У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године. Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%). https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1 У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију). Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године. Према овим подацима, Руму...
Постоји нешто у жврљању по свесци и цртању човечуљака са оружјем и чудовишта по маргинама домаћег задатка што одолева зубу времена. Чак и у доба „ајпеда“ и „Маjнкрафта“, већини деце дајте оловку и папир (а још боље — школски задатак који треба одложити за касније) и она ће пронаћи свој пут до вековне традиције шарања по свесци. Ова навика има дугу историју, а то је познато захваљујући дечаку по имену Онфим, који је оставио свој упечатљив траг на мекој брезовој кори средином 13. века. Историчари верују да је имао око шест или седам година када је направио ове невероватне цртеже, који на много начина откривају више о животу детета у средњовековној Русији него школски задаци уз које су настали. Док је вежбао писање ћирилицом, нацртао је себе и, како се претпоставља, своје пријатеље, поређане испод слова: На полеђини свог школског задатка замислио је себе као „дивљу звер“, створење налик кентауру са коврџавим репом: Приказао је и жестоке битке, са стрелама које лете, коњима у галопу и поги...
Управо су објављени резултати ПИСА 2023, а настава математике у Француској пролази кроз озбиљну кризу, чији су фактори вишеструки: упитни политички, идеолошки и педагошки избори, тешкоће у суочавању са омасовљењем наставе, десакрализација статуса ученика. наставник који више није једини извор приступа сировим садржајима (интернет, GPT), прогресивно губљење смисла наставе у савременом периоду који је доживео долазак специјализације дисциплина, свакако неопходних, али који производи фрагментацију , чак и атомизовано знање које је изгубило своје јединство. Знање се сада пречесто своди на оруђе, или чак, попут математике, на једноставан инструмент селекције, на штету његовог значења. Како пронаћи укус и мотивацију у овим условима? Франсис Лорет, добитник Велике награде жирија на Форуму иновативних наставника 2014, ванредни професор математике и шеф групе за популаризацију и ширење научне културе на ИРЕМ-у у Марсеју, нуди нам своју анализу стања математике и стаза. реализов...
Коментари
Постави коментар