковљевим, тадашњим научним саветником Института за педагошка истраживања у Београду. Чланак почиње причом како осмаци у једној лекцији биологије, оној о дупљарима, добијају чак 75 информација. Уредница НИН-а поставља питање да ли смо (и тада је била популарна "нова школа") школу памћења заменили школом мишљења?

Др Баковљев је имао емпиријски одгоговор на то питање. Наиме, за потребе свог истраживања снимио је магнетофоном 100 часова у двадесет школа у "ужој" Србији и Војводини. Истраживање је показало да су ђаци затрпани несавладивом гомилом информација, а да наставници на часу говоре осам пута више од ученика.

После анализе података, Баковљев је закључио да велика већина наставника не подржава мисаону активност ученика већ - памћење. У свом сличном истраживању рађеном 18 година раније добио је резултат да се 98% часова сводилана слушање, посматрање, запамћивање и праћење онога што наставник казује или показује. Ситуација је 1979. године била нешто боља, али на  80% часова у основној и 78% часова у средњој школи ученици су били суочени са несавладивом количином информација.

И тако из реформе у реформу, из "нове школе" у "нову школу", претрајава подржан писцима програма (не толико опширних, колико непрецизних, по Баковљеву) прастари модел бубања.