Деца рођена у доба интернета прва су генерација са нижим коефицијентом интелигенције од својих родитеља, тврди неуронаучник Мишел Демурже. Откад су се наши далеки преци и шимпанзе раздвојили из заједничког породичног стабла пре шест или седам милиона година, и потом отишли свако на своју страну еволуције, почиње историја људског рода и развој наше интелигенције. Нобеловац (1974) Кристијан де Див (белгијски биохемичар и цитолог рођен у Лондону) истиче да је еволуциона трансформација мозга направила разлику између мајмуна и човека, јер се популација oд 250 милиона неуронa међусобно повезаних у примитивном мозгу наших далеких предака попела на милион милијарди у мозгу данашњих људи. Биологија и организација мозга престале су да се мењају пре 60. 000 година, али се интелигенција и даље развијала због културе и свести људи. Архаични људи дуго су у историји и књижевности приказивани као примитивна бића са веома ограниченом интелигенцијом. Засад не постоје докази који би то поткрепили, ...
Dok svet ulazi u eru veštačke inteligencije, pitanje više nije koliko informacija deca mogu da zapamte — već da li umemo da ih naučimo da misle. Upravo o tome govori dr Neda Pavlović, autorka monografije i multimedijalne izložbe o Jovanu Steriji Popoviću predstavljene u foajeu Druge galerije Narodnog pozorišta u Beogradu. U trenutku kada se gotovo svakodnevno menja način na koji radimo, komuniciramo i donosimo odluke, obrazovanje se širom sveta nalazi pred možda najvećim izazovom u poslednjih sto godina. Tehnologija se razvija brže nego ikada, tržište rada postaje nepredvidivo, a generacije koje danas sede u učionicama odrastaju u potpuno drugačijem svetu od onog za koji su školski sistemi prvobitno bili osmišljeni. Upravo zato pitanje reforme obrazovanja danas više nije tema rezervisana samo za pedagoge i akademske rasprave. Ono postaje pitanje razvoja društva, kulture, ekonomije i načina na koji ćemo kao civilizacija odgovoriti na promene koje su već počele. Na tom preseku huma...
Шта је Наполеоново наслеђе? „Не може се разумети значење и јединственост централизације француског школског система ако се не схвати да се радило не само о успостављању јавне управе већ и јавне корпорације“, пише историчар образовања Клод Лелијевр. Када је Наполеон 10. маја 1806. године створио „Универзитет“ (то јест, не високо образовање већ начин организације и државног управљања Школом у Француској), није крио дубоку сврху те операције: „ Приликом оснивања наставног тела, главни циљ је имати средство за усмеравање политичких и моралних мишљења [...]. Све док се од детињства не научи да ли треба бити републиканац или монархиста, католик или нерелигиозан, држава неће формирати нацију; она ће почивати на неизвесним и нејасним темељима; биће стално изложена нередима и променама .“ И Наполеон је успоставио инструменте онога што му је било најважније у хитним околностима (наиме, обуку војних и административних кадрова његове царске власти): снажан оквир управљања лицејима, ст...
Коментари
Постави коментар