УНИЦЕФ: Богата држава није гаранција за срећно детињство

 

Нови извештај УНИЦЕФ-а открива да богатство државе није гаранција за срећно детињство, здравље деце и добро школовање. Још увек превише тога зависи од финансијске ситуације родитеља.

„Неједнакост између богатих и сиромашних је најстарија и најсмртоноснија бољка свих република.“ Овим цитатом античког грчког филозофа Плутарха, насталим пре више од два миленијума, УНИЦЕФ отвара свој најновији извештај о неједнаким шансама за развој деце у свету. Порука је јасна: технолошки и економски напредак нису искоренили дубоке друштвене поделе.

Најбогатије земље света настављају да се економски развијају. Ипак, упркос растућем благостању, велике неједнакости унутар тих друштава опстају. Богатство се све више концентрише у рукама оних са највишим приходима. Државе постају просперитетније, али не успевају да тај просперитет расподеле на праведнији начин, пише Дојче веле.

Критичари често истичу да се општи животни стандард побољшава за све. Чак и најсиромашнији у богатим земљама данас живе неупоредиво боље него раније. У Европи је екстремно сиромаштво данас реткост.

Међутим, то је само део шире слике. Земље са већим јазом између богатих и сиромашних бележе знатно нижи ниво међусобног поверења међу грађанима. Уједно, у неједнаким друштвима слабија је и међугенерацијска покретљивост, што значи да се сиромаштво и привилегије лако преносе и учвршћују са родитеља на децу.

Када је реч о најмлађима, подаци су неумољиви. Деца која одрастају у лошијим економским условима имају лошије физичко здравље и слабије образовне резултате. Околности у којима се дете рађа – породично окружење и место одрастања – пречесто пресудно утичу на његову будућност, што отвара темељна питања социјалне правде.

Глобална ранг-листа дечјег благостања

Извештај анализира податке из 44 земље чланице ОЕЦД-а кроз концепт дечјег „благостања", који обухвата кључне аспекте напредовања деце. Због потпуности података, детаљно је рангирано 37 држава. Кипар, Израел, Луксембург, Белгија, Норвешка, САД и Аустралија укључене су само делимично.

На врху укупне табеле налази се Холандија, а прате је Данска и Француска.

Са друге стране, Мексико и Турска су близу дна, док се на самом дну табеле налази Чиле.

Неке од најмоћнијих економија света бележе парадоксалне резултате. Сједињене Америчке Државе налазе се на самом дну по физичком здрављу, где држе 38. место, док су по вештинама на 28. месту.

Са друге стране, Белгија и Норвешка бележе стабилне позиције – Белгија је седма по физичком здрављу и пета по вештинама, док Норвешка заузима девето и десето место. Међутим, обе земље немају податке о менталном здрављу деце, па нису укупно ранигаране.

Немачка има стари проблем

Немачка заузима тек 25 место од укупно 37 рангираних земаља по општем благостању деце а стопа дечијег сиромаштва у овој држави годинама стагнира на високих 15 процената.

У погледу образовних и школских вештина земља се налази на лошем 34 месту од 41 испитане државе јер свега 60 одсто деце успева да достигне минималне стандарде у читању и математици Извештај јасно показује дубок утицај социјалног порекла на успех младих пошто основне компетенције остварује чак 90 одсто привилегованих тинејџера наспрам свега 46 процената вршњака из сиромашних породица.

Када је реч о здравственом стању деце Немачка држи солидну 15 позицију али се економске разлике одражавају и на опште животно задовољство па је тако 73 одсто богатијих тинејџера изузетно задовољно својим животом док тај проценат код деце са ниским примањима пада на 61 одсто

Највећи подбацио забележен је у домену друштвених вештина и социјалне прилагодљивости где се Немачка налази на самом дну табеле као трећа отпозади јер њена деца изузетно тешко склапају пријатељства у школском окружењу

Јапан држи високо треће место по физичком здрављу, али је на поражавајућем 32. месту по менталном здрављу деце. Јужна Кореја се налази при дну укупне листе, иако заузима високо треће место по развијеним вештинама.

Хрватска високо, али са једном слабом тачком

Хрватска заузима високо 15. место на укупној ранг-листи, али са великим осцилацијама по областима. Њену позицију значајно квари физичко здравље деце, где се налази тек на 34. месту.

Са друге стране, Хрватска бележи одличне резултате у преосталим категоријама. Држи високо 7. место по менталном здрављу, док је по развијеним вештинама на изузетном 4. месту у свету.

Три кључна стуба анализе

Први стуб анализе чини физичко здравље, где су најбоље рангиране Данска, Француска и Јапан.

Када се посматра стопа смртности деце узраста од 5 до 14 година, најбољу ситуацију имају Исланд, Луксембург и Ирска, док најлошије стоје Турска, Колумбија и Мексико.

У категорији прекомерне тежине младих од 5 до 19 година, Јапан, Француска и Чешка имају најмање проблема са гојазношћу, док највише прекомерно тешке деце има у Уругвају, САД и Чилеу.

Други стуб је ментално благостање, где укупно предњаче Холандија, Румунија и Португал.

Подаци о животном задовољству петнаестогодишњака показују да су на врху табеле Холандија, Финска и Данска, док су на дну Чиле, Уједињено Краљевство и Турска.

Када је реч о најтежој теми – стопи самоубистава младих од 15 до 19 година – Кипар, Грчка и Малта бележе најмање стопе, док је ситуација најкритичнија у Естонији, Новом Зеланду и Уругвају.

Трећи стуб обухвата школске и друштвене вештине. Према ПИСА студији из 2022. године, Ирска, Словенија и Јужна Кореја имају укупно најбоље развијене вештине код деце.

У читању и математици предњаче Јужна Кореја, Ирска и Јапан, док су најлошији резултати забележени у Костарики, Мексику и Колумбији. Притом, утицај породичног богатства на успех најнижи је у Јапану, а највиши у Румунији. 

У вештине спада и социјална прилагодљивост, односно лако склапање пријатељстава у школи са 15 година. У земљама са већим економским разликама, деца теже склапају пријатељства и имају мање самопоуздања.

У овој поткатегорији најбоља је Хрватска, а следе Словенија и Румунија. Насупрот њима, Немачка се налази на самом дну табеле друштвених вештина као трећа отпозади, а лошији од ње су само Мексико и Чиле.

Проблем је унутар граница

УНИЦЕФ-ова анализа доноси важан закључак за креаторе политика: разлике између различитих држава немају снажан утицај на вештине деце, али су економске разлике унутар једне те исте земље пресудне.

Одрастање у неповољном породичном окружењу остаје најснажнији индикатор слабијих академских постигнућа, али и слабијих социјалних вештина и лошијих вршњачких односа од најранијег узраста. Благостање деце, закључује се, не зависи од тога колико је њихова држава богата на папиру, већ од тога колико је спремна да то богатство подели са својим најрањивијим слојевима.

Решења постоје и на кратак рок

Иако се економске неједнакости на националном нивоу мењају споро јер су везане за дубока структурна питања, државе ипак могу учинити више. Чак и на кратак рок могуће је решити неједнакост на самом дну, тамо где се она претвара у дечије сиромаштво.

Кључ је у промовисању правичности кроз ресурсе у домаћинствима, школама и комшилуку. Извештај нуди јасан доказ да лошији приступ ресурсима није неизбежан судбина сиромашне деце, већ последица избора јавних политика.

Како би се осигурала добробит за све, прве мере морају бити финансијска подршка за трошкове становања и побољшање услова живота за породице са ниским примањима, уз локалне политике које мењају окружење у запостављеним квартовима. Једнако је важно обезбедити бесплатне јавне услуге, попут објеката за слободно време и обавезних школских оброка, чиме се сваком детету гарантује здрава исхрана и места за игру.

На крају, образовни систем мора инсистирати на школским политикама које гарантују подједнак квалитет наставног особља и материјала без обзира на богатство школе, уз свесно избегавање економске и социјалне сегрегације деце у учионицама.

Ауторка: Дијана Рошчић, DW

Извор:https://www.nin.rs/svet/vesti/113187/unicef-bogata-drzava-nije-garancija-za-srecno-detinjstvo