PISA 2025 је истакла пад родитељске подршке. Шта може да се уради? „Учинити родитеља вреднијим партнерима школе требало би да помогне у преокретању овог тренда њиховог очигледног неангажовања“, пише социолог образовања Патрик Рају, са Универзитета Сорбона VIII . Он такође позива на „испитивање природе и метода поучавања академског знања“. Међу налазима најновијег PISA теста јесте пад родитељске подршке између 2022. и 2025. године, при чему француски ученици пријављују мање интересовања родитеља за њихов школски рад, напредак у учењу и каријерно вођење. Ово интересовање игра фундаменталну улогу у учењу, према ОЕЦД-у . Међутим, ово запажање треба узети у обзир, јер је овај пад присутан у већини осталих испитаних земаља и може одражавати смањење повећаног учешћа родитеља у „COVID годинама“. Ово „неангажовање“ је ипак део ширег тренда ка мањем учешћу родитеља у Француској, посебно међу родитељима из радничке класе, јер ученици из најповољнијих социоекономских и културних средин...
Knjiga „Od obrazovanja do neobrazovanja“ koju su priredili Igor Cvejić i Predrag Krstić predstavlja zbirku tri novoprevedena teksta sa uvodom priređivača. Njome se trasira put od ideala Bildung-a kako ga je formulisao Vilhelm fon Humbolt u tekstu „Teorija obrazovanja čoveka“, preko Adornove dijagnoze svog vremena kao doba poluobrazovanosti („Teorija poluobrazovanja“) pa sve do savremenih konsekvenci deklinacije Bildung-a izloženih u poglavlju „Obrazovanje, poluobrazovanje, neobrazovanje“ knjige Konrada Paula Lismana „Teorija neobrazovanja“ u kome se, rečima priređivača, proglašava „slavodobitn[a] pobed[a] neznanja u društvu znanja pod firmom Bildung-a“. Knjiga nas navodi da se zapitamo šta se dogodilo sa obrazovnim idealom Bildung-a i da li je danas još preostalo nešto od njega, te da li uopšte nešto od tog ideala može i treba da preostane i šta?
Коментари
Постави коментар