Истраживање "Дете у Србији" професора Ивана Ивића из 1979. године.

 

НИН у броју 1512, од 30. 12. 1979., доноси чланак уреднице за образовање, Слободанке Аст, "Дете у Србији", који преносимо у целини.








Коментари

Постави коментар

НАЈЧИТАНИЈЕ

ПИСА тестови упалили аларм – млади ће једва разумети и рачун за комуналне услуге

Слика
  Сваке три године ОЕЦД, организација која углавном окупља западне развијене земље, објављује резултате међународног тестирања петнаестогодишњака широм света. Постојали су разлози за наду да ће подаци објављени 8. септембра, донети добре вести. Резултати из математике, читања и природних наука драстично су пали у претходном кругу тестирања, спроведеном непосредно после пандемије. Креатори образовних политика надали су се да би, сада када је та криза далеко иза нас, резултати могли да почну да се поправљају. То се, међутим, није догодило. Напротив, у развијеним земљама, које су у главном фокусу тестирања, резултати су додатно пали. Када је реч о читалачкој писмености, пад се чак убрзава. Подаци указују на постојање дугорочних фактора који обарају школска постигнућа и на могућност да, без брзе промене курса, способности ученика падну још ниже. То није само питање образовања данашњих младих, већ и будућности економија у којима ће они живети и радити. Азија на врху, Кина далеко изнад п...
Прикажи све

Јавни издаци за образовање у Европи: Србија скоро па највећи штедиша

Слика
У 2023. години јавна потрошња на образовање (од предшколског до терцијарног нивоа) у ЕУ чинила је 4,7% бруто домаћег производа (БДП-а). У поређењу са 2022. годином, та се бројка није променила; међутим, представља благи пад од 0,3 процентна поена (пп) у односу на 2020. (5,0%), годину с највишим нивоом јавне потрошње на образовање од почетка прикупљања података 2012. године. Међу земљама ЕУ-а, највиши ниво јавних издатака за образовање у односу на БДП забележен је у Шведској (6,8%), затим у Финској (6,3%) и Белгији (6,2%). Најнижи удели забележени су у Румунији (3,0%), Грчкој (3,3%) и Малти (3,4%). https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/w/ddn-20260818-1 У бази има и података за Србију, и она се има чиме и похвалити: (1) има скоро најниже издатке за образовање, и (2) има скоро највећи пад тих издатака од 2015. године (прве године са подацима за Србију). Подаци за Србију се односе на 2022. годину, док су за већину осталих земаља из 2023. године. Према овим подацима, Руму...
Прикажи све

Akademijski odbor za obrazovanje SANU: Povući iz javne rasprave i napisati novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Слика
  Odredbe sadržane u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u značajnoj meri su restriktivne i nisu u skladu sa osnovnim pravcima razvoja obrazovanja definisanim Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, preporukama Akademijskog odbora za obrazovanje SANU i zaključcima simpozijuma „Obrazovanje: stanje, perspektiva i uloga u razvoju Srbije“, održanog u SANU 2021. godine. Posebno zabrinjava činjenica da Nacrt ne sadrži suštinske odredbe usmerene ka poboljšanju kvaliteta i neophodnoj modernizaciji sistema obrazovanja u Srbiji. Umesto toga, predlažu se mere kojima se ograničavaju pojedina prava i nadležnosti učenika, nastavnika i roditelja, slabi njihovo učešće u životu škole i povećava koncentracija odlučivanja u sistemu obrazovanja. Položaj i prava učenika Nacrtom se ograničava mogućnost učenika da se slobodno udružuju u grupe i klubove. Za ovakvo ograničenje nije ponuđeno uverljivo obrazloženje, n...
Прикажи све